Džef Bek
| Džef Bek | |
|---|---|
 Džef Bek u Čelsiju 2018. | |
| Lični podaci | |
| Ime po rođenju | Džefri Arnold Bek |
| Druga imena | Tomi |
| Datum rođenja | 24. jun 1944. |
| Mesto rođenja | Valington, Saton, UK |
| Datum smrti | 10. januar 2023. (78 god.) |
| Mesto smrti | Istočni Saseks, UK |
| Zanimanje | muzičar, tekstopisac, glumac |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1964—2023. |
| Žanr | bluz rok, džez fuzija, instrumentalni rok, hard rok, progresivni rok |
| Instrument | gitara |
| Izdavačka kuća | EMI, Epic Records |
| Ostalo | |
| Povezani članci | Jardberds, The Jeff Beck Group, Beck, Bogert & Appice, Stivi Rej Von, Erik Klepton, Suzi Kvatro, Rodžer Voters |
| Veb-sajt | www |
Džefri Arnold Bek (engl. Geoffrey Arnold Beck; Valington, 24. jun 1944 — Istočni Saseks, 10. januar[1] 2023) bio je engleski rok gitarista. Jedan je od trojice slavnih gitarista koji su svirali u Jardberdsima (druga dvojica su Erik Klepton i Džimi Pejdž). Bek je takođe formirao grupe The Jeff Beck Group i Beck, Bogert & Appice.
Veći deo stvari koje je Bek snimio je instrumentalan, sa fokusom na inovativni zvuk, a njegovi naslovi pokrivaju širok spektar žanrova, od bluz roka, hard roka, džez fuzija uz dodatke gitarskog roka i elektronike. Iako je snimio dva albuma (1975. i 1976), kao solista, Bek nije uspostavio održiv komercijalni uspeh kao mnogi njegovi savremenici i članovi benda u kojima je svirao[2][3]. Bek se pojavljuje na albumima Mik Džegera, Tine Tarner, Morisija, Džon Bon Džovija, Malkolma Maklarena, Kejt Buš, Rodžer Votersa, Donovana, Stivi Vondera, Les Paula, Zućera Fornaciarija, Sindi Lauper, Brajan Meja, Stanli Klarka i ZZ Topa.
Na Roling stounovoj listi "100 najvećih gitarista svih vremena" a časopis, na čijoj je naslovnoj Bek bio tri puta, ga je opisao kao "jedan od najuticajniji solo gitarista u roku"[4]. Bek je stekao mnoge kritičke pohvale i dobio je nagradu Gremi za najbolji Rok instrumentalni performans čak šest puta, a za najbolji pop instumental jednom. 2014. je dobio nagradu Britanske akademije Ivor Novelo, za izuzetan doprinos britanskoj muzici[5]. Bek je uvršten u Rokenrol kuću slavnih dva puta: kao član Jardberdsa (1992) i kao solista (2009).
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
"Bio sam zainteresovan za električnu gitaru pre nego što sam znao razliku između električne i akustične gitare. Električna gitara mi je bila tako fascinantna, komad drveta sa šrafovima i prekidačima. Morao sam da imam jednu."
Beck[6]
Džefri Arnold Bek je rođen 24. juna 1944. od oca Arnolda i majke Etel Bek u 206 Demesne Roud, Valington, Saton, Engleska[7]. Kao 10-godišnjak, Bek pevao u crkvenom horu[8]. Kao tinejdžer je naučio da svira pozajmljenu gitaru i imao je nekoliko pokušaja da napravi svoj instrument, prvo je lepio i spajao kutije cigara za telo i jednu sirovu dasku od ograde za vrat sa kontrolnim linijama sa modela aviona i pragove koje je jednostavno obojio na vrat. Kada je pravio vrat, u sledećem pokušaju, koristio je mere za bas gitaru.
Bek je naveo Les Pola kao prvog električnog gitaristu koji ga je impresionirao[6]. Bek je rekao da je prvi put čuo električnu gitaru kada je imao 6 godina i čuo Pola kako svira How High the Moon na radiju. On je pitao svoju majku šta je to. Nakon što je odgovorila da je to električna gitara i trikovi na njoj, rekao je: "To je za mene"[9]. Klif Galup, gitarista Džina Vinsenta i Blu Kapsa, bio je jedan od njegovih prvih muzičkih uticaja, a zatim B.B. King i Steve Kruper[10].
Nakon napuštanja škole je išao je u Vimbldonsku umetničku školu, nakon čega se nakratko zaposlio kao slikar i dekorater, a domar na golf terenu i farbar automobila. Bekova sestra Aneta ga je upoznala sa Džimi Pejdžom kada su bili tinejdžeri.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ RTS: Preminuo Džef Bek, jedan od najvećih gitarista u istoriji Pristupljeno 12. 1. 2023.
- ^ MSNBC Picture Stories (2008). „The guitarist's player”. Top Ten Rock Guitarists. MSNBC. Arhivirano iz originala 21. 04. 2008. g. Pristupljeno 27. 7. 2009.
- ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Jeff Beck”. AllMusic. Pristupljeno 28. 8. 2011.
- ^ „Jeff Beck Biography”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 28. 08. 2012. g. Pristupljeno 26. 8. 2011.
- ^ Pakinkis, Mike (22. 5. 2014). „Ivor Novello Awards 2014: All the winners”. Music Week. London, England: Intent Media. Pristupljeno 24. 6. 2014.
- ^ a b Foster & Cunningham 2000, str. 13, 119, 120, 315.
- ^ Power 2012, str. 9.
- ^ Power 2012, str. 12.
- ^ Ventre, Michael (7. 2. 2011). „Jeff Beck still rocks—and rolls in his hot rods”. msnbc.com. Arhivirano iz originala 27. 06. 2018. g. Pristupljeno 2. 1. 2012.
- ^ Interview with VH1 History of Rock and Roll.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Carson, Annette (2001). Jeff Beck: Crazy Fingers. Backbeat Books. ISBN 978-0-87930-632-8.
- Foster, Mo; Cunningham, Mark (2000) [1997]. 17 Watts?: The Birth of British Rock Guitar. Sanctuary. ISBN 978-1-86074-267-5.
- Hjort, Christopher; Hinman, Doug (2000). Jeff's Book :A Chronology of Jeff Beck's Career 1965–1980: From the Yardbirds to Jazz-Rock. Rock 'n' Roll Research Press. ISBN 978-0-9641005-3-4.
- Heslam, David (1992). The NME Rock'n'Roll Years. Hamlyn. ISBN 978-0-600-57602-0.
- Joynson, Vernon (1998). The Tapestry of Delights – The Comprehensive Guide to British Music of the Beat, R&B, Psychedelic and Progressive Eras (3rd izd.). Borderline. ISBN 978-1-899855-09-4.
- Mason, Nick; Dodd, Philip (2005). Inside Out: A Personal History of Pink Floyd. Chronicle Books. ISBN 978-0-8118-4824-4.
- Power, Martin (2012) [2011]. Hot Wired Guitar: The Life of Jeff Beck (e-book). Omnibus Press. ISBN 978-0-85712-810-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Džef Bek - Epic Records
- Džef Bek na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Jeff Beck 1954 Les Paul Oxblood
- Džef Bekov ne-oficijelni sajt
- Džef Bek, tamni gusar na slanom moru bluza: Srce puno duše (RTS, januar 2023)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ostale | |
