Алопа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Алопа (грч. Ἀλόπη) је у грчкој митологији била кћерка елеусинског краља Керкиона.

Етимологија[уреди]

Њено име значи „препредена као вештица“.[1]

Митологија[уреди]

Била је изузетна лепотица и у њу се заљубио Посејдон. Она је прихватила његову љубав и зачела са њим, али је то морала да крије од свог оца. Родила је сина у потаји, увила га у скупоцени повој и оставила у шуми. Малишана је хранила једна кобила, све док га нису пронашли пастири. Један је желео да одгаји дете, али је други желео да задржи скупоцени повој. Настао је спор око тога и убрзо су се нашли пред краљем са жељом да га он реши. Керкион је према повоју схватио да је то син његове кћерке и расрђен, наредио је да је зазидају, а да дете поново оставе у шуми. У шуми је кобила поново хранила дете све док га није пронашао пастир који га је усвојио и дао му име Хипотонт („онај кога је отхранила кобила“). Када је Алопа умрла, Посејдон ју је претворио у извор назван по њој. Такође, верује се и да је град Алопа у Тесалији добио назив по њој. Паусанија је извештавао да је постојао споменик Алопи на путу од Елеусине до Мегаре на месту где се веровало да ју је отац убио.[2][3]

Тумачење[уреди]

Овај мит садржи добро познати заплет, али је неуобичајено да је Хипотонт два пута остављан и што је први пут међу пастирима настао расцеп. Овај детаљ указује на погрешно тумачење призора са иконе, на којој су пастири који су нашли краљевске близанце. Алопа је Месечева Богиња у виду лисице, која је била и амблем Месеније. Митограф се вероватно преварио када је описао да је дете било увијено у њене хаљине, већ су то вероватно биле пелене у које је био уткан породични знак.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ „Greek Myth Index: Alope”. Архивирано из оригинала на датум 17. 08. 2010. Приступљено 30. 08. 2010. 
  3. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.