Лазар Мојсов

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЛАЗАР МОЈСОВ
Lazar Mojsov.jpg
Лазар Мојсов
Датум рођења (1920-12-19)19. децембар 1920.
Место рођења Неготино, код Велеса
 Краљевина СХС
Датум смрти 25. август 2011.(2011-08-25) (90 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Супруга Љиљана Мојсова
Професија политичар
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Чин пуковник у резерви
председник Председништва СКЈ
Период 20. октобар 198020. октобар 1981.
Претходник Јосип Броз Тито
Наследник Душан Драгосавац
Савезни секретар
иностраних послова СФРЈ
Период 19821984.
Претходник Јосип Врховец
Наследник Раиф Диздаревић
председник Председништва
СФР Југославије
Период 15. мај 198715. мај 1988.
Претходник Синан Хасани
Наследник Раиф Диздаревић
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Партизанска споменица 1941.

Др Лазар Мојсов (Неготино, код Велеса, 19. децембар 1920Београд, 25. август 2011), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од 20. октобра 1980. до 20. октобра 1981. године обављао је функцију председника Председништва Савеза комуниста Југославије. Од 15. маја 1987. до 15. маја 1988. године обављао је функцију председника Председништва СФР Југославије.

Биографија[уреди]

Лазар Мојсов рођен је 19. децембра 1920. године у Неготину код Велеса. Завршио је и стекао докторат на Правном факултету у Београду. Учествовао је у акцијама напредних студената.

Народноослободилачка борба[уреди]

Народноослободилачком покрету прикључио се 1941, а у Народноослободилачку борбу ступио је 1943. године. За време рата био је политички радник у Другој македонској бригади и при Главном штабу НОВ и ПО Македоније.

Био је већник на Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, одржаном 2. августа 1944. године.

Послератна каријера[уреди]

После ослобођења био је на разним дужностима:

Биран је за посланика Републичке и Савезне скупштине у више сазива. У Централни комитет Савеза комуниста Југославије биран је на Седмом и Осмом конгресу.

Умро је у Београду и сахрањен у четвртак 25. августа 2011. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[1][2]

Литерарни рад и одликовања[уреди]

Бавио се новинарским и публицистичким радом. Нека од његових дела су „Бугарска радничка партија (комуниста) и македонско национално питање“ (1948) и „Око питања македонске националне мањине у Грчкој (1954). Био је предавач и писао је о међународним односима.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.