10. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио Коцка је бачена и прешао реку Рубикон.
- 1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806.
- 1863. — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.
- 1882. — Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.
- 1889. — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.
- 1920. — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.
- 1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
- 1927. — премијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.
- 1934. — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.
- 1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
- 1996. — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.
- 1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.
- 1997. — током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.
- 2001. — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу.
- 2002. — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
Рођења[уреди]
- 1859. — Франциско Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. († 1909.)
- 1876. — Томас Алва Едисон Млађи, амерички проналазач.
- 1902. — Добриша Цесарић, хрватски песник.
- 1903. — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. († 1964.)
- 1909. — Павле Савић, српски физичар и хемичар († 1994.)
- 1916. — Ратко Дугоњић правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој. († 1987.)
- 1926. — Маја Димитријевић, позоришна, филмска и ТВ глумица. († 1997.)
- 1938. — Доналд Кнут, амерички програмер
- 1942. — Волтер Хил, амерички филмски режисер.
- 1945. — Род Стјуарт, британски певач.
- 1948. — Никола Плећаш, кошаркаш, репрезентативац.
- 1949. — Линда Лавлејс, америчка порно звезда
- 1960. — Маја Сабљић, српска глумица.
- 1970. — Алиса Марић и Мирјана Марић, српске шахисткиње.
- 1974. — Стив Марле, француски фудбалер.
- 1978. — Данијеле Брачали, италијански тенисер.
- 1980. — Франческа Пићинини, италијанска одбојкашка репрезентативка.
- 1988. — Мирослава Најдановски, српска пливачица.
- 1990. — Стефан Шћеповић, српски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1862. — Самјуел Колт, амерички проналазач. (* 1814.)
- 1778. — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. (* 1707.)
- 1848. — Глигорије Возаровић је био први српски књижар и издавач. (* 1790)
- 1891. — Лаза Лазаревић, српски писац и лекар (* 1851.)
- 1917. — Фредерик Коди, познат као Буфало Бил, јахач „Пони експреса“ (* 1846.)
- 1918. — Константин Јиречек је био чешки историчар. (* 1854.)
- 1949. — Момчило Тапавица, архитекта и спортиста, први Србин учесник Олимпијских игара. (* 1872.)
- 1951. — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. (* 1885.)
- 1957. — Габријела Мистрал, чилеанска песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност. (* 1889.)
- 1965. — Властимир Павловић Царевац, виолиниста, руководилац Народног оркестра Радио Београда. (* 1895.)
- 1971. — Коко Шанел, француска модна креаторка (* 1883.)
- 1994. — Младен Ољача, књижевник, академик. (* 1926.)
- 2007. — Карло Понти, италијански филмски продуцент (* 1912.)
- 2016. —
- Драгољуб Живојиновић, српски историчар, доктор историјских наука, универзитетски професор и академик САНУ (* 1934.)
- Дејвид Боуви, британски рок музичар, певач, композитор и глумац (* 1947.)
