10. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
10. јануар је десети дан у години у Грегоријанском календару. 355 дана (356 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је прешао реку Рубикон, границу између Италије и Галије, што је означило почетак грађанског рата против Помпеја и Сената.
- 1356 — На државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине.
- 1430 — Бургундски војвода Филип Добри је основао витешки Ред златног руна.
- 1776 — Објављен је памфлет Здрав разум Томаса Пејна у којем је осуђена британска управа над Тринаест колонија.
- 1863 — У Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.
- 1882 — Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.
- 1889 — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.
- 1920 — У Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија.
- 1922 — Артур Грифит је постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
- 1923 — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом.
- 1927 — Премијерно је приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.
- 1934 — У Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.
- 1953 — Де Хевиланд Комета, први путнички млазни авион, распао се у ваздуху изнад Тиренског мора услед замора материјала.
- 1966 — Индија и Пакистан су потписали декларацију из Ташкента чиме је окончан Индијско-пакистански рат из 1965.
- 1969 — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
- 1996 — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.
- 1997 — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.
- 1997 — Током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.
- 2001 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни.
- 2002 — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
Рођења[уреди]
- 1859 — Франциско Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. († 1909)
- 1876 — Томас Алва Едисон Млађи, амерички проналазач.
- 1902 — Добриша Цесарић, хрватски песник.
- 1903 — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. († 1964)
- 1909 — Павле Савић, српски физичар и хемичар († 1994)
- 1916 — Ратко Дугоњић правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој. († 1987)
- 1926 — Маја Димитријевић, позоришна, филмска и ТВ глумица. († 1997)
- 1938 — Доналд Кнут, амерички програмер
- 1942 — Волтер Хил, амерички филмски режисер.
- 1945 — Род Стјуарт, британски певач.
- 1948 — Никола Плећаш, кошаркаш, репрезентативац.
- 1949 — Линда Лавлејс, америчка порно звезда
- 1960 — Маја Сабљић, српска глумица.
- 1970 — Алиса Марић и Мирјана Марић, српске шахисткиње.
- 1974 — Стив Марле, француски фудбалер.
- 1978 — Данијеле Брачали, италијански тенисер.
- 1980 — Франческа Пићинини, италијанска одбојкашка репрезентативка.
- 1988 — Мирослава Најдановски, српска пливачица.
- 1990 — Стефан Шћеповић, српски фудбалер.
- 1999 — Мејсон Маунт, енглески фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1862 — Самјуел Колт, амерички проналазач. (* 1814)
- 1778 — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. (* 1707)
- 1848 — Глигорије Возаровић је био први српски књижар и издавач. (* 1790)
- 1891 — Лаза Лазаревић, српски писац и лекар (* 1851)
- 1917 — Фредерик Коди, познат као Буфало Бил, јахач „Пони експреса“ (* 1846)
- 1918 — Константин Јиречек, чешки историчар. (* 1854)
- 1949 — Момчило Тапавица, архитекта и спортиста, први Србин учесник Олимпијских игара. (* 1872)
- 1951 — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. (* 1885)
- 1957 — Габријела Мистрал, чилеанска песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност. (* 1889)
- 1965 — Властимир Павловић Царевац, виолиниста, руководилац Народног оркестра Радио Београда. (* 1895)
- 1971 — Коко Шанел, француска модна креаторка (* 1883)
- 1994 — Младен Ољача, књижевник, академик. (* 1926)
- 2007 — Карло Понти, италијански филмски продуцент (* 1912)
- 2016 — Дејвид Боуи, британски рок музичар, певач, композитор и глумац (* 1947)
