Pređi na sadržaj

Alopa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Alopa (grč. Ἀλόπη) je u grčkoj mitologiji bila kćerka eleusinskog kralja Kerkiona.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Njeno ime znači „prepredena kao veštica“.[1]

Mitologija

[uredi | uredi izvor]

Bila je izuzetna lepotica i u nju se zaljubio Posejdon. Ona je prihvatila njegovu ljubav i začela sa njim, ali je to morala da krije od svog oca. Rodila je sina u potaji, uvila ga u skupoceni povoj i ostavila u šumi. Mališana je hranila jedna kobila, sve dok ga nisu pronašli pastiri. Jedan je želeo da odgaji dete, ali je drugi želeo da zadrži skupoceni povoj. Nastao je spor oko toga i ubrzo su se našli pred kraljem sa željom da ga on reši. Kerkion je prema povoju shvatio da je to sin njegove kćerke i rasrđen, naredio je da je zazidaju, a da dete ponovo ostave u šumi. U šumi je kobila ponovo hranila dete sve dok ga nije pronašao pastir koji ga je usvojio i dao mu ime Hipotont („onaj koga je othranila kobila“). Kada je Alopa umrla, Posejdon ju je pretvorio u izvor nazvan po njoj. Takođe, veruje se i da je grad Alopa u Tesaliji dobio naziv po njoj. Pausanija je izveštavao da je postojao spomenik Alopi na putu od Eleusine do Megare na mestu gde se verovalo da ju je otac ubio.[2][3]

Tumačenje

[uredi | uredi izvor]

Ovaj mit sadrži dobro poznati zaplet, ali je neuobičajeno da je Hipotont dva puta ostavljan i što je prvi put među pastirima nastao rascep. Ovaj detalj ukazuje na pogrešno tumačenje prizora sa ikone, na kojoj su pastiri koji su našli kraljevske blizance. Alopa je Mesečeva Boginja u vidu lisice, koja je bila i amblem Mesenije. Mitograf se verovatno prevario kada je opisao da je dete bilo uvijeno u njene haljine, već su to verovatno bile pelene u koje je bio utkan porodični znak.[1]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
  2. ^ „Greek Myth Index: Alope”. Arhivirano iz originala 17. 08. 2010. g. Pristupljeno 30. 08. 2010. 
  3. ^ Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.