Бескрајна прича

Beskrajna priča
Prvo izdanje na srpskom jeziku
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Die unendliche Geschichte
Autor	Mihael Ende
Zemlja	Zapadna Nemačka
Jezik	nemački
Žanr / vrsta dela	fantastika
Izdavanje
Datum	1979. (srpsko izdanje 1985)

Beskrajna priča (nem. Die unendliche Geschichte) je najpopularniji roman za decu i mlade čuvenog nemačkog pisca Mihaela Endea. Pisan je kao roman za decu, ali je ubrzo po objavljivanju, 1979. godine, prerastao u popularno štivo za sve generacije i postigao senzacionalan uspeh širom sveta. Ovaj roman spada među najneobičnija dela napisana u žanru fantastike.

Godine 1984. tada već čuveni nemački reditelj Volfgang Petersen snimio je po ovom romanu istoimeni film, dotad najskuplji film nemačke kinematografije.

Beskrajna priča prevedena je na srpski jezik i prvi put objavljena 1985. godine. Deo je programa u nastavi srpskog jezika u četvrtom razredu osnovne škole u Srbiji.

O delu

Amajlija AURIN

Beskrajna priča je najpoznatiji roman za decu i mlade Mihaela Endea. Može se čitati kao uzbudljiva fantastična priča, ali pored toga Endeov svet nudi nenadmašno upečatljivu viziju moći ljudske mašte, koju svaki čitalac treba da podeli sa glavnim junakom, dečakom Bastijanom, dok putuje Zemljom Fantazijom. Mlađi čitaoci je mogu čitati na nivou bajke, a stariji će uživati u dubljim značenjima knjige. Pojedini delovi knjige prate događaje u realnosti i radnja se većinom dešava u knjižari i na tavanu škole, dok drugi deo prati radnju u imaginarnom svetu Zemlje Fantazije. Ova dva sveta u knjizi su međusobno isprepletana i zadiru jedan u drugi. U samom romanu ova dva sveta odvojena su različitim oblikom slova kojima je tekst štampan — radnja u Zemlji Fantaziji štampana je normalnim slovima, dok je radnja koja se dešava u realnosti štampana kurzivom (iskošenim slovima).

Svet o kojem autor piše vešto je opisan. Osim čudesnih pejzaža i neobičnih bića, on ima i svoje vlastite zakone. Priča je svevremena, a u osnovi se svodi se na borbu između dobra i zla. Osnovna tema je uloga mašte i fantazije u izmišljenom, ali i u stvarnom svetu. Sam autor je izjavio da mu cilj nije bio da poučava ili obrazuje, već da čitaocu pruži čaroliju posebnog sveta, koji ima priliku da doživi čitajući njegovu knjigu.

Roman Beskrajna priča je klasično delo za mlade, koje podjednako vole i stariji čitaoci. Prelazi granice, kako one između različitih kultura, tako i žanrovske granice između knjiga za decu i knjiga za odrasle.

Radnja

3D model nemačke umetničke zajednice PixelPlaza koji prikazuje Bastijana na tavanu škole — uvodnu scenu iz romana Beskrajna priča

Kornjača Morla iz romana Beskrajna priča u parku Mihael Ende (Michael-Ende-Kurpark) u Garmiš-Partenkirhenu

Knjiga prati gojaznog i maštovitog dečaka, Bastijana Baltazara Buksa, koga je otac zanemario nakon smrti Bastijanove majke. Dok beži od školskih nasilnika, Bastijan ulazi u antikvarnu knjižaru Karla Konrada Koreandera, gde mu pažnju privlači knjiga pod nazivom Beskrajna priča. Ne mogavši da se odupre, on krade knjigu i sakriva se na tavanu svoje škole, gde počinje da čita.

