Antislavizam

Naslovna stranica dela Mein Kampf, u kojem je Adolf Hitler izložo svoju antislovensku ideologiju

Antislavizam ili slavofobija, odnosno antislovenstvo, pojam je kojim se označavaju razni oblici netrpeljivosti, neprijateljstva ili mržnje prema slovenskim narodima, njihovim državama, istorijskim tekovinama i kulturnoj baštini u celini. Tokom istorije, antislavizam se ispoljavao u širokom rasponu od omalovažavanja slovenskih naroda i njihove kulture, preko izražavanja netrpeljivosti i neprijateljstva, do otvorenog zagovaranja mržnje prema Slovenima i pozivanja na uništavanje slovenskih naroda.

Pojam antislavizam se u stručnoj literaturi i publicistici na srpskom jeziku sreće i kao antislovenstvo, odnosno protuslovenstvo, ili protivslovenstvo.

Istorija

Prve naznake organizovanog antislavizma javljaju se već u vreme prodora nemačkog Tevtonskog reda prema slovenskom istoku, a sam pojam je ušao u širu upotrebu početkom 19. veka. U ideologiji nemačkog nacističkog režima, antislavizam je poprimio rasističke i genocidne razmere, što je tokom Drugog svetskog rata dovelo do masovnog zatiranja i proganjanja slovenskog stanovništva i sistematskog uništavanja slovenske kulturne baštine u mnogim okupiranim oblastima.

Slavofobija

Poseban oblik antislavizma, koji se ispoljava u vidu projektovanog straha, odnosno fobije u odnosu na Slovene, naziva se slavofobija. Jedna od osnovnih odlika slavofobije ogleda se u stavu da treba strahovati od Slovena, koji su (prema uverenju slavofoba) opasni po druge narode. U tom smislu, slavofobija se neretko koristi kao izgovor za podsticanje opšte netrpeljivosti prema Slovenima. U oblasti političkih odnosa, slavofobija se javlja i kao propagandno sredstvo. Režim nacističke Nemačke je tokom predratnih godina sistematski promovisao i podsticao strah od Slovena, u cilju pridobijanja nemačke javnosti za narcističku politiku prema slovenskim državama, koja je po osnovu navodne opasnosti od Slovena prikazivana kao "odbrambena", dok je u stvarnosti bila agresivna i ekspanzionistička.

Vidi još

• Rasizam
• Antisrbizam
• Antirusizam
• Antislovaštvo
• Antislovenaštvo
• Germanizacija

Literatura

• Bogdanović, Dimitrije (1985). Knjiga o Kosovu. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 
• Borejsza, Jerzy W. (1988). Antyslawizm Adolfa Hitlera. Warszawa: Czytelnik. 
• Borejsza, Jerzy W. (1989). „Racisme et antislavisme chez Hitler”. La politique nazie d'extermination. Paris: Albin Michel. str. 57—74. 
• Ersch, Johann Samuel, ur. (1810). „Erdbeschreibung”. Allgemeine Literatur-Zeitung. Halle-Leipzig. 2 (177): 465—472. 
• Jaworska, Sylvia (2011). „Anti-Slavic imagery in German radical nationalist discourse at the turn of the twentieth century: A prelude to Nazi ideology?” (PDF). Patterns of Prejudice. 45 (5): 435—452. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2018. g. Pristupljeno 19. 10. 2018. 
• Knežević, Miloš (2016). „Konture slavofobije: Epohalne predrasude o Slovenima” (PDF). Nacionalni interes: Časopis za nacionalna i državna pitanja. 12 (3): 75—120. 
• Krestić, Vasilije (1969). Hrvatsko-ugarska nagodba 1868. godine. Beograd: SANU. 
• Leiberich, Michel (1977). L'antislavisme allemand dans la vie politique et quotidienne du kulturkapampf à la veille de la première guerre mondiale. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Libretti, Giovanni (1998). „The Presumed Antislavism of Engels”. Beiträge zur Marx-Engels-Forschung: 191—202. 
• Nedeljković, Dušan (1999). „Antislovenska politika imperijalističkih sila između dva svetska rata”. Gledišta: Časopis za društvenu kritiku i teoriju. 40 (1-2): 238—248. 
• Serrier, Thomas (2004). „Antislavisme et antisémitisme dans les confins orientaux de l'Allemagne au XIXe siècle”. Normes culturelles et construction de la déviance. Paris: École pratique des hautes études. str. 91—102. 
• Fagard, Michel (1977). L'antislavisme allemand a travers les publications specialisees des annees 1914 a 1921. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Wollman, Frank (1968). Slavismy a antislavismy za jara národů. Praha: Academia.