Pređi na sadržaj

Artrocenteza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Artrocenteza
Kristali pirofosfata u zglobnoj tečnosti dobijenom artrocentezom
ICD-9-CM81.91

Artrocenteza ili aspiracija zgloba,[1] je minimalno invazivna dijagnostička ili terapijska medicinska procedura koja se izvodi u nekim slučajevima, dijagnostike i lečenja mišićno-skeletnih stanja.[2] Postupak podrazumeva korišćenje šprica za sakupljanje sinovijalne tečnosti ili ubrizgavanje leka u zglobnu kapsulu.

Laboratorijska analiza sinovijalne tečnosti može dodatno pomoći u dijagnostici obolelog zgloba i diferencijalnoj dijagnostici stanja poput gihta, artritisa i sinovijalnih infekcija kao što je npr. septički artritis ili kristalne artropatije.[3]

Opšte informacije

[uredi | uredi izvor]

Artrocenteza je relativno brza i jeftina procedura, koju može da se uradi u ambulantnim ili bolničkim uslovima. Artrocentezu može da uradi bilo koji lekar, lekarski pomoćnik ili medicinska sestra u naprednoj lekarskoj praksi koji ima odgovarajuću obuku i opremu. Inicijalna analiza tečnosti dobijene aspiracijom može se obaviti u ordinaciji uz upotrebu polarizovanog svetlosnog mikroskopa.

Uzorci sinovijalne tečnosti dobijene artrocentezom mogu se analizirati na grubi izgled, prisustvo kristala, broj belih krvnih zrnaca sa diferencijalom, broj crvenih krvnih zrnaca i bakterijsku kulturu.

Normalna sinovijalna tečnost ne bi trebalo da ima prisutne ćelije ili kristale i trebalo bi da izgleda bezbojno i bistro.

Indikacije

[uredi | uredi izvor]

Dijagnostičke indikacije

[uredi | uredi izvor]

Dijagnostičke indikacije za artrocentezu uključuju sledeće:[4]

  • Evaluacija monoartikularnog artritisa.
  • Procena sumnje na septički artritis.
  • Evaluacija zglobnog izliva
  • Identifikacija intraartikularnog preloma
  • Identifikacija kristalne artropatije.

Aspiraciju zgloba treba razmotriti za svakog pacijenta sa zapaljenim zglobom ili zglobovima koji nemaju utvrđenu dijagnozu. Upaljeni zglobovi se prepoznaju po tome što su crveni, topli, osetljivi, natečeni i bolni pri savijanju.

Zglob koji se manifestuje kao akutni monoartritis uvek treba aspirirati ako se sumnja na infekciju nakon kliničke procene.

Pacijenti sa već postojećim artritisom (npr reumatoidni artritis ili giht ) imaju povećan rizik od razvoja septičkog artritisa . Zbog toga se aspiracija mora izvršiti kad god postoji sumnja na inficirani zglob kod pacijenata sa poznatim artritisom.

Prema smernicama Američkog društva za infektivne bolesti (IDSA) o upravljanju infekcijom protetskog zgloba (PJI), dijagnostička artrocenteza treba da se uradi kod svake sumnje na akutni PJI, osim ako je dijagnoza klinički očigledna, ako je planirana operacija, a antibiotici se mogu bezbedno obustaviti pre operacije.[5]

Takođe se savetuje kod pacijenata sa hroničnom bolnom protezom koji imaju neobjašnjiva povećanja brzine sedimentacije eritrocita ili nivoa C-reaktivnog proteina ili kod kojih se klinički sumnja na PJI (iako to možda nije neophodno u svim slučajevima). U ovom okruženju, analiza sinovijalne tečnosti treba da uključi ukupan broj ćelija i diferencijalni broj leukocita, kao i kulturu na aerobne i anaerobne organizme.[5] Analiza kristala se takođe može uraditi ako je klinički indikovana.

Ponovljena aspiracija može biti opravdana kod pacijenata sa zamenom zgloba sa suprotnim kliničkim podacima i prethodnom istorijom PJI, sa sumnjom na neželjenu reakciju lokalnog tkiva ili sa visokom kliničkom sumnjom na infekciju.[6][7]

Terapeutske indikacije

[uredi | uredi izvor]

Terapeutske indikacije uključuju sledeće:[8]

  • Ublažavanje bola aspiracionim izlivom (uključujući hemartrozu)
  • Ubrizgavanje lekova (npr kortikosteroida, antibiotika, anestetika).[9]
  • Odvodnjavanje septičkog izliva.[10]

Ponovljene aspiracije mogu biti sastavni deo lečenja septičkog zgloba kako bi se ublažila nelagodnost i sprečilo oštećenje zgloba.

