10. јануар
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
10. јануар је десети дан у години у Грегоријанском календару. 355 дана (356 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је прешао реку Рубикон, границу између Италије и Галије, што је означило почетак грађанског рата против Помпеја и Сената.
- 1356 — На државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине.
- 1430 — Бургундски војвода Филип Добри је основао витешки Ред златног руна.
- 1776 — Објављен је памфлет Здрав разум Томаса Пејна у којем је осуђена британска управа над Тринаест колонија.
- 1863 — У Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.
- 1882 — Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.
- 1889 — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.
- 1920 — У Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија.
- 1922 — Артур Грифит је постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
- 1923 — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом.
- 1927 — Премијерно је приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.
- 1934 — У Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.
- 1953 — Де Хевиланд Комета, први путнички млазни авион, распао се у ваздуху изнад Тиренског мора услед замора материјала.
- 1966 — Индија и Пакистан су потписали декларацију из Ташкента чиме је окончан Индијско-пакистански рат из 1965.
- 1969 — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
- 1996 — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.
- 1997 — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.
- 1997 — Током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.
- 2001 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни.
- 2002 — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1902 — Добриша Цесарић, хрватски песник. (прем. 1980)
- 1903 — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. (прем. 1964)
- 1908 — Пол Хенрид, аустријско-британско-амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 1992)[1]
- 1909 — Павле Савић, српски физичар и хемичар. (прем. 1994)
- 1916 — Ратко Дугоњић, правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (прем. 1987)
- 1926 — Маја Димитријевић, југословенска глумица. (прем. 1997)
- 1938 — Доналд Кнут, амерички програмер и математичар.
- 1942 — Волтер Хил, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
- 1945 — Род Стјуарт, енглески музичар, најпознатији као певач.[2]
- 1948 — Никола Плећаш, југословенски кошаркаш.
- 1948 — Бернар Тевене, француски бициклиста.
- 1949 — Линда Лавлејс, америчка порнографска глумица. (прем. 2002)
- 1949 — Џорџ Форман, амерички боксер.[3]
- 1953 — Пет Бенатар, америчка музичарка и глумица.[4]
- 1959 — Маурицио Сари, италијански фудбалски тренер.
- 1960 — Маја Сабљић, српска глумица.
- 1965 — Дејан Јоксимовић, српски фудбалер.
- 1970 — Алиса Марић, српска шахисткиња.
- 1972 — Радован Ћурчић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1985 — Вукашин Алексић, српски кошаркаш.
- 1988 — Мирослава Најдановски, српска пливачица.
- 1990 — Стефан Шћеповић, српски фудбалер.
- 1994 — Џон Руиз, костарикански фудбалер.
- 1999 — Мејсон Маунт, енглески фудбалер.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1862 — Самјуел Колт, амерички проналазач. (рођ. 1814)
- 1778 — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. (рођ. 1707)
- 1848 — Глигорије Возаровић је био први српски књижар и издавач. (рођ. 1790)
- 1891 — Лаза Лазаревић, српски писац и лекар (рођ. 1851)
- 1917 — Фредерик Коди, познат као Буфало Бил, јахач „Пони експреса“ (рођ. 1846)
- 1918 — Константин Јиречек, чешки историчар. (рођ. 1854)
- 1949 — Момчило Тапавица, архитекта и спортиста, први Србин учесник Олимпијских игара. (рођ. 1872)
- 1951 — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. (рођ. 1885)
- 1957 — Габријела Мистрал, чилеанска песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1889)[5]
- 1965 — Властимир Павловић Царевац, виолиниста, руководилац Народног оркестра Радио Београда. (рођ. 1895)
- 1971 — Коко Шанел, француска модна креаторка (рођ. 1883)
- 1994 — Младен Ољача, књижевник, академик. (рођ. 1926)
- 2007 — Карло Понти, италијански филмски продуцент (рођ. 1912)
- 2016 — Дејвид Боуи, британски рок музичар, певач, композитор и глумац (рођ. 1947)
- 2020 — Неда Арнерић jугословенска и српска позната глумица (рођ. 1953)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ The Annual Obituary. St. Martin's. 1992. стр. 162. ISBN 978-1-55862-319-4.
- ^ Walsh, John (23. 10. 2011). „The Saturday Profile: Rod Stewart, Rock Star: Do ya still think I'm sexy?”. The Independent. London, UK. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ Jan Onofrio (1. 1. 2001). Texas Biographical Dictionary. Somerset Publishers, Inc. стр. 205. ISBN 978-0-403-09992-4.
- ^ Contemporary Books; Agnes Chase (октобар 1999). Chase's: 2000 calendar of events. Contemporary Publishing Group, Incorporated. стр. 32. ISBN 978-0-8092-2776-1.
- ^ Verity Smith (1997). Encyclopedia of Latin American Literature. Taylor & Francis. стр. 1031.