Fizička vežba

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Fizički fitnes)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Fizička vežba je svaka telesna aktivnost koja poboljšava ili održava fizičku kondiciju i opšte zdravlje i dobrostanje.[1]

Fizičko vežbanje se izvodi iz različitih razloga, kako bi se potpomogao rast i poboljšala snaga, usporilo starenje, razvili mišići i kardiovaskularni sistem, usavršile atletske veštine, izgubili kilogrami ili radi održavanja, poboljšanja zdravlja,[2] a takođe i radi uživanja. Mnogi se odlučuju za vežbanje napolju gde se mogu okupljati u grupama, družiti se i poboljšavati blagostanje.[3]

Što se tiče zdravstvenih koristi, količina preporučene vežbe zavisi od cilja, vrste vežbanja i starosti osobe. Vršenje čak i male količine vežbi zdravije je nego da se ništa ne radi.[4]

Klasifikacija[уреди | уреди извор]

Instruktor vežbe aerobika u SAD motiše svoju grupu da drži korak.

Fizičke vežbe se generalno grupišu u tri tipa, zavisno od sveukupnog uticaja koji imaju na ljudsko telo:[5]

Fizička vežba takođe može da uključuje trening koji se fokusira na tačnost, okretnost, snagu i brzinu.[9]

Vrste vežbi takođe se mogu klasifikovati kao dinamičke ili statičke. Dinamičke vežbe, poput postojanog trčanja, imaju tendenciju da smanjenje dijastoličkog krvnog pritiska tokom vežbanja, zahvaljujući poboljšanom protoku krvi. Suprotno tome, statičko vežbanje (kao što je dizanje tegova) može da prouzrokuje značajan porast sistolnog pritiska, mada prolazno, tokom izvođenja vežbe.[10]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kylasov A, Gavrov S (2011). Diversity Of Sport: non-destructive evaluation. Paris: UNESCO: Encyclopedia of Life Support Systems. стр. 462—91. ISBN 978-5-89317-227-0. 
  2. ^ „7 great reasons why exercise matters”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2. 11. 2018. 
  3. ^ Bergstrom, Kristine; Muse, Toby; Tsai, Michelle; Strangio, Sebastian. „Fitness for Foreigners”. Slate Magazine. Slate Magazine. Приступљено 5. 12. 2016. 
  4. ^ „Exercise”. UK NHS Live Well (на језику: енглески). 26. 4. 2018. Приступљено 13. 11. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 National Institutes of Health, National Heart, Lung, and Blood Institute (jun 2006). „Your Guide to Physical Activity and Your Heart” (PDF). U.S. Department of Health and Human Services. 
  6. ^ Wilmore J.; Knuttgen H. (2003). „Aerobic Exercise and Endurance Improving Fitness for Health Benefits”. The Physician and Sportsmedicine. 31 (5): 45—51. PMID 20086470. doi:10.3810/psm.2003.05.367. 
  7. ^ De Vos N.; Singh N.; Ross D.; Stavrinos T. (2005). „Optimal Load for Increasing Muscle Power During Explosive Resistance Training in Older Adults”. The Journals of Gerontology. 60A (5): 638—47. PMID 15972618. doi:10.1093/gerona/60.5.638. 
  8. ^ O'Connor D.; Crowe M.; Spinks W. (2005). „Effects of static stretching on leg capacity during cycling”. Turin. 46 (1): 52—56. 
  9. ^ „What Is Fitness?” (PDF). The CrossFit Journal. oktobar 2002. стр. 4. Приступљено 12. 9. 2010. 
  10. ^ de Souza Nery S, Gomides RS, da Silva GV, de Moraes Forjaz CL, Mion D Jr, Tinucci T (1. 3. 2010). „Intra-Arterial Blood Pressure Response in Hypertensive Subjects during Low- and High-Intensity Resistance Exercise”. Clinics. 65 (3): 271—77. PMC 2845767Слободан приступ. PMID 20360917. doi:10.1590/S1807-59322010000300006. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Dobbins, Maureen; Husson, Heather; DeCorby, Kara; LaRocca, Rebecca L (28. 2. 2013). Cochrane Database of Systematic Reviews. John Wiley & Sons, Ltd. стр. CD007651. PMID 23450577. doi:10.1002/14651858.cd007651.pub2. 
  • Hubal MJ, Gordish-Dressman H, Thompson PD, Price TB, Hoffman EP, Angelopoulos TJ, Gordon PM, Moyna NM, Pescatello LS, Visich PS, Zoeller RF, Seip RL, Clarkson PM (jun 2005). „Variability in muscle size and strength gain after unilateral resistance training”. Medicine & Science in Sports & Exercise. 37 (6): 964—72. PMID 15947721. 
  • Brutsaert TD, Parra EJ (2006). „What makes a champion? Explaining variation in human athletic performance”. Respiratory Physiology & Neurobiology. 151 (2–3): 109—23. PMID 16448865. doi:10.1016/j.resp.2005.12.013. 
  • Geddes, Linda (28. 7. 2007). „Superhuman”. New Scientist. стр. 35—41. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]