Aspiracija se može razmotriti u slučajevima hemartroze da bi se sprečile adhezije (priraslice).

Aspiracija se može izvršiti neposredno pre ubrizgavanja intraartikularnih lekova kao što su kortikosteroidi da bi se poboljšala njihova efikasnost.

Tehnička razmatranja

[uredi | uredi izvor]

Svaki zglob se može aspirirati; međutim, neke aspiracije zglobova zahtevaju korišćenje ultrazvučnog ili fluoroskopskog navođenja.[11]

Ultrasonografija omogućava kliničaru da potvrdi prisustvo tečnosti pre aspiracije. Takođe može biti od pomoći pri aspiraciji dubokih ili tehnički teških zglobova. Zglob kuka treba aspirirati pod ultrazvučnim nadzorom. Zglobove kičme, uključujući sakroilijakalni zglob, treba aspirirati pod fluoroskopskim nadzorom.

Vizuelno kontrolisana aspiraciju se takođe preporučuje kada se slepim pokušaji nije uspeo pristupe bilo kojoj zglobnoj tečnosti.

Kontraindikacije

[uredi | uredi izvor]

Nisu prepoznate stroge kontraindikacije za artrocentezu; međutim, savetuje se oprez u određenim situacijama.[12] Relativne kontraindikacije uključuju sledeće:

  • Sumnja na septički zglob - u ovom slučaju ne postoje kontraindikacije
  • Celulitis koji prekriva zglob
  • Lezija kože ili dermatitis koji prekriva zglob
  • Poznata bakterijemija
  • Susedni osteomijelitis
  • Nekontrolisana koagulopatija
  • Zglobna proteza

Iglu ne treba provlačiti kroz područje infekcije (npr celulitis koji se nalazi iznad) pre nego što uđe u zglob, jer može doći do infekcije zasijavanjem u zglobnu kapsulu.

Pacijenti koji su na antikoagulatima ili imaju dijatezu krvarenja (npr hemofiliju ili trombocitopeniju) imaju povećan rizik od hemartroze. Preporučeno je da kada je to moguće, aspiraciju treba odložiti dok se koagulopatija ne stabilizuje, a kada odlaganje nije moguće, lekar treba da bude spreman da leči krvarenje (npr odgovarajućim koncentratima faktora kod pacijenata sa hemofilijom). Međutim, neke studije su otkrile da je artrocenteza bezbedna kod pacijenata koji primaju antikoagulansnu terapiju.[13][14][15]

Kada je neophodna aspiracija veštačkih zglobova, to uglavnom obavlja ortopedski hirurg.

Kada je klinička potreba za aspiracijom zgloba prisutna kod pacijenta sa prikrivenom infekcijom ili koagulopatijom, lekar mora da odmeri rizike i koristi od aspiracije u svojoj odluci da li da nastavi sa artrocentezom.

Oprema

[uredi | uredi izvor]
Spisak opreme neohodne za artrocentezu
Oprema Opis
Lična zaštitna oprema
  • Rukavice
  • Štitnik za lice (opciono)
Oprema za anesteziju
  • 1% rastvor lidokaina
  • igla 25 ili 27
Materijali za dezinfekciju
  • Rastvor povidon-joda ili hlorheksidin
  • Alkoholne maramice
Materijali za aspiraciju
  • 1,5-in. (3,8 cm) igla od 21 do 18 za velike zglobove (npr koleno, skočni zglob ili rame)
  • 1-in. (2,5 cm) igla 21 za srednje zglobove (npr ručni zglob)
  • 1-in. (2,5 cm) igla 25 za male zglobove (npr metakarpofalangealne ili metatarzofalangealne zglobove)
  • Duže igle ako su potrebne za duboke zglobove ili veoma gojazne pacijente
  • Špric od 3, 10 ili 20 ml, u zavisnosti od zgloba i veličine izliva
  • Flaster
  • Sterilna gaza
  • Heparinizovane (zeleni vrh) epruvete i sterilne boce za kulturu (opciono)　

Priprema pacijenta

[uredi | uredi izvor]
Anestezija

Pacijentima koji su uznemireni, imaju jak bol ili ne mogu da sarađuju sa ispitivačem može im se pre procedura dati sedacija i/ili analgezija.

Primena lokalnih anestetiak je opravdana. Nakon pripreme kože antiseptikom, mapiranja i identifikacije mesta uboda igle, uz primenu igle 25 ili 27 ubrizgava se 2-5 mL lokalnog anestetika (npr lidokain 1%) u potkožno tkivo.

Duboke injekcije koje bi mogle vrhom ući u zglobni prostor se ne preporučuju, jer mogu promeniti rezultate analize sinovijalne tečnosti.

