Александр Куштски
Преподобни Александар Куштски (око 1371, Вологда — 9. јун 1439) је светитељ Руске православне цркве, јеромонах, оснивач и игуман Александро-Куштске Успенске испоснице на ушћу реке Куште, 40 км од Вологде.
Православна црква га прославља 9.( 22.) јуна по јулијанском календару[1].
Биографија[уреди | уреди извор]
Алексеј је у младости дошао у Спасо-камени манастир код ктиторског игумана Дионисија Светогорца, родом из Цариграда. Игуман га је примио за искушеника и под својим руководством поставио искусног старца. По житију, игуман, видевши у Алексеју будућег подвижника, скратио је време монашког искушења и неколико месеци касније постригао новог искушеника у монаштво са именом Александар.
Александар је много година живео на Каменом острву и удостојио се да преузме свештенство.
Да би се на миру молиио отишао је на северну обалу језера, на реци Сјанжеми, међу шумама и мочварама, пронашао је осамљено место и саградио малу келију. Након што су људи почели да му долазе, напустио је ово место и отишао на обале језера Кубенское.
На ушћу реке Куште Александар је срео монаха Јевтимија, који је живео повучено. Оставши код њега неко време, затражио је да му да келију у замену за другу на реци Сјанжеми. Блажени Јевтимије је прихватио молбу уз указивање на Промисао Божији. Одлазећи на ново место, оставио је свој крст на благослов Александру[2].
После неког времена Александар је одлучио да сагради храм и оснује манастир. Да би то урадио, изградио је нову келију ближе језеру, искрчио шуму за будући манастир.
Једног дана дошао му је старац и замолио га да остане. Пет година касније дошао је други брат.
Након тога, Александар је отишао у Ростов код архиепископа Дионисија – бившег игумена са Каменог острва – по благослов за градњу. Добио је благослов и неопходна средства за подизање манастира. Подигао је храм у част Успења преесвете Богородице.
Принц Димитриј Васиљевич, који је поседовао Заозерје, из друге династије јарославских кнезова, помогао је изградњу манастира. Његова супруга, кнегиња Марија, украсила је цркву иконама и поклонила Апракосово јеванђеље.
Пред погибију, опраштајући се од Саватија и Симеона, наредио је да се на назначеном месту подигне храм светом Николају. Умро је 68 година стар 9. јуна 1439. године. Сахрањен је на јужној страни олтара храма.
У древном рукописном житију светог Александра забележено је 20 чуда која су се догодила на његовом гробу, од којих се последње догодило 1573. године[3].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Алекса́ндр Куштский: житие, иконы, день памяти”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-06-07.
- ^ „Преподобный Александр, игумен Куштский (1439 г.) | Жития святых”. Православие в Татарстане (на језику: руски). Приступљено 2023-06-07.
- ^ „Ф.304/I №677. Минея четья (июнь) – Отдел рукописей РГБ”. lib-fond.ru. Приступљено 2023-06-07.