Astronomski časovnik
 |
Astronomski časovnik je časovnik sa specijalnim mehanizmima i brojčanicima koji pokazuje astronomske informacije kao što su relativni položaji Sunca, Meseca, zodijačkih konstelacija i pojedinih planeta.
Jedan od najpoznatijih ovakvih časovnika je na starogradskoj većnici u Pragu, Češka. Poznat je kao „Pražský orlој“. Centralni deo završen je 1410. Četiri figure se pokreću svakog sata, a „Smrt“ (predstavljena skeletom) meri vreme. Za svaki sat postoji po jedna statua Dvanaest apostola na postolju iznad sata, a svih dvanaest se pokazuju u podne. Pokazivač kalendara je dodat 1870. ispod sata.
Za vreme Drugog svetskog rata sat su gotovo uništili nacisti. Zahvaljujući herojskim naporima građana Praga najvažniji delovi sata su sačuvani. Postepeno je obnavljan do 1948. Sat je 1979. još jednom očišćen i renoviran. Prema lokalnoj legendi grad će zadesiti velika nesreća ako se sat zapusti, pa se zato stalno održava u dobrom stanju.
Olomouc, bivši glavni grad Moravske u istočnom delu Češke Republike, takođe ima jedan impresivan astronomski sat na glavnom trgu.
Muzej nauke (London) ima vernu kopiju 'Svemirske mašine', koji je 1092. konstruisao Su Sung u Kini. Ovaj veliki astronomski sat bio je visok deset metara a radio je pomoću pada vode i žive.
Astronomski sat na katedrali Lund u Švedskoj, Horologium mirabile Lundense napravljen je krajem 14. veka. Pošto je bio u skladištu od 1837, restaurisan i vraćen na mesto 1923. Kada radi, čuje se muzika In dulci jubilo sa najmanjih orgulja u crkvi, dok šest drvenih figura, koje predstavljaju tri maga i njihove sluge, prolaze pored Bogorodice i Isusa.
Gradska većnica u Kopenhagenu ima kompletan astronomski sat, koji se nalazi u jednoj prostoriji. Sat je pravio preko 50 godina astronom amater i profesionalni sajdžija Jens Olsen. Sklapan je od 1948. do 1955. Između 1995. i 1997. sat je kompletno restauriran.
Versajska palata u blizini Pariza (Versaj) ima raskošan stoni astronomski sat u rokoko stilu koji su jedan sajdžija i inženjer pravili 12 godina. Poklonjen je Luju XV 1754.
Gros Horloge (veliki sat) u Ruana je čuveni astronomski sat iz 14. veka, a nalazi se u istoimenoj ulici.
Zytglogge u Bernu je poznati astronomski sat iz 15. veka koji se nalazi u glavnom gradu Švajcarske.
Katedrala Sen Žan u Lionu takođe ima astronomski sat iz 14. veka.
Nedavno je časovničar Kristijan van der Klauv napravio ručni astrolab, „Astrolabium 2000.“ Ulis Narden takođe prodaje astronomske ručne satove, „Astrolabium“, „Planetarium“ i „Tellurium J. Kepler“.
