Танјуг

С Википедије, слободне енциклопедије
Танјуг
јавно предузеће
Делатностновинска агенција
Основано31. октобар 1995. (1995-10-31) (последња форма)
5. новембар 1943. (1943-11-05) (основано)
Угашено9. март 2021. (2021-03-09)
СедиштеОбилићев венац 2, Београд
ВласникВлада Републике Србије

Танјуг (акроним назива Телеграфска агенција нове Југославије; понекад стилизовано ТАНЈУГ) било је јавно предузеће са седиштем у Београду, које је званично престало да постоји у марту 2021. године. Од тада је приватно предузеће Танјуг Тачно стекло права на коришћење права интелектуалне својине и жигова бивше агенције.

Танјуг је током Другог светског рата била партизанска новинска агенција. После рата, Танјуг је био новинска агенција Демократске Федеративне Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. После распада СФРЈ, од 1992. године Танјуг је био новинска агенција Савезне Републике Југославије, од 2003. новинска агенција Државне заједнице Србија и Црна Гора, а од 2006. године национална новинска агенција Републике Србије.

31. октобра 2015. године престао је да важи Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг, а Влада Републике Србије је 03. новембра 2015. године[1] донела Одлуку о правним последицама престанка рада Новинске агенције Танјуг, којом се констатује престанак рада агенције. Ипак ова одлука није до краја имплементирана све до 9. марта 2021. када је коначно угашена.[2]

Оснивање[уреди | уреди извор]

Основан је од стране Комунистичка партије Југославије 5. новембра 1943. године у Јајцу у Босни и Херцеговини са намером да пропагандно информише о борби партизана у Другом светском рату коју су водили комунисти под вођством Јосипа Броза. Оснивач и кум Танјуга је комуниста Моше Пијаде, а први директор је био Владислав Рибникар.

Имену Танјуг, претходило је неколико предлога скраћеница, међу којима:

  • Тасјуг (Телеграфска агенција слободна Југославија),
  • Нотасјуг или Нотанјуг (Новинска телеграфска агенција слободне Југославије), па и
  • Тенаној (Телеграфска новинска агенција нова Југославија).

Танјуг је почео свој рад са заплењеним предајником, расклиматаном машином за умножавање (гештетнером) и једном писаћом машином. У првим годинама узор им је био совјетски ТАСС, да би, касније, по објављивању резолуције Инфорбироа 1948. године, ослободили утицаја СССР-а и ослонили само на сопствене снаге.

Новинска агенција[уреди | уреди извор]

У Танјугу су уведени телепринтери 1947. године, који су заменили телеграф, а први модеран радио-принтер уведен је 1957. године. Танјуг је поред централе у Београду, имао и пријемни центар најпре у Батајници, а потом у Овчи и отпремни центар у Макишу, оба са моћним антенским пољима. Оба центра су напуштена, због појаве нових технологија. Крајем 1985. године Танјуг је компјутеризован набавком великог централног рачунара Honeywell и терминала Megadata. Данас новинари и читава агенција раде на савременим компјутерима. Најзначајнији новинарски производ Танјуга је Генерални сервис, који обавештава домаћу јавност о најзначајнијим збивањима у земљи и свету, а светску јавност о догађајима у Србији. Танјуг је национална, али и комерцијална агенција, јер већи део прихода остварује на тржишту, од новинских и РТВ кућа. Раније је Савезно извршно веће СФРЈ, Савезна влада СРЈ, Савет министара СЦГ, а сада Влада Србије, субвенционира Емисију за иностранство и емитовање разних саопштења, што чини нешто мање од трећине Танјугових прихода. Клијенти Танјуга су, поред медија и државних установа, привредне и банкарске институције.

Зграда Танјуга на Обилићевом венцу[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]