Priča koju Bastijan čita smeštena je u magičnu zemlju Fantaziju, mesto čuda kojim vlada dobroćudna i tajanstvena Detinja Carica. Velika delegacija dolazi kod Carice da traži njenu pomoć protiv bezobličnog entiteta poznatog kao „Ništa”, koji se širi Fantazijom. Delegati su šokirani kada ih Caričin lekar, kentaur po imenu Kairon, obaveštava da je Carica bolesna i da je odabrala ratnika po imenu Atrej da pronađe lek. Kada je pronašao Atreja, dečaka od 10 godina, Kairon mu daje AURIN: moćnu amajliju koja će ga štititi od svih povreda. Prateći savet džinovske kornjače Drevne Morle, Atrej kreće u potragu za proročicom poznatom kao Ujulala, koje možda zna pravi lek za Caricu. Na putovanju do nje, pomaže mu zmaj sreće po imenu Fuhur, koga on spasava od Mnogostruke Igramul, stvorenja koje menja oblik. Ujulala mu otkriva da je jedino što može da spasi Caricu novo ime koje bi joj dalo ljudsko dete, koje se može naći samo izvan granica Fantazije.

Čitajući priču, Bastijana sve više uznemiravaju nagoveštaji da su likovi na neki način svesni da on čita njihove avanture, da mogu da ga čuju ili čak vide na momente. Dok Fuhur i Atrej traže granice Fantazije, Atrej je zbačen sa zmajevih leđa u sukobu sa četiri vetrena diva i gubi AURIN u moru. Atrej pada kraj ruševina Grada duhova, gde žive razna stvorenja tame. Lutajući opasnim gradom, Atrej pronalazi vukodlaka Gmorka, okovanog i na samrti, koji mu govori da su svi žitelji grada dobrovoljno skočili u Ništa. Tamo, zahvaljujući neodoljivoj privlačnosti destruktivnog fenomena, Fantazijci postaju laži u ljudskom svetu. Vuk takođe otkriva da je on sluga sile koja stoji iza Ništa i da je poslat da spreči Caričinog izabranog junaka da je spase. Gmork zatim otkriva da ga je, kada je otkrila njegovu izdaju protiv Carice, gradska kneginja zatočila i ostavila da umre od gladi. Kada Atrej objavi da je on junak kojeg je Gmork tražio, vuk se smeje i podleže smrti. Kada mu se dečak približi, Gmorkove čeljusti instinktivno hvataju Atrejevu nogu, sprečavajući ga da pobegne od Ništa. U međuvremenu, Fuhur nalazi AURIN u moru i stiže na vreme da spase Atreja od brzog približavanja Ništa.

Fuhur i Atrej odlaze kod Detinje Carice, koja ih uverava da su joj doveli njenog spasioca; Bastijan sumnja da Carica misli na njega, ali nije u stanju da poveruje u to. Kada Bastijan odbije da izgovori njeno novo ime, kako bi ga naterala da ispuni svoju ulogu spasioca, sama Carica locira Starca sa Lutajuće planine, koji poseduje knjigu takođe pod naslovom Beskrajna priča, koju Carica zahteva da pročita naglas. Kad ovaj počne, Bastijan je zadivljen otkrićem da se knjiga koju čita ponavlja, počinje iznova kad god Carica stigne do Starca — samo ovoga puta, priča počinje Bastijanovim susretom sa Koreanderom, njegovom krađom knjige i svim ostalim njegovim akcijama na tavanu. Shvativši da će se priča zauvek ponavljati bez njegove intervencije, Bastijan daje Carici ime „Mesečevo Dete”, i sa njom se pojavljuje u Fantaziji, gde obnavlja njeno postojanje kroz sopstvenu maštu. Carica mu daje i AURIN, na čijoj poleđini nalazi natpis „Učini ono što želiš”.

Za svaku želju, Bastijan gubi sećanje na svoj ljudski život. U početku nesvestan toga, Bastijan prolazi kroz Fantaziju, doživljava brojne avanture i priča priče, dok gubi sećanja. Uprkos upozorenjima Atreja i svojih drugih prijatelja, Bastijan koristi AURIN da stvori stvorenja i opasnosti kako bi mogao da ih pokori, što izaziva neke negativne sporedne efekte za ostatak Fantazije, među kojima su opasni zmaj Smerg i Šlamufi, luda krilata stvorenja nalik na klovnove. Na podsticaj zle čarobnice Ksaide, i sa misterioznim odsustvom Detinje Carice, Bastijan odlučuje da vlada Fantazijom kao car. Tokom ceremonije krunisanja zaustavlja ga Atrej, koga Bastijan teško rani u bici koja je bila toliko žestoka da je dovela do uništenja Kule od slonovače. Bastijan kasnije dolazi do „Grada starih careva”, naseljenog ljudskim bićima koja su ranije došla u Fantaziju, ali nisu uspela da nađu izlaz, i tamo žive besmislene živote. Konačno, pokajanom Bastijanu ostaju samo dva sećanja: na oca i na sopstveno ime. Posle još nekoliko avantura, Bastijan mora da se odrekne sećanja na svog oca da bi otkrio da je njegova najjača želja da bude sposoban da voli i da daje ljubav drugima.

