Atentat na Galipa Balkara
Galip Balkar bio je turski diplomata, ambasador Turske u SFRJ. Ubijen je 9. marta 1983. godine u centru Beograda.[1] Preminuo je dva dana kasnije od posledica ranjavanja, a odgovornost za napad preuzela je jermenska teroristička organizacija ASALA.
Atentat[uredi | uredi izvor]
Dvojica jermenskih naoružanih ljudi otvorili su vatru na ambasadorov automobil, koji se zaustavio na crveno svetlo na velikoj raskrsnici u centru Beograda, u General Ždanovoj, a današnjoj Resavskoj ulici.[2][3] Balkar i njegov šofer Kaja Neset su ranjeni, s tim što je ambasador ranjen teško.[2] Napadači su pokušali da pobegnu sa mesta nesreće i ubili studenta Željka Milivojevića koji je pokušao da spreči njihov beg.[4] Dva jugoslovenska agenta za bezbednost u tom kraju su ih jurili i pucali na njih.[2] Napadači su ranili jednog od agenata, Slobodana Brajevića. Metak koji je bio namenjen Brajeviću, ranio je Zoricu Solotić.[5]
Napadači su uhapšeni i identifikovani kao Harutin Krikor Levonian i Alekander Elbekian. U SFRJ su stigli iz Bejruta, 6. i 7. marta i obojica su imali libanske pasoše. Teško ranjen Levonian uhvaćen je ubrzo nakon napada, a Elbekian osam sati kasnije. Isto dana anonimni pozivatelj iz Atine u ime organizacije ASALA preuzeo je odgovornost za napad, koja je tada optužena za najmanje deset napada na Turke od 1975. do 1987. godine.[2] U porukama se navodi da je atentat trebao da skrene pažnju sveta na ono što ASALA naziva problemom jermenskog naroda.[2] Galip Balkar preminuo je 11. marta 1983. godine u neurohiruškoj klinici u Beogradu, gde je primljen na hirurgiju radi vađenja metaka iz glave i desnog ramena.[6] Nakon vesti o smrti, predsednik Predseništva SFRJ Petar Stambolić poslao je telegram predsedniku Turske Kenanu Evrenu u kojem je izrazio najiskrenije saučešće. Premijerka Jugoslavije Milka Planinc i ministar spoljnih poslova Lazar Mojsov takođe su poslali poruke saučešća turskim kolegama.[5] Balkarovo telo prenešeno je u Ankaru specijalnim avionom, a sahranjen je 15. marta.[5] Komentarišući događaje, jugoslovenska novinska agencija Tanjug osudila je duboko negodovanje koje je u celoj Jugoslaviji izazvalo pokušaj atentata i osudu terorizma.[5]
Pre ubistva Balkara, ubijeno je još 25 Turaka prethodnih 10 godina. Više od 300 njih je ranjeno, a 35 ljudi ubijeno od sredine sedamdesetih godina. Nekoliko dana pre ubistva, Jermeni iz Grčke su za grčke novine Akropolis istakli: „Tursku ćemo dovesti na kolena pucajući na njihove najbolje diplomate”. Turska je nakon toga pozvala zapadne vlade da pomognu u sprečavanju napada na turske diplomate od strane radikalnih jermenskih grupa.[7] Dana aprila 1983. godine, jermenski patrijarh optužio je Jermence širom sveta, istakavši da se stvari ne rešavaju na takav način. Patrijarh Šnork Kaloustijan i druge jermenske verske vođe učestvovali su na maršu na Trgu Taksim, gde su minutom ćutanja prisustvovali sećanju na 26 turskih diplomata i njihovih pomagača, koje su ubili jermenski ekstemisti u prethodnoj deceniji.[7]
Dana 17. marta 1983. godine Predsedništvo SFRJ posthumno je odlikovalo Balkara Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. U odluci o dodeli odlikovanja navedeno je da je ambasador Balkar u svojoj kratkoj diplomatskoj misiji u SFRJ dao važan doprinos razvoju i unapređenju odnosna između Turske i SFRJ.[8]
Suđenje i presuda[uredi | uredi izvor]
Beogradski javni tužilac optužio je Harutin Krikor Levoniana (23) i Rafija Aleksandra Elbekiana (21) iz Bejruta za ubistvo Balkara i pokušaj ubistva Kaja Neseta. Pored toga, optužnicom se Levonianu teretilo da je, nakon ubistva turskog ambasadora, pokušao da ubije pukovnika u penziji Brajovića, koji je blokirao njegov bekstvo. Takođe je Elbekian optužen za ubistvo Milivojevića, koji je pokušao da uhvati atentatora. Utvrđeno je da su Levonian i Elbekian stigli u Beograd sa zadatkom koji im je postavila ASALA. S obzirom na činjenicu da je prvooptuženi, Levonian, bio lošeg zdravstvenog stanja kao posledica ranjavanja i da je Elbekian bio mlađi punoletnik, njih dvojica nisu osuđeni na smrt. Branio ih je Srđa Popović, vodeći jugoslovenski advokat koji je radio u Beogradu.[4]
Levonian i Elbekian osuđeni su na 20 godina zatvora 9. marta 1984. godine, tačno godinu dana nakon incidenta. Sud je presudio da će nakon izdržavanja kazne biti proterani iz Jugoslavije. Utvrđeno je da je Levonian ubio ambasadora i teško ranio Brajovića, dok je Elbekian teško ranio vozača, pokušavajući da pobegne sa mesta zločina, ubio Milivojevića. Stojan Miletić, zamenik javnog tužioca SR Srbije, naglasio je da oštrina kazni odgovara težini krivičnih dela.[9]
Prema izjavi Centralnog komiteta solidarnosti sa jermenskim zarobljenicima u Atini, Harutin Levonian je oslobođen u junu 1987 godine. Iako u izjavi nisu razjašnjeni razlozi njegovog puštanja na slobodu, zvaničnici u glavnom gradu Grčke nagovestili su da je mogao biti pušten iz medicinskih razloga: imao je posledice od ranjavanja, a nakon toga je doživeo moždani udar i ostao paralizovan.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Terrorist Group Profiles. ISBN 1-56806-864-6. Aug 1989, p. 53
- ^ a b v g d Gunmen Wound Turkish Envoy to Belgrade. The Washington Post. March 10, 1983, Thursday, Final Edition
- ^ „Beograd: 37 godina od ubistva ambasadora Galipa Balkara”. trt.net.hr. 30. 7. 2020.
- ^ a b Assassins of Turkish ambassador indicted. Yuqoslav News Agency. September 14, 1983, Wednesday
- ^ a b v g Assassination of Turkish Ambassador to Yugoslavia. BBC Summary of World Broadcasts. March 14, 1983, Saturday
- ^ Turk Dies in Belgrade; Two Gunmen Held The New York Times. March 12, 1983
- ^ a b Turks Ask for Help in Fighting Armenian Attacks. The New York Times. April 17, 1983, Sunday, Late City Final Edition
- ^ Yugoslavia's posthumous award for Turkish Ambassador. BBC Summary of World Broadcasts. March 19, 1983, Saturday
- ^ Armenian defendants appeal to Serbian Supreme Court. BBC Summary of World Broadcasts. October 5, 1984, Friday
- ^ Killer of Turkish Ambassador reported freed in Yugoslavia. BBC Summary of World Broadcasts. June 6, 1987, Saturday