Aleksandrijski rat

Aleksandrijski rat
Vreme 48-47. p. n. e. Mesto Egipat
Sukobljene strane
Rimska republika
Komandanti i vođe
Julije Cezar
Jačina
3200 pešaka i 800 konjanika

Aleksandrijski rat (48-47. godina p. n. e.) je Cezar vodio u Egiptu od avgusta 48. p. n. e. do januara 47. pre Hrista. Rat se vodio između rimske vojske pod zapovedništvom Cezara i egipatske vojske pod zapovedništvom Ptolemeja XIII i Arsinoje IV. Cezar je najpre pokušao da okonča dinastički sukob Ptolemeja XIII i njegove sestre Kleopatre VII.

Taj sukob je ugrožavao snabdevanje Rima žitom. Cezar je tražio povratak Kleopatre na tron kao savladara, pa su zbog toga Ptolemej XIII i njegovi regenti napali Cezara i njegovu vojsku, koja se našla opkoljena u kraljevskoj palati u Aleksandriji. Cezar je nakon pobede u ratu vlast u Egiptu poverio Kleopatri VII.

Sa svega 3200 pešaka i 800 konjanika Cezar se ipak održao veštom primenom fortifikacije i smelim manevrima kojima je sačuvao vezu sa morem. Ponovo je ovladao Aleksandrijom tek kada mu je Mitridat iz Pergama doveo pojačanja s kojima je potukao egipatsku vojsku u bici na Nilu (26. mart 47. p. n. e.).

Početak sukoba

Ptolemejski kralj Egipta Ptolemej XII Aulet je umro 51. p. n. e. i iza njega su ostala dva sina (Ptolemej XIII i Ptolemej XIV) i dve ćerke Kleopatra VII i Arsinoja IV. Prema njegovoj oporuci njegova starija sedamnaestogodišnja ćerka Kleopatra je trebala da vlada zajedno sa starijim desetogodišnjim sinom Ptolemejem XIII. Brat i sestra su odmah oženjeni. Međutim Kleopatra je počela je da vlada autokratski bez pominjanja brata i supruga. Zbog toga je došla u sukob sa dečakovim regentima, njegovim vaspitačem, Enuhom, Potinom i sa vojskovođom Ahilom. U to vreme u Aleksandriji je dolazilo do nezadovoljstva stanovništva zbog loših žetvi. Pompej Veliki je 49. p. n. e. poslao svoga sina Pompeja Mlađeg u Egipat, da bi osigurao podršku za vojsku u Makedoniji. Kleopatra mu je poslala 50 brodova i vojsku, koja je ostala nakon odlaska Aula Gabinija. Bio je to jedan od nepopularnih poteza. Regenti mladoga kralja Ptolemeja XIII su tada uspeli da iskoriste kontrolu nad vojskom i nezadovoljstvo stanovništva i da isteraju Kleopatru iz zemlje.

Kleopatra se povukla u Askalon u Palestini, gde je do leta 48. p. n. e. sakupila vojsku da bi se vratila na tron. U to vreme nakon okončanja bitke kod Farsala u Egipat je stigao najpre Pompej Veliki, a onda i Cezar. Pompej se nadao da će od Ptolemeja XIII da dobije vojsku. Međutim Pompeja su ubili na prevaru pri ulasku u Egipat po naređenju Ptolemejevih tutora Potina, Ahile i Teodota. Cezar je krenuo za Pompejem i u Aleksandriju je stigao 2. oktobra 48. p. n. e. (avgust po Julijevom kalendaru), nekoliko dana nakon Pompejeve pogibije. Cezara su liktori otpratili u Aleksandriju do kraljevske palate, a takvo arogantno ponašanje je vređalo stanovnike Aleksandrije. Zbog toga su izbili neredi, koji su se danima obnavljali. U Aleksandriju je tajno stigla i Kleopatra VII, koja se sastala sa Cezarom. Cezar je posle toga pozvao Ptolemeja XIII i tražio od njega da se pomiri sa sestrom, ali dečak je bio izuzetno ljut čim je vidio Kleopatru da je digao uzbunu vičući da se radi o izdaji. Usledila je velika gužva i neredi, pa je Cezarova vojska zarobila Ptolemeja XIII. Građani Aleksandrije su napali palatu, a kako Cezar nije imao mnogo vojske pretila je opasnost da je zauzmu. Cezar je zbog toga obećao da će ih poslušati. Na sastanak je doveo Ptolemeja i Kleopatru i pročitao je testament njihovog oca Ptolemeja XII Auleta, po kome su Ptolemej XIII i Kleopatra VII trebali zajednički da vladaju, a Rim je trebao da bude kolektivni staratelj za njih. Cezar je pored toga odredio da Arsinoja IV i Ptolemej XIV preuzmu kontrolu nad Kiprom. Tražio je da se Kleopatra i Ptolemej pomire i da raspuste vojsku.