Pozicioniranje pacijenta

Pacijenta treba postaviti ili u sedeći ili ležeći položaj na leža ili nosila, sa kolenom savijenim pod uglom od 90º, nogom da visi sa strane nosila ili savijenoj sa petom naslonjenom na krevet, ili u neki drugi položaj u zavisnosti od vrste zgloba koji se aspirira

Pristupi specifičnim zglobovima

[uredi | uredi izvor]
Artrocenteza pojedinih zglobova
Zglob Pristup
Koleno
  • Koleno treba da bude potpuno ispruženo ili samo blago savijeno do 15°.
  • Igla se drži okomito na nogu i ubacuje se medijalno ispod patele na približno poziciji od 2 do 3 sata.
  • Bočni pristup se takođe koristi u nekim slučajevima (položaj od 9 do 10 sati)
  • Prepatelarna kesa se može isprazniti blagim pritiskom i stiskanjem mekih tkiva, počevši od sredine butine i pomeranjem ruke prema pateli kako bi se tečnost pomerila ka aspiracionoj igli.[16]
  • Tehnika savijenog kolena može se smatrati alternativom za određene pacijente, kao što su oni koji su u invalidskim kolicima, imaju kontrakture fleksije, ne mogu da leže na leđima ili na drugi način ne mogu da ispruže koleno.[17]
Rameni zglob
  • Sa pacijentom u sedećem položaju, ruka se udobno drži na pacijentovoj strani i rotira spolja. Korakoid se palpira i igla se ubode približno 1,5 in. (~4 cm) bočno i 1,5 in. (~4 cm) dole.
  • Alternativno, ramenu se može pristupiti sa zadnje strane ubacivanjem igle ispod akromiona.
Ručni zglob
  • Zglob se drži u pravoj liniji sa podlakticom.
  • Dorzalno se palpira rupica preko radiokarpalnog zgloba, koja predstavlja ulaznu tačku za iglu.
  • Igla se drži okomito na podlakticu i ubacuje se dorzalno.
Lakatni zglob
  • Lakat se drži u fleksiji od 90°.
  • Palpiraju se olekranonski proces, lateralni epikondil i radijalna glava.
  • Igla se zatim ubacuje bočno u trougao koji formiraju ove tri strukture.
Skočni zglob
  • Gležanj se drži pod uglom od 90° ili blago plantarno savijen.
  • Divot se palpira medijalno u odnosu na prednji tibialis, koji obezbeđuje mesto za umetanje igle.
  • Igla se ubacuje kroz prednji pristup.
  • Alternativno, zglobu se može pristupiti anteriorno preko palpiranog prostora između lateralnog malleola i minimalnog ekstenzora digiti
Metakarpofalangealni zglob
  • Prst se drži blago savijen.
  • Igla se ubacuje dorzalno i medijalno ili bočno u odnosu na tetive ekstenzora.
Metatarzofalangealni zglob
  • Nožni prst se drži blago savijen.
  • Igla se ubacuje dorzalno i medijalno ili bočno u odnosu na tetive ekstenzora.

Analiza sinovijalne tečnosti

[uredi | uredi izvor]
Trnasti štapići kristala mokraćne kiseline iz sinovijalne tečnosti zgoba dobijen arftrocentezom, fotografija uzorka posmatranog pod mikroskopom sa polarizovanom svetlošću

Vizuelni pregled sinovijalne tečnosti

[uredi | uredi izvor]

Nakon aspiracije sinovijalne tečnosti iz zgloba, važno je obratiti pažnju na izgled tečnosti.[18]

  • Normalna tečnost je bistra do svetlo žuta i viskozna.
  • Inflamatorna tečnost je tamnije žute do mutne po izgledu i gubi viskoznost.
  • Gnojna tečnost je boje kafe do beličasta i neprozirna.

Mikroskopski pregled sinovijalne tečnosti

[uredi | uredi izvor]

Mala količina zglobne tečnosti može se staviti na mikroskopsko staklo, prekriti pokrovnim staklom, a zatim odmah pogledati polarizovanim svetlosnim mikroskopom.

Ostali pregledi sinovijalne tečnosti

[uredi | uredi izvor]

Preostala sinovijalna tečnost se može poslati u laboratoriju na dalju analizu. Tipični nalozi treba da uključuju_

  • broj ćelija,
  • bojenje po Gramu,
  • kultura tečnosti i
  • analiza kristala.

Većina komercijalnih laboratorija obavlja ove testove na epruveti sa zelenim vrhom (heparinizovanom).

