Из Википедије, слободне енциклопедије
49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон , по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији , по другој Писатело код Равене , граница између Италије и Галије , што је означило ново раздобље у историји Римског царства , почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п. н. е. 1356 . — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806 .1863 . — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.1882 . — почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске , као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора , угушен после неколико месеци.1889 . — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче .1920 . — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска , Италија , Јапан , Велика Британија . Касније чланице Већа постале Немачка и СССР . Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939 , мада је формално укинута 1946 , када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација .1922 . — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије .1927 . — премијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга .1934 . — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.1969 . — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом .1996 . — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали .1997 . — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.1997 . — током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.2001 . — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991 . и 1992 . током рата у Босни . Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002 . признала кривицу.2002 . — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи , после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
1859 . — Франциско Ферер , каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. († 1909 .)1876 . — Томас Алва Едисон Млађи , амерички проналазач.1902 . — Добриша Цесарић , хрватски песник.1903 . — Фламинио Бертони , италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека . († 1964 .)1909 . — Павле Савић , српски физичар и хемичар († 1994 .)1916 . — Ратко Дугоњић правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој. († 1987 .)1926 . — Маја Димитријевић , позоришна, филмска и ТВ глумица. († 1997 .)1938 . — Доналд Кнут , амерички програмер1942 . — Волтер Хил , амерички филмски режисер.1945 . — Род Стјуарт , британски певач.1948 . — Никола Плећаш , кошаркаш, репрезентативац.1949 . — Линда Лавлејс , америчка порно звезда1960 . — Маја Сабљић , српска глумица.1970 . — Алиса Марић и Мирјана Марић , српске шахисткиње.1974 . — Стив Марле , француски фудбалер.1978 . — Данијеле Брачали , италијански тенисер.1980 . — Франческа Пићинини , италијанска одбојкашка репрезентативка.1988 . — Мирослава Најдановски , српска пливачица.1990 . — Стефан Шћеповић , српски фудбалер.
1862 . — Самјуел Колт , амерички проналазач. (* 1814 .)1778 . — Карл фон Лине , шведски ботаничар и лекар. (* 1707 .)1848 . — Глигорије Возаровић је био први српски књижар и издавач. (* 1790 )1891 . — Лаза Лазаревић , српски писац и лекар (* 1851 .)1917 . — Фредерик Коди , познат као Буфало Бил , јахач „Пони експреса “ (* 1846 .)1918 . — Константин Јиречек је био чешки историчар. (* 1854 .)1949 . — Момчило Тапавица , архитекта и спортиста, први Србин учесник Олимпијских игара. (* 1872 .)1951 . — Синклер Луис , амерички књижевник, нобеловац. (* 1885 .)1957 . — Габријела Мистрал , чилеанска песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност . (* 1889 .)1965 . — Властимир Павловић Царевац , виолиниста, руководилац Народног оркестра Радио Београда. (* 1895 .)1971 . — Коко Шанел , француска модна креаторка (* 1883 .)1994 . — Младен Ољача , књижевник, академик. (* 1926 .)2007 . — Карло Понти , италијански филмски продуцент (* 1912 .)2016 . —
Празници и дани сећања [ уреди ] Референце
Српска православна црква слави:
