Милка Планинц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛКА ПЛАНИНЦ
Milka Planinc.JPG
Милка Планинц
Датум рођења(1924-11-21)21. новембар 1924.
Место рођењаДрниш
 Краљевина СХС
Датум смрти7. октобар 2010.(2010-10-07) (85 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
Чланица КПЈ од1944.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
председница ЦК СК Хрватске
Период19711982.
ПретходникСавка Дабчевић-Кучар
НаследникЈуре Билић
председница Савезног извршног већа
Период16. мај 198215. мај 1986.
ПретходникВеселин Ђурановић
НаследникБранко Микулић

Милка Планинц рођена Малада (Дрниш, 21. новембар 1924Загреб, 7. октобар 2010), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Хрватске. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ. Била је једина жена у историји која је била премијер једне социјалистичке државе.

Биографија[уреди]

Рођена је 21. новембра 1924. године у Житнићу код Дрниша у мешаној хрватско-српској породици.[1] Њени родитељи - отац Никола Малада и Мајка Стана, рођена Кашић, су се 1930. године преселили у Сплит, где је Милка завршила основну школу и гимназију. Још у току школовања се укључила у револуционарни омладински покрет и постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Године 1941. после окупације Краљевине Југославије и проглашења Независне Државе Хрватске, приступила је Народноослободилачком покрету и учествовала је у Народноослободилачкој борби. У току рата се налазила у Хварско-вишком партизанском одреду, а потом у Једанаестој далматинској удраној бригади, у којој је обављала најпре обављала функцију политичког делегата вода, а касније политичког комесара чете. После завршетка рата, 1945. године, демобилисана је из Југославенске армије у чину поручника. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1944. године.

После ослобођења Југославије радила је у Среском Народном одбору у Дрнишу, а касније у предузећу „Електра“ у Загребу. Завршила је Вишу управну школу у Загребу, а од 1947. године се активно бавила политичким радом. Била је најпре руководилац у Агитпропу Рејонског комитета КП Хрватске у насељу Трешњевка, у Загребу, а потом од 1954. године инструктор у Градском комитету КПХ за Загреб. Касније се налазила на позицијама:

  • политичког секретара Општинског комитета Савеза комуниста Трешњевке,
  • председника Народног одбора Трешњевке, од 1957.
  • начелника Секретеријата за просвету и културу Народног одбора Загреба, од 1961. до 1963.
  • организационог секретара Градског комитета Савеза комуниста Загреба, од 1963.
  • републичког секретар за школство и образовање у Извршном већу СР Хрватске, од 1963. до 1965.
  • председника Одбора за просвету, науку и културу Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1965. до 1967.
  • председика Републичког већа Сабора СР Хрватске, од 1967. до 1971.

Од 1968. године је била члан Извршнког комитета Централног комитета Савеза комунсита Хрватске. Децембра 1971. године, када је на седници у Карађорђеву, смењено руководство Савеза комуниста Хрватске на челу са Савком Дабчевић-Кучар и Миком Трипалом, Милка Планинц је преузела функцију председника Централног комитета СК Хрватске и на овој функцији је остала, пуних десет година, до маја 1982. године. У периоду од 16. маја 1982. до 15. маја 1986. године обављала је функцију председника Савезног извршног већа СФРЈ.

Умрла је 7. октобра 2010. године у Загребу.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.

Референце[уреди]

  1. ^ Djokic, Dejan (2010-10-10). „Milka Planinc obituary”. The Guardian (на језику: енглески). London. Приступљено 2011-02-12. 

Спољашње везе[уреди]