Pređi na sadržaj

Anticiganizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Anticiganizam je neprijateljstvo, predrasuda, diskriminacija ili rasizam koji je usmeren na Rome (Sinte, Iberijske, Velške, Finske kale i Romanichal). Neromske putničke grupe u Evropi često su mešane sa Romima. Osećanja koja su prvobitno bila usmerena prema romskom narodu usmerena su i na druge putničke grupe.

Evropski parlament i Evropska komisija, kao i širok presek civilnog društva, usvajaju termin anticiganizam.[1]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Koren Zigan potiče od izraza Cingane koje verovatno potiče od grčke reči Athinganoi, imena hrišćanske sekte sa kojom su se Romi povezali tokom srednjeg veka.[2][3][4][5] Prema Martinu Holeru, engleski izraz anticiganizam potiče od sredine 1980-ih, pozajmljen od nemačkog Antiziganismus.[6]

Ekološke borbe[uredi | uredi izvor]

Ekološka pitanja koja su prouzrokovana hladnim ratom, erom industrijskog razvoja, nesrazmerno su uticala na Rome, posebno na one koji žive u istočnoj Evropi. Tradicionalni nomadski način života Roma najčešće ih naseljava na periferije gradova, gde su pogodnosti, zaposlenje i mogućnosti obrazovanja često nepristupačni.[7]

Panelne zgrade u blizini Mosta, izgrađene su 1970-ih za kupce sa visokim prihodima, vlasti su uvele model plana, kojim su Romi preseljeni u ove zgrade, iz siromašnijih područja. Međutim, sa porastom broja Roma koji se doseljavaju, češki klijenti su se postepeno iseljavali, na kraju napuštajući okrug u kojem su velika većina stanovnika bili Romi.[8] Anketa iz 2007. godine označila je okrug kao najgore mesto Ustečkog kraja.[8] Na kraju su zgrade lišene dragocenog materijala i srušene. Za uklanjanje materijala krivi su Romi koji su poslednji put nastanili zgradu.[9] Uprkos ukupnom dugu za zakup koji prelazi 3,5 miliona evra, svi stanari u preostalim zgradama i dalje imaju vodu i struju,[10] za razliku od situacije u mnogim drugim evropskim zemljama.

Kada su novoizgrađeni 1980-ih, neki stanovi u ovom naselju dodeljeni su Romima koji su se preselili sa lokacija pogođenih siromaštvom u nastojanju vlade da integriše romsku populaciju. Ostali stanovi dodeljeni su porodicama vojnog i policijskog osoblja. Međutim, vojne i policijske porodice su se postepeno iseljavale iz prebivališta i uslovi života romske populacije su se pogoršavali. Stalno neplaćanje računa dovelo je do prekida vodosnabdevanja i na kraju je stvoren plan za vanredne situacije koji će obezbediti tekuću vodu dva sata dnevno kako bi se ublažio problem plaćanja računa. Nekim od ovih zgrada oduzet je materijal i na kraju su srušene; ponovo su Roma identifikovani kao krivci za krađu materijala.[11][12][13][14]

Razne zakonske smetnje njihovom tradicionalnom nomadskom načinu života primorale su mnoge putujuće Rome da se presele u nebezbedna područja, kao što su bivša industrijska područja, bivše deponije ili druga otpadna područja gde su zagađivači uticali na reke, potoke ili podzemne vode. Shodno tome, Romi često nisu u mogućnosti da pristupe čistoj vodi ili sanitarnim čvorovima, što Rome čini podložne raznim bolestima.[15] Od revolucije 1989. i privatizacije bivših državnih kompanija za snabdevanje vodom u mnogim oblastima centralne i istočne Evrope, pružanje tekuće vode ilegalnim zgradama u kojima su često Romi postalo je posebno osetljivo pitanje, jer je nova međunarodna kompanija za snabdevanje vodom ne voljna da sklapa ugovore sa romskom populacijom što je dovelo do čestih bolesti koje se prenose vodom, poput dijareje i dizenterije, i gotovo stalna odlika su svakodnevnog života, posebno za decu.

