Bali-beg Malkočoglu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bali-beg
Bali-beg.jpg
Bali-beg
Puno imeBali-beg Jahjapašić
Mesto rođenjaOsmansko carstvo
Datum smrti1548.
Mesto smrtiOsmansko carstvo
DinastijaMalkočoglu
OtacJahja-beg Malkočoglu, beglerbeg Rumelije i Anadolije
MajkaHumašah sultanija
Smederevski sandžakbeg
Period1521. - pre 1526.
PrethodnikAli-beg Mihaloglu (1462—1507)
NaslednikHadži Mustafa-paša (1793—1801)

Bali-beg Malkočoglu (Bali-paša 1495.—1548.) bio je paša i komornik Sulejmana Veličanstvenog. Pokazao je izuzetna dostignuća u Mohačkoj bici 1526.. Bali-beg je poreklom iz Bosne i Hercegovine iz porodice Malkočevića. Poznat je i kao Bali-beg Jahjapašić.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Sin je Jahja-paše Malkočoglua, rumelijskog i anadolijskog beglerbega i ćerke sultana Bajazita. Rođen je krajem 15. veka. Imao je mlađeg brata Mehmeda. Učestvuje u opsadi Beograda 1521. godine. Nakon osvajanja Beograda, Sulejman je uputio smederevskog sandžakbega Bali-bega Jahjapašića u Srem. Ovaj je popalio Kupinik, Slankamen, Mitrovicu, Karlovce, Petrovaradin, Kamenicu, Čerević i Ilok. Tako je stvoren širok pojas ničije zemlje. Srpsko stanovništvo iz Beograda odvedeno je u Carigrad kao lično sultanovo roblje. Bali-beg je ipak nastojao da deo Srba privoli u tursku službu. Među prvima je Turcima prišao Petar Ovčarević, šajkaški zapovednik. Ostatke šajkaša prikupio je vojvoda Radič Božić u Petrovaradinu, dok je Pavle Tomori komandovao suvozemnim četama. Turci napadaju i 1522. i 1523. godine. Kod Petrovaradina su doživeli težak poraz 1522. godine, a novi smederevski sandžakbeg, Ferhad-paša, doživljava poraz kod Manđelosa 12. avgusta 1523. godine. Ferhad-paša je pogubljen, a zamenio ga je Bali-beg koji bezuspešno opseda Jajce. Njega i Husrev-bega, bosanskog namesnika, pred Jajcem je sramotno porazio Krsto Frankopan. Znatno je doprineo pobedi Turaka u Mohačkoj bici 1526. godine u kojoj je stradao ugarski kralj Lajoš. Umro je 1548. godine.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Grupa naroda, Istorija srpskog naroda 3/1, Srbi pod tuđinskom vlašću (1537—1699), Beograd (1994), drugo izdanje

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]