Aragorn II

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Aragorn II sin Aratornov je izmišljeni lik iz romana Silmarilion i Gospodar prstenova engleskog pisca Ronalda Ruela Tolkina. Bio je poznat kao poglavar naroda Dunedaina koji je učestvovao u ratu za prsten.

Dunedainski poglavar Arnora. U vreme Rata prstena, Aragorn II bio je šesnesti i poslednji poglavar Dunedaina. Rođen je godine 2931. Trećeg Doba, a podizao ga je Elrond Poluvilenjak u Rivendelu. Kad je Aragornu bilo dvadeset godina upoznao se s Elrondovom ćerkom, Aruenom, i ovaj par se zaljubio jedno u drugo. Međutim, Elrond nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragorn ne postane zakoniti kralj Arnora i Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko i borio se za prava Slobodnih Naroda. Išao je pod mnogim imenima: Ehtelion, Torongil, Vilinkamen, Elesar i Strajder (Krakatilo). Kao gospodar Dunedaina, Aragorn je bio blagosloven životnim vekom trostruko dužim od drugih ljudi. 2956. sreo je čarobnjaka Gandalfa i oni su postali prijatelji i saveznici. 3018. došao je u Bri, gde se upoznao s Hobitom Nosiocem Prstena, Frodom Baginsom, i u Rivendelu je postao jedan od Družine Prstena. Pošto je Gandalf stradao od Balroga u Moriji, Aragorn je postao vođa Družine. U ratu Prstena Aragorn je igrao istaknutu ulogu u razbijanju i teranju u beg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao Mrtvim ljudima Dunheroa i zarobio flotu kod Pelargira. Njegov dolazak s novim saveznicima u Bici na Pelenorskim poljima spasao je Gondor i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne Kapije Mordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen") Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i oženio se Aruenom. Tokom sledećeg veka njegove vladavine, Aragorn je proširio svoje kraljevstvo do najzapadnijih predela Srednje zemlje. Sa Aruenom je imao nekoliko kćeri i jednog sina, Eldariona. Posle Aragornove smrti, 120. godine četvrtog Doba, njegov sin je postao kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i vladao dugo i uspešno

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]