Ako je prisutno više tečnosti ili ako je septički artritis vodeći diferencijal, treba koristiti sterilnu bocu za kulturu, kakobi se u tim slučajevima mogla uraditi kultura mikobakterija ili kultura gljivica.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Medical Definition of Arthrocentesis”. RxList (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-24. 
  2. ^ Friedlaender, Eron Y.; Barnes, Adelaide E. (2017), Zaoutis, Lisa B.; Chiang, Vincent W., ur., Arthrocentesis (2 izd.), McGraw-Hill Education, Pristupljeno 2024-01-24 
  3. ^ Toprover, Michael; Leung, Nicole; Pillinger, Michael H. (2023-03-01). „Arthrocentesis and soft tissue aspiration and injection”. Best Practice & Research Clinical Rheumatology. PART A - Practical Procedures ‘How to do’ & PART B - Vasculitis. 37 (1): 101853. ISSN 1521-6942. doi:10.1016/j.berh.2023.101853. 
  4. ^ „How To Do Metacarpophalangeal and Interphalangeal Joint Arthrocentesis - Musculoskeletal and Connective Tissue Disorders”. Merck Manuals Professional Edition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-24. 
  5. ^ a b [Guideline] Osmon DR, Berbari EF, Berendt AR, Lew D, Zimmerli W, Steckelberg JM, et al. Diagnosis and management of prosthetic joint infection: clinical practice guidelines by the Infectious Diseases Society of America. Clin Infect Dis. 2013 Jan. 56 (1):e1-e25.
  6. ^ Parvizi, J.; Della Valle, C. J. (decembar 2010). „AAOS Clinical Practice Guideline: Diagnosis and treatment of periprosthetic joint infections of the hip and knee”. J Am Acad Orthop Surg. 18 (12): 771—2. PMID 21119143. doi:10.5435/00124635-201012000-00007. .
  7. ^ Hassebrock JD, Fox MG, Spangehl MJ, Neville MR, Schwartz AJ. What Is the Role of Repeat Aspiration in the Diagnosis of Periprosthetic Hip Infection?. J Arthroplasty. 2018 Sep 11.
  8. ^ „How To Do Wrist Arthrocentesis - Musculoskeletal and Connective Tissue Disorders”. MSD Manual Professional Edition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-24. 
  9. ^ „Arthrocentesis and intraarticular injection”. www.amboss.com. Pristupljeno 2024-01-24. 
  10. ^ „Arthrocentesis (joint aspiration and injection)”. Cancer Therapy Advisor (na jeziku: engleski). 2019-01-17. Pristupljeno 2024-01-24. 
  11. ^ Randelli F, Brioschi M, Randelli P, Ambrogi F, Sdao S, Aliprandi A (januar 2018). „Fluoroscopy- vs ultrasound-guided aspiration techniques in the management of periprosthetic joint infection: which is the best?”. Radiol Med. 123 (1): 28—35. 
  12. ^ Zayat, Ahmed S.; Buch, Maya; Wakefield, Richard J. (2017), Arthrocentesis and Injection of Joints and Soft Tissue, Elsevier, str. 802—816, Pristupljeno 2024-01-24 
  13. ^ Ahmed I, Gertner E (mart 2012). „Safety of arthrocentesis and joint injection in patients receiving anticoagulation at therapeutic levels”. Am J Med. 125 (3): 265—9. .
  14. ^ Guillen Astete C, Boteanu A, Medina Quiñones C, Garcia Montes N, Roldan Moll F, Carballo Carmano C,; et al. (2015 Jan-Feb). „Is it safe to perform joint infiltrations or aspirations in patients anticoagulated with acenocoumarol?”. Reumatol Clin. 11 (1): 9—11.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  15. ^ Yui JC, Preskill C, Greenlund LS (avgust 2017). „Arthrocentesis and Joint Injection in Patients Receiving Direct Oral Anticoagulants”. Mayo Clin Proc. 92 (8): 1223—1226. 
  16. ^ Bhavsar TB, Sibbitt WL Jr, Band PA, Cabacungan RJ, Moore TS, Salayandia LC; et al. (avgust 2018). „Improvement in diagnostic and therapeutic arthrocentesis via constant compression”. Clin Rheumatol. 37 (8): 2251—2259. .
  17. ^ Yaqub S, Sibbitt WL Jr, Band PA, Bennett JF, Emil NS, Fangtham M,; et al. (septembar 2018). „Can Diagnostic and Therapeutic Arthrocentesis Be Successfully Performed in the Flexed Knee?”. J Clin Rheumatol. 24 (6): 295—301. 
  18. ^ „Joint Aspiration (Arthrocentesis): Procedure, Pain, Recovery Time”. MedicineNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-24. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артроцентеза&oldid=28499199”