Велика Госпојина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Икона Успење Пресвете Богородице

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице или Међудневница је један од највећих хришћанских празника. Овај празник успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника. Српска православна црква и верници га славе 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Фреске[уреди]

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

Историја[уреди]

Успење Пресвете Богородице се празнује од IV века, у склопу колективног празника Сабора Пресвете Богородице. Као самостални празник почео је да се прославља у Јерусалиму током VI века[1].

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај празник.

Догађаји везани за Богородичину смрт нису сачувани у канонским новозаветним списима (у Новом Завету), него у апокрифном спису Дела Јованова. Тим описима је надахнута готово целокупни химнопис празника. По Делима Јовановим, пред смрт јој се јавио архангел Гаврило и објавио јој да ће ускоро напустити овај свет. Након што је Богородица све апостоле благословила, упокојила се. Јеврејин Јефоније напада њен одар, али му ангел Господњи огњеним мачем одсеца руке, које му бивају поново припојене телу након његовог покајања. Тело је погребено у Гетсиманији, да би трећи дан било узнето на небеса. [2] Приказ где архангел одсеца руке овом Јеврејину, противнику хришћана, је чест мотив икона и фресака који приказују овај празник.

Међудневница[уреди]

Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.

Календар[уреди]

По црквеном календару, Нова година почиње 1. септембра по јулијанском календару (по новом то је 13.-14. септембар). Зато је последњи велики празник у години Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина, а први велики празник у црквеној (а некада и световној) Новој години је Мала Госпојина или Рођење Пресвете Богородице. Тако су празници поредани временским редом. [3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић (2011). „БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД -Беседа на празник Успења Пресвете Богородице”. новине Православље (број 1064 и 1065-1066). Приступљено 14. 5. 2013. 
  2. ^ Љешковић, Павле (2017). Светигора, бр. 265. (октобар), О химнографији Богородичиних празника. Цетиње. стр. 17. 
  3. ^ Перовић, Гојко (2017). Светигора, бр. 265. (октобар), Календар универзалних истина. Цетиње. стр. 18. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]