Aleksandr Kuštski

Aleksandr Kuštski

Prepodobni Aleksandar Kuštski (oko 1371, Vologda — 9. jun 1439) je svetitelj Ruske pravoslavne crkve, jeromonah, osnivač i iguman Aleksandro-Kuštske Uspenske isposnice na ušću reke Kušte, 40 km od Vologde.

Pravoslavna crkva ga proslavlja 9.( 22.) juna po julijanskom kalendaru.

Biografija

Aleksej je u mladosti došao u Spaso-kameni manastir kod ktitorskog igumana Dionisija Svetogorca, rodom iz Carigrada. Iguman ga je primio za iskušenika i pod svojim rukovodstvom postavio iskusnog starca. Po žitiju, iguman, videvši u Alekseju budućeg podvižnika, skratio je vreme monaškog iskušenja i nekoliko meseci kasnije postrigao novog iskušenika u monaštvo sa imenom Aleksandar.

Aleksandar je mnogo godina živeo na Kamenom ostrvu i udostojio se da preuzme sveštenstvo.

Da bi se na miru moliio otišao je na severnu obalu jezera, na reci Sjanžemi, među šumama i močvarama, pronašao je osamljeno mesto i sagradio malu keliju. Nakon što su ljudi počeli da mu dolaze, napustio je ovo mesto i otišao na obale jezera Kubenskoe.

Na ušću reke Kušte Aleksandar je sreo monaha Jevtimija, koji je živeo povučeno. Ostavši kod njega neko vreme, zatražio je da mu da keliju u zamenu za drugu na reci Sjanžemi. Blaženi Jevtimije je prihvatio molbu uz ukazivanje na Promisao Božiji. Odlazeći na novo mesto, ostavio je svoj krst na blagoslov Aleksandru.

Posle nekog vremena Aleksandar je odlučio da sagradi hram i osnuje manastir. Da bi to uradio, izgradio je novu keliju bliže jezeru, iskrčio šumu za budući manastir.

Jednog dana došao mu je starac i zamolio ga da ostane. Pet godina kasnije došao je drugi brat.

Nakon toga, Aleksandar je otišao u Rostov kod arhiepiskopa Dionisija – bivšeg igumena sa Kamenog ostrva – po blagoslov za gradnju. Dobio je blagoslov i neophodna sredstva za podizanje manastira. Podigao je hram u čast Uspenja preesvete Bogorodice.

Princ Dimitrij Vasiljevič, koji je posedovao Zaozerje, iz druge dinastije jaroslavskih knezova, pomogao je izgradnju manastira. Njegova supruga, kneginja Marija, ukrasila je crkvu ikonama i poklonila Aprakosovo jevanđelje.

Pred pogibiju, opraštajući se od Savatija i Simeona, naredio je da se na naznačenom mestu podigne hram svetom Nikolaju. Umro je 68 godina star 9. juna 1439. godine. Sahranjen je na južnoj strani oltara hrama.

U drevnom rukopisnom žitiju svetog Aleksandra zabeleženo je 20 čuda koja su se dogodila na njegovom grobu, od kojih se poslednje dogodilo 1573. godine.