Alternativni puls

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alternativni puls
SinonimiPulsus alternans, sardiac alternans, mechanical alternans
Specijalnostikardiologija

Alternativni puls (lat. pulsus alternans) je fizikalni nalaz sa arterijskim pulsnim talasom koji pokazuje naizmenične jake i slabe otkucaje.[1] [2]Najčešće je indikator sistolnog oštećenja leve komore i ima lošu prognozu.[3]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

U osnovi patofiziologij alternativnog pulsa nalaze se dva mehanizma:[4]

Disfunkciji leve komore — koja izbacuje znatno manje krvi nego normalno, što rezultuje smanjenje udarnog i povećanjem dijastolnog volumena srca. Kao posledica toga, tokom sledećeg ciklusa u fazi sistole mišić miokarda se isteže više nego obično i dovodi u narednom aktu do povećanja kontrakcije miokarda što rezultuje snažnijim sistoličkim pulsom.[5]

Heterogenost između refrakternog perioda zdravih i obolelih ćelija miokarda — drugo je objašnjenje patofiziologije ovog mehanizma, koji je najverovatnija posledica prekomerne ekspresije glavnog proteina za skladištenje kalcijuma (kalsekretina), u sarkoplazmatskom retikulumu što rezultuje značajnim smanjenjem kontraktilnih sila miokarda i razvojem alternativnog pulsa.[6]

U početku, pre potpune manifestacije alternativnog pulsa, može javiti tahikardija kao kompenzatorni mehanizam za održavanja srčane izlazne konstante.

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Nalaz alternativnog pulsa ukazuje na tešku srčanu insuficijenciju.[7][8][9]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza alternativnog pulsa može se postaviti: palpacijom iznad radijalne arterije i auskultacijom uz pomoć aparata za merenje krvnog pritiska ili ehokardiografijom [2]

Palpacija

Palpacijom radijalne ili bedrene arterije, oseća se pravilan ritam, ali naizmenično snažne i slabe pulsni talas.

Auskultacija

Uz pomoć gumene manžetne za krvni pritisak može se auskultatornom metodom merenja krvnog pritiska potvrdili nalaz — tako što se manžetna aparata za merenje krvnog pritiska napumpa do nivoa koji je iznad sistolnog krvnog pritiska, a zatim polako ispušta vazduh iz manžetne sve dok se ne dođe do nivoa sistolog pritiska, i tu zaustavi dalje ispuštanje vazduha. Ako se čuju naizmenični glasni i tihi Korotkovi tonovi (prvi najači i najbolje čujan ton koji označava vrednost sistolnog krvnog pritiska), to potvrđuje dijagnozu alternativnog pulsa.[10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Euler, DE (June 1999). Cardiac alternans: mechanisms and pathophysiological significance. Cardiovascular Research. 42 (3): 583–90.
  2. ^ a b Nguyen T, Cao LB, Tran M, Movahed A. Biventricular pulsus alternans: An echocardiographic finding in patient with pulmonary embolism. World J Clin Cases. 2013 Aug 16;1(5):162-5.
  3. ^ Henery, Daniel; Tummala, Ramyashree (2022). „Pulsus Alternans”. StatPearls. StatPearls Publishing. PMID 32491574. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  4. ^ Vidwan P, Stouffer GA. Biventricular pulsus alternans. Cardiol Res Pract. 2009;2009:703793.
  5. ^ Euler DE. Cardiac alternans: mechanisms and pathophysiological significance. Cardiovasc Res. 1999 Jun;42(3):583-90.
  6. ^ Kotsanas G, Holroyd SM, Young R, Gibbs CL, Mechanisms contributing to pulsus alternans in pressure-overload cardiac hypertrophy. Am J Physiol. 1996 Dec; 271(6 Pt 2):H2490-500.
  7. ^ Allareddy, Veerajalandhar; Grundstad, Morgan L.; Badheka, Aditya (2017). „Pulsus alternans: A visual clue to a grave disorder!”. BMJ Case Reports. 2017. PMC 5604689 Slobodan pristup. PMID 28899874. doi:10.1136/bcr-2017-222242. .
  8. ^ Surawicz B, Fisch C. Cardiac alternans: diverse mechanisms and clinical manifestations. J Am Coll Cardiol. 1992 Aug;20(2):483-99
  9. ^ Cohn, Keith E.; Sandler, Harold; Hancock, E. W. (septembar 1967). „Mechanisms of Pulsus Alternans”. Circulation (na jeziku: engleski). 36 (3): 372—380. PMID 4166376. S2CID 12132098. doi:10.1161/01.CIR.36.3.372. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  10. ^ Hess OM, Surber EP, Ritter M, Krayenbuehl HP. Pulsus alternans: its influence on systolic and diastolic function in aortic valve disease. J Am Coll Cardiol. 1984 Jul;4(1):1-7

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Harris, Leonard C.; Nghiem, Quang X.; Schreiber, Melvyn H.; Wallace, John M. (1966). „Severe Pulsus Alternans Associated with Primary Myocardial Disease in Children”. Circulation. 34 (6): 948—961. PMID 5954132. S2CID 20006793. doi:10.1161/01.CIR.34.6.948.  [PubMed] [Google Scholar]
  • Schmidt, Albrecht G.; Kadambi, Vivek J.; Ball, Nancy; Sato, Yoji; Walsh, Richard A.; Kranias, Evangelia G.; Hoit, Brian D. (2000). „Cardiac-specific Overexpression of Calsequestrin Results in Left Ventricular Hypertrophy, Depressed Force–frequency Relation and Pulsus Alternans in Vivo”. Journal of Molecular and Cellular Cardiology. 32 (9): 1735—1744. PMID 10966834. doi:10.1006/jmcc.2000.1209.  [PubMed] [Google Scholar]
  • Saghaei M, Mortazavian M. Pulsus alternans during general anesthesia with halothane: effects of permissive hypercapnia. Anesthesiology 2000;93:91–4. [PubMed] [Google Scholar]
  • Givertz MM, Colucci W, Braunwald E. Clinical aspects of heart failure: high-output heart failure; pulmonary edema : Braunwald E, Zipes DP, Libby P., Heart disease: a textbook of cardiovascular medicine. 6th edn Philadelphia, Pa: WB Saunders Co, 2001:534–61. [Google Scholar]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алтернативни_пулс&oldid=27441958”