Međutim Ptolemejev regent Potin se bojao da bi mogao da bude kažnjen, pa je pozvao Ahila i podstakao vojsku na pobunu. Ahil je u Aleksandriju pozvao vojsku, koja je do tada bila u Peluziji na granici Egipta. Cezar je u Egipat stigao sa dve legije, ali imao je samo oko 4.000 spremnih boraca. Međutim Ahila je na raspolaganju imao oko 20.000 vojnika, u čijem sastavu su bili i bivši vojnici Aula Gabinija. Cezar je raspolagao mnogo manjim snagama, pa nije smeo da ulazi u otvorenu bitku. Ahila je lako osvojio Aleksandriju, sem luke i kraljevske palate. Cezar se ograničio na kraljevsku palatu, a uspeo je i da obrani luku i da drži kontrolu nad velikom flotom, a onda i da zapali egipatsku flotu, koju nije mogao da brani. U požaru je stradao veliki deo Aleksandrijske biblioteke. Cezar je zauzeo i strateški važno ostrvo Far i njegovu luku. Nakon borbi po gradu Cezar se utvrdio u jednom delu kraljevske palate i u pozorištu kraj palate. Od pozorišta imao je prilaz luci i brodogradilištu. Cezar je zarobio kraljevsku familiju, tj. Ptolemeja i Arsinoju, ali i Potina sa njima.

Eunuh Ganimed je uspeo da pobegne od Cezara zajedno sa Arsinojom IV, koju su onda Egipćani proglasili kraljicom. Cezar se bojao da bi Potin mogao da pobegne sa Ptolemejem XIII, pa je dao da se Potin pogubi, a Ptolemeja je dobro čuvao. Kada je izbio rat u Aleksandriji Cezar je tražio da mu pošalju pomoć iz Sirije, Kilikije i Rodosa, a pored toga je tražio kritske strelce i Nabatejce. Cezar je bio zatvoren u tvrđavi u delu Aleksandrije, gde je bila kraljevska palata. Za borbu protiv Cezara Egipćani su mobilizovali sve raspoložive snage, uključujući i robove. Oko pitanja glavne komande došlo je do svađe između Arsinoje IV i Ahila, glavnog komandanta egipatske vojske. Arsinoja je uz pomoć vernog eunuha Ganimeda ubila Ahila, pa je preuzela svu vlast, a Ganimeda je imenovala glavnim komandantom vojske. Ganimed je uspio da upumpa morsku vodu u sistem, odakle se Cezarova vojska snabdevala vodom. Pošto se voda više nije mogla piti usledila je panika među rimskom vojskom, pa je Cezar naredio da se kopaju duboki bunari i na taj način došli su do pitke vode.

Dolazak pojačanja

Tada je stigla jedna legija veterana sa oružjem i opsadnim spravama, koju je Gnej Domicije Kalvin poslao Cezaru iz Male Azije. Međutim zbog vetra su se iskrcali pored Aleksandrije. Cezar je onda sa flotom krenuo prema pristigloj vojsci, ali egipatska vojska je saznala da je Cezar vojsku ostavio u utvrđenju, pa su tražili način da se okušaju u pomorskoj bici protiv njega. Cezar je pobedio u više pomorskih okršaja, ali u jednom umalo nije poginuo. Egipćani su nakon više poraza tražili od Cezara u januaru ili februaru 47. p. n. e. da im preda Ptolemeja XIII, pretvarajući se da žele mir i da im je dosta despotizma Ganimeda i Arsinoje. Iako je Cezar znao da se radi o prevari poslao im je Ptolemeja znajući da on više ne predstavlja opasnost. Međutim Ptolemej je po puštanju poticao vojsku da pojačaju napade na Cezarovu vojsku, ali ti napadi nisu urodili plodom.

Cezaru je kopnenim putem preko Sirije dolazila vojska pod komandom Mitridata od Pergama. Radilo se o savezničkoj vojsci u kojoj je bilo i 3.000 Jevreja, koje je predvodio Antipatar Idumejac. Jevreji u Egiptu su prelazili na stranu Cezara. Mitridat je uspeo da pobedi u bici za Peluzij i zauzme ga, a nakon toga lako je jedno vreme napredovao prema Aleksandriji. Ptolemej je sa vojskom požurio da dočeka Mitridata, a Cezar je nakon poruku od Mitridata uzeo deo vojske i zaplovio je uz obalu i spojio se sa Mitridatovom vojskom pre dolaska glavnine egipatskih snaga. U bici na Nilu egipatska vojska je bila teško poražena. Nakon poraza Ptolemej XIII je sa pratnjom pokušao da pobegne, ali udavio se prelazeći reku.

Okončanje rata

Tom bitkom okončao se rat, a Cezar je onda u Egiptu ostavio na vlasti Kleopatru i njenog mlađeg brata Ptolemeja XIV. Kleopatrinu sestru Arsinoju poveo je u Rim da ne bi pravila probleme. Cezar je i nakon okončanja rata ostao sa Kleopatrom sve do juna ili jula 47. p. n. e. Pri kraju juna Kleopatra VII je rodila sina, koga je nazvala Ptolemej Cezar, a stanovnici Aleksandrije Cezarion.

Vidi još

• Julije Cezar
• Kleopatra
• Rimska vojska

Spoljašnje veze

Aleksandrijski rat