Лидокаин
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2-(diethylamino)- N-(2,6-dimethylphenyl)acetamide | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће | |
| Начин примене | IV, супкутано, топикално |
| Правни статус | |
| Правни статус | |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 35% (орално) 3% (топикално) |
| Метаболизам | Хепатички, 90% CYP1A2-посредован |
| Полувреме елиминације | 1.5–2 часова |
| Излучивање | ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 137-58-6  73-78-9 (хидрохлорид) |
| ATC код | N01BB02 (WHO) C01BB01 D04AB01 S02DA01 C05AD01 |
| PubChem | CID 3676 |
| DrugBank | APRD00479 |
| ChemSpider | 3548 |
| Синоними | N-(2,6-dimethylphenyl)-N2,N2-diethylglycinamide |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C14H22N2O |
| Моларна маса | 234.34 g/mol |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 68 °C (154 °F) |
Лидокаин (Lidocaine, Xylocaine, Lignocaine) је локални анестетик и антиаритмик.[1] Као локални анестетик делује тако што остварује реверзибилну блокаду канала за натријум у ћелијској мембрани, и тиме блокира преношење импулса[2][3]. Делује брзо, уз средњу дужину трајања анестезије. Даје се са адреналином, који служи да успори системску ресорпцију лидокаина, чиме се продужава трајање анестезије. Не може се примењивати у виду таблета или капсула, јер после апсорпције пролази кроз јетру, где се хидролизује. Ако се примењује интравенозно, делује као антиаритмик.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 339, 510—4. ISBN 0781744431.
- ^ „Галеника”.[мртва веза]
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Група аутора (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. ISSN 1451-4680. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 26. 05. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- Група аутора (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. ISSN 1451-4680. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 26. 05. 2010.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
