10. јануар

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још
6 Референце

Догађаји[уреди]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п. н. е.
1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806.
1863. — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.
1882. — почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.
1889. — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.
1920. — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.
1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
1927. — премијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.
1934. — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.
1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
1996. — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.
1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.
1997. — током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.
2001. — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу.
2002. — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.

Рођења[уреди]

1859. — Франциско Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. († 1909.)
1876. — Томас Алва Едисон Млађи, амерички проналазач.
1883. — Лав Николајевич Толстој, руски писац. († 1945.)
1902. — Добриша Цесарић, хрватски песник.
1903. — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. († 1964.)
1909. — Павле Савић, српски физичар и хемичар († 1994.)
1916. — Ратко Дугоњић правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој. († 1987.)
1926. — Маја Димитријевић, позоришна, филмска и ТВ глумица. († 1997.)
1938. — Доналд Кнут, амерички програмер
1942. — Волтер Хил, амерички филмски режисер.
1945. — Род Стјуарт, британски певач.
1948. — Никола Плећаш, кошаркаш, репрезентативац.
1949. — Линда Лавлејс, америчка порно звезда
1960. — Маја Сабљић, српска глумица.
1970. — Алиса Марић и Мирјана Марић, српске шахисткиње.
1988. — Мирослава Најдановски, српска пливачица.

Смрти[уреди]

1862. — Самјуел Колт, амерички проналазач. (* 1814.)
1778. — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. (* 1707.)
1848. — Глигорије Возаровић (* 1790) је био први српски књижар и издавач.
1891. — Лаза Лазаревић, српски писац и лекар (* 1851.)
1917. — Фредерик Коди, познат као Буфало Бил, јахач „Пони експреса“ (* 1846.)
1918. — Константин Јиречек је био чешки историчар.
1949. — Момчило Тапавица, архитекта и спортиста, први Србин учесник Олимпијских игара
1951. — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. (* 1885.)
1957. — Габријела Мистрал, чилеанска песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност. (* 1889.)
1965. — Властимир Павловић Царевац, виолиниста, руководилац Народног оркестра Радио Београда
1971. — Коко Шанел, француска модна креаторка (* 1883.)
1994. — Младен Ољача, књижевник, академик. (* 1926.)
2007. — Карло Понти, италијански филмски продуцент (*1912.)