Prema studiji koju je sproveo program Organizacije ujedinjenih nacija za razvoj, procenat Roma koji imaju pristup tekućoj vodi i kanalizaciji u Rumuniji i Češkoj je znatno ispod nacionalnog proseka u tim zemljama. Nizak kvalitet standarda stanovanja izaziva šugu, mikoze i askarijazu, respiratorne zdravstvene probleme, hepatitis i tuberkulozu.

Pored toga, stalno naseljavanje Roma u rezidencijalnim naseljima često izaziva anticiganizam kod ostalih.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Antigypsyism: Reference Paper” (PDF). Antigypsyism.eu. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 2. 2020. g. Pristupljeno 24. 1. 2018. 
  2. ^ White, Karin (1999). „Metal-workers, agriculturists, acrobats, military-people and fortune-tellers: Roma in and around the Byzantine empire”. Golden Horn. 7 (2). Arhivirano iz originala 20. 3. 2001. g. Pristupljeno 2007-08-26. 
  3. ^ Starr, J. (1936). An Eastern Christian Sect: the Athinganoi. Dumbarton Oaks Papers, Trustees for Harvard University, 29, 93-106.
  4. ^ Bates, Karina. „A Brief History of the Rom”. Arhivirano iz originala 10. 8. 2007. g. Pristupljeno 2007-08-26. 
  5. ^ „Book Reviews”. Population Studies. 48 (2): 365—372. jul 1994. doi:10.1080/0032472031000147856. 
  6. ^ Holler, Martin (2015). „Historical Predecessors of the Term 'Anti-Gypsyism'”. Antiziganism: What's in a Word?. Cambridge Scholars Publishing. str. 82. ISBN 9781443878715. Pristupljeno 8. 9. 2016. 
  7. ^ Feher, Gyorgy. 1993. Struggling for Ethnic Identity: The Gypsies of Hungary. Library of Congress Card Catalogue: USA.
  8. ^ a b Janoušek, Artur (18. 9. 2007), „Hrůza Ústeckého kraje: sídliště Chanov”, IDnes.cz (na jeziku: češki), Pristupljeno 13. 3. 2011 
  9. ^ ČTK (23. 6. 2006), „V Chanově se bude bourat i druhý vybydlený panelák”, Ceskenoviny.cz (na jeziku: češki), Czech News Agency, Pristupljeno 13. 3. 2011 
  10. ^ Slížová, Radka (25. 2. 2010), „Chanov jde do lepších časů”, Sedmicka.cz (na jeziku: češki), Pristupljeno 13. 3. 2011 
  11. ^ Prokop, Dan (28. 9. 2008). „Košice zbourají "vybydlené" paneláky na romském sídlišti Luník”. idnes.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 13. 3. 2011. 
  12. ^ „LUNÍK IX.: Bývanie na sídlisku je kritické, obyvateľom zriadili konto na pomoc”. tvnoviny.sk (na jeziku: slovački). 18. 3. 2010. Arhivirano iz originala 25. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 3. 2011. 
  13. ^ Teichmanová, Ladislava. „Na Luníku IX a v Demeteri dlhujú za vodu 133 000 €”. webnoviny.sk (na jeziku: slovački). Pristupljeno 13. 3. 2011. 
  14. ^ ČTK (5. 5. 2005). „Na košickém romském sídlišti Luník IX. zase teče voda”. romove.radio.cz (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 6. 3. 2011. g. Pristupljeno 13. 3. 2011. 
  15. ^ „Environmental Justice: Listening to Women and Children” (PDF). Environmental Health. 
  16. ^ Krista M. Harper PhD; Tamara Steger, PhD; Richard Filčák, PhD (jul 2009). „Environmental Justice and Roma Communities in Central and Eastern Europe” (PDF). University of Massachusetts – Amherst. Pristupljeno 26. 12. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антициганизам&oldid=27826636”