Pređi na sadržaj

Amistad (brod)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Amistad na slici iz 1839.

Amistad (šp. La Amistad, u prevodu prijateljstvo) bio je španski jedrenjak iz 19. veka najpoznatiji kao mesto pobune robova iz 1839.[1]

Amistad je bio jedrenjak sa dva jarbola (škuna) dužine 37 metara. Vlasnik broda do 1839. bio je Ramon Ferer. Brod nije bio predviđen za transport velikog broja robova ili velike količine tereta, koristio se uglavnom na kraćim rutama za prevoz tereta oko Kube ili do ostrva u blizini.

Godine 1839. Amistad je prevozio robove s jednog na drugi kraj Kube.[1] Robovi su pripadali narodu Mende i bili su zarobljeni na području Zapadne Afrike i dopremljeni u Havanu, gde su predstavljeni kao domaći kubanski robovi. Tu su ih na aukciji kupili Španci Hose Ruiz i Pedro Montez, nakon čega su ukrcani na Amistad.[2]

Putovanje brodom je trebalo potrajati samo tri dana, međutim pred kraj putovanja robovi su se uspeli osloboditi i preuzeti kontrolu nad Amistadom. Ubili su kapetana i kuvara, ali su poštedeli vlasnike plantaža Ruiza i Monteza (koji su ih kupili u Havani) i naredili im da ih vrate u Afriku.[3] Ruiz i Montez su tokom noći promenili kurs jedrenjaka i usmerili ga prema Sjedinjenim Državama. Nakon dva meseca putovanja brod je zaplenila američka mornarica u blizini Long Ajlenda. Od 53 Afrikanca koliko ih je bilo na početku putovanja, preživelo ih je 43, dok je 10 umrlo od gladi i bolesti.[4] Nakon zaplene broda svi su uhapšeni, dok su Ruiz i Montez pušteni na slobodu. Usledili su dugotrajni sudski procesi koji su se završili presudom Vrhovnog suda SAD iz 1841. da su Afrikanci bili nezakonito držani kao robovi i da su se pobunili u samoodbrani. Sud je naredio da budu vraćeni u Afriku.

Nakon zaplene, Amistad se nalazio u luci Nju London u Konektikatu sve dok ga u oktobru 1840. nije kupio kapetan Džordž Hauford.[5] Nakon toga je preimenovan u Jon (engl. Ion) i koristio se za prevoz luka, jabuka, sira i živine do Bermuda i Sent Tomasa. Hauford je 1844. prodao brod Franzuzima u Gvadelupu i nakon toga više nema sačuvanih podataka o brodu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 43. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „The Amistad revolt”. Cornell Law School. Pristupljeno 13. jul 2019. 
  3. ^ „The Amistad Case”. The U.S. National Archives. Pristupljeno 13. jul 2019. 
  4. ^ Bass, Sharon L. (22. 10. 1989). „The Amistad Revolt: 'A Tale of Triumph'”. The New York Times. Pristupljeno 13. jul 2019. 
  5. ^ „Rerigging History”. The Yale Herald. 5. 11. 2018. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 13. jul 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амистад_(брод)&oldid=26810019”