Posle mnogo traženja, i nakon što je izgubio svoje poslednje sećanje na život pre Fantazije (njegovo ime i znanje o sebi), Bastijan nije u stanju da pronađe Vodu života sa kojom bi sa svojim sećanjima napustio Fantaziju. Posle napada Šlamufa, spasavaju ga Atrej i Fuhur. Po sopstvenoj volji, Bastijan polaže AURIN pred noge svog prijatelja, a Atrej i Falkor sa njim ulaze u AURIN, gde Voda života zahteva da zna Bastijanovo ime, i da li je Bastijan završio sve priče koje je započeo na svom putovanju, što on nije učinio. Tek nakon što Atrej kaže Bastijanovo ime i obeća da će završiti sve priče za njega, Voda života dozvoljava Bastijanu da se vrati u ljudski svet, zajedno sa nešto mistične vode. Nakon što je popio Vodu života, Bastijan se vraća u svoj prvobitni oblik, osećajući se prijatno i srećno u njemu. Vraća se svom ocu, kome priča celu priču o svojim avanturama, a njegov otac se oporavlja od tuge. Posle toga, Bastijan priznaje Koreanderu da je ukrao njegovu knjigu i da ju je izgubio, ali Koreander poriče da je ikada posedovao takvu knjigu. On otkriva da je takođe bio u Fantaziji, da je knjiga verovatno prešla u ruke nekog drugog i da će Bastijan – kao i on – na kraju pokazati ljudima mnoge puteve do Fantazije.

Glavni likovi

Bastijan – debeljuškast dečak kog u školi maltretiraju. Izgubio je majku, posle čega se pokvario njegov odnos sa ocem. Njih dvojica retko razgovaraju, zbog čega se oseća otuđenim. Tako usamljen, otuđen i nesiguran, spas traži u knjigama. Bastijan voli da čita i vešt je i u izmišljanju i pričanju priča. Kada i sam postane junak jedne od priča, njegov život se menja. Postaje lepša slika sebe, mršav, lep i skladan, zbog čega stiče samopouzdanje. Njegov izmenjen fizički izgled menja i njegov karakter. Postaje slobodniji i hrabriji, samopouzdan i željan svega. S vremenom te njegove novostečene osobine se kvare. Njegovo samopouzdanje postaje oholost, a hrabrost postaje ludost. Postaje samodopadljiv i tako podložan manipulaciji. Gubi ljude kojima je do njega stalo i ono najgore, gubi sebe. To je prikazano na najočigledniji način, tako što gubi svest o sebi, svojoj prošlosti, poreklu i svemu što ga je dovelo do sadašnjeg stanja. Ipak, dobrota njegovog srca nije do kraja ugušena. Ona ga ipak dovodi do srećnog kraja, kada on spoznaje svoje prave vrednosti. To nisu ni samopouzdanje ni hrabrost, već ljubav koju ima prema drugima i koju drugi osećaju prema njemu. Zbog toga odbacuje svoj novi izgled i vraća se na staro. Ali ni to staro više nije isto, jer je ostao psihički promenjen, što je ipak najvažnije.

Atrej – junak kog je Detinja Carica poslala u potragu za spasiocem Zemlje Fantazije. On bez pogovora kreće na put i upušta se u hrabre pustolovine kako bi ispunio svoju misiju. Taj hrabar dečak u Bastijanu brzo prepozna prijatelja. Nastoji mu pomoći na njegovom putu, pa čak i onda kada Bastijan postaje nesnosan, ohol i pomalo zao. Atrej u njemu i tada vidi dobrotu koju valja spašavati, pa se trudi da pozitivno utiče na njega u donošenju odluka. Čak i pošto ga Bastijan odbaci, Atