Aerobik
Aerobik je oblik fizičkog vežbanja koji kombinuje ritmičku aerobnu vežbu sa treningom istezanja i treninga snage sa ciljem poboljšanja svih elemenata fitnesa (fleksibilnost, mišićnu snagu i kardiovaskularni fitnes).[1] Obično se izvodi uz muziku i može se praktikovati u grupnom okruženju pod vođstvom instruktora (fitnes instruktora), iako se to može obaviti samostalno i bez muzičke pratnje. U cilju prevencije bolesti i promovisanja fizičke kondicije, praktikanti izvode različite rutine koje uključuju niz različitih plesnih vežbi. Formalne vežbe su podeljene na različite nivoe intenziteta i složenosti. Dobro balansirani aerobik će imati pet komponenti: zagrevanje (5-10 minuta), kardiovaskularno kondicioniranje (25–30 minuta), mišićnu snagu i kondicioniranje (10–15 minuta), hlađenje (5–8 minuta) i istezanje i fleksibilnost (5–8 minuta). Nastava aerobika može omogućiti učesnicima da odaberu nivo učešća u skladu sa svojim nivoom kondicije. Mnoge teretane nude razne aerobne časove. Svaki razred je dizajniran za određeni nivo iskustva i podučava ga sertifikovani instruktor sa specijalnim područjem vezanim za njihovu određenu klasu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Termin i specifična metoda vežbanja razvili su dr Kenet H. Kuper[1], fiziolog i pukovnik Paulin Pots, fizioterapeut. Kuper bio je zbunjen zbog toga što su neki ljudi sa dobrom mišićnom snagom bili skloni da se loše ponašaju u aktivnostima kao što su trčanje na duge staze, plivanje i biciklizam. Počeo je da koristi bicikl ergometar da bi izmerio neprekidan učinak u smislu sposobnosti osobe da koristi kiseonik. Godine 1968. objavio je knjigu Aerobik[1], koji je uključivao programe vežbanja koristeći trčanje, hodanje, plivanje i biciklizam. U vreme kada je knjiga objavljena, sve je veća svest o potrebi za povećanim vežbanjem zbog rasprostranjene slabosti i neaktivnosti. Kuper je objavio masovnu verziju "The New Aerobics" 1979. godine.[2][3]
Aerobik je doživeo bum kada je glumica Džejn Fonda počela da snima klipove 1982. godine.
Vrste aerobika[uredi | uredi izvor]
Step aerobik je oblik aerobne vežbe koja koristi nisku platformu, stepenicu visine prilagođenu individualnim potrebama. Nastava za step aerobik se nudi u mnogim dvoranama. Step aerobik je razvila Džin Miler oko 1989. godine. Posle povrede kolena, Miler se konsultovala sa ortopedskim lekarom, koji je preporučio da ojača mišiće koji podržavaju koleno tako što će dizati nogu gore i dole na sanduk a onda je od toga je razvila stepeni režim.
Step aerobik takođe može biti uključen u plesne igre.
"Osnovni" korak podrazumeva podizanje jedne noge na stepenicu a zatim i druge tako da su oboje na stepenici, a zatim i korak natrag. "Pravo osnovno" podrazumevalo bi koračanje desnom nogom gore, zatim levo, a zatim vraćanje na pod, naizmenično, a zatim levo.
Neki instruktori se odmah prebacuju između različitih pokreta, na primer između desnog osnovnog i levog bez ikakvih interventnih pokreta, efektivno "tapkajući" stopalo bez pomeranja težine; bez klizanja ili glatko koračanje nogama bez "tapkanja".
Mnogi instruktori pripremaju set poteza koji se izvode zajedno kako bi formirali koreografiju klase. Obično, koreografija će biti tempirana do 32 otkucaja u setu, idealno prebacivanje nogu tako da se set može ponoviti u ogledalu. Set se može sastojati od mnogo različitih poteza i različiti potezi mogu imati različita trajanja. Na primer, osnovni korak opisano uzima 4 otkucaja (za 4 koraka koje osoba preduzima). Slično tome, potez "do kolena" takođe uzima 4 otkucaja.
Nastava se razlikuje po nivou koreografije. Osnovne klase nivoa će imati tendenciju da imaju niz relativno osnovnih poteza koji su vezani u sekvencu. Naprednije klase uključuju plesne elemente kao što su okreti, mambos i stomps. Ovi elementi se sastavljaju u 2-3 runde u svakoj klasi. Čovek uči rutine tokom časa i onda se sve izvodi na kraju časa. Bez obzira na složenost koreografije, većina instruktora nudi različite opcije za različite nivoe intenziteta / sposobnosti plesa dok podučavaju rutine.
Slobodni stil aerobik je stil u kojem instruktor grupe izvodi nekoliko kratkih plesnih kombinacija i uči razred. To se obično postiže podučavanjem pokreta i ponavljanjem pokreta dok klasa ne bude u mogućnosti da se pridruži celoj koreografiji zajedno. Aerobna muzika se koristi u celom razredu. Ovo je ponekad praćeno sekcijom snage koja koristi vežbe telesne težine za jačanje mišića i rastezanje da se ohladi i poboljša fleksibilnost. Nastava je obično dužine 30–60 minuta i može uključivati upotrebu opreme kao što je aerobna stepenica ili tegovi male težine.
U slobodnom aerobiku instruktor izvodi rutinu i prilagođava je potrebama i željama svoje klase. Često nema razlike između osnovnih pokreta u slobodnim i pre-koreografskim programima.
To se praktikuje za poboljšanje aerobne kondicije, fleksibilnosti i snage.
Aerobna gimnastika, poznata i kao sportski aerobik i takmičarski aerobik, može kombinovati komplikovaniju koreografiju, ritmičku i akrobatsku gimnastiku sa elementima aerobika.[4] Performanse su podeljene u kategorije prema starosti, polu i grupama (individualne, parove ili trojke) i ocenjuju se po sledećim elementima: dinamička i statička snaga, skokovi, udarci, ravnoteža i fleksibilnost. Dozvoljeno je maksimalno deset elemenata iz sledećih vežbi: sklekovi, podrška i balansiranje, udarci i razdori i skokovi. Elementi prevrtanja su zabranjeni. Bodovanje je ocenjivanje umetničkog kvaliteta, kreativnosti, izvršenja i težine rutina. Sportski aerobik ima državna, nacionalna i međunarodna takmičenja, ali nije olimpijski sport.
Benefiti[uredi | uredi izvor]
Kao i drugi oblici vežbanja, step aerobik pomaže u sagorevanju kalorija i masti. Broj sagorenih kalorija zavisi od brzine kretanja, visine koraka, dužine vežbanja i visine i težine osoba.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 18. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „“Father of Aerobics” Kenneth Cooper, MD, MPH to receive Healthy Cup Award from Harvard School of Public Health”. News (na jeziku: engleski). 16. 4. 2008. Pristupljeno 8. 10. 2018.
- ^ „Dr. Kenneth Cooper and How He Became Known as the Father of Aerobics”. Club Industry. 1. 9. 2008. Arhivirano iz originala 09. 10. 2018. g. Pristupljeno 8. 10. 2018.
- ^ „About Aerobic”. Fédération Internationale de Gymnastique. Pristupljeno 9. 6. 2014.
