Avija BH-1
_aircraft.jpg) Avion Avija BH-1 u letu | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | prototip |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik |  Čehoslovačka Avia |
| Broj primeraka | 1 |
| Dužina | 5,70 |
| Razmah krila | 10,08 |
| Površina krila | 10,40 |
| Prazan | 270 |
| Normalna poletna | 490 |
| Klipno-elisni motor | 1 h Austro Daimler 4 cil. |
| Snaga | 1 x 26 - 29 kW |
| Maks. brzina na Hopt | 137 km/h |
| Dolet | 600 km |
| Plafon leta | 3.500 m |
Avija BH-1 (Avia BH-1) je bio dvosedi sportski avion izgrađen u Čehoslovačkoj 1920. Bio je to prvi proizvod kompanije Avia.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Ovo je prvi avion koji su zajednički projektovali inženjeri Pavel Beneš i Miroslav Hajn. Ujedno to je prvi iz serije civilnih i vojnih aviona koje su projektovali ova dvojica inženjera u periodu od 1920 do 1930. godine. BH-1 je bio aerodinamični monoplan u eri u kojoj su još uvek dominirali spori dvokrilci[1].
Prvi let aviona BH-1 je obavljen aviona 13. oktobra 1920. i sledećeg dana se pokazalo da je letelica upravljiva i laka za letenje, ali očigledno nedovoljno snažna[2].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup je drvene konstrukcije obložen šperpločom, pravougaonog poprečnog preseka sa blago zaobljenom gornjom stranicom trupa. Samo prednja strana kljuna i poklopac motora je bio od aluminijumskog lima. Konstrukcija trupa je bila klasična drvena prostorna rešetka čija su polja ukrućena žičanim dijagonalama. U trupu su se nalazila dva otvorena kokpita od kojih je prvi bio pilotski.
Pogonska grupa: Avion BH-1 je imao 4-voro cilindrični motor Austro Daimler snage 26 kW. i dvokraku drvenu vučnu elisu fiksnog koraka. Pošto avion sa ovom snagom nije mogao da poleti sa dvočlanom posadom, kod aviona BH-1 bis Daimler-ov motor je zamenjen 7-cilindarskim rotacionim Gnome Omega motorom snge 35 kW.
Krila su bila drvene konstrukcije sa dve ramenjače od punog drveta i drvena rebra presvučena impregniranim platnom. Krila su bila trapezastog oblika srednje debljine profila. Krila su bila pričvršćena za donju ivicu trupa a sa dva kruta zatezača bila su pričvršćena za gornju stranicu trupa. Eleroni (krilca) bili su takođe drvene konstrukcije presvučeni platnom i vezani za drugu ramenjaču. Upravljanje krilcima je mehaničko pomoću čeličnih sajli.
Repne površine: Avion ima dva horizontalna stabilizatora na koje su prikačena kormila dubine. Avion nema vertikalni stabilizator a njegovu funkciju obavlja kormilo pravca. Svi elementi repa aviona imaju drvenu konstrukciju i oblogu od impregniranog platna.
Stajni trap aviona je fiksan napravljen od tankozidih zavarenih čeličnih cevi sa fiksnom čeličnom osovinom i dva točka sa gumama od tvrde gume. Ispod repa aviona nalazi se drvena elastična drljača kao treća oslona tačka aviona.
Verzije[uredi | uredi izvor]
- BH-1 exp - model sa motorom Austro Daimler linijski 4- cilindarski motor snage 26 kW.
- BH-1 bis - model sa 7-cilindarskim rotacionim Gnome Omega motorom snge 35 kW.
- BH-1 Replika - Repliku aviona BH-1 je napravio Marsel Sezemski 2004. godine sa motorom Walter Mikron III 48,5 kW[3].
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Nekoliko dana nakon prvog leta, prototip je predstavljen na prvoj čehoslovačkoj međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi. Letelica je postigla određen uspeh kod posetilaca. Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik je firmi Avia, čija je to prvi proizvedeni avion, odobrio donaciju od 100.000 Čeških kruna iz svog fonda za njen dalji razvoj[4].
Aprila 1921. u avion je ugrađen 7-cilindarskim rotacionim Gnome Omega koji mu je omogućio da pobedi na prvom vazdušnom reliju Čehoslovačke 1921. godine, prešavši 860 km sa prosečnom brzinom od 125 km/h. Slupan je prilikom sletanja u proleće 1922. godine, i više nije obnovljen.
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. p. 86.
- World Aircraft Information Files. London: Bright Star Publishing. pp. File 889 Sheet 86.
- Němeček, V. (1968). Československá letadla. Praha: Naše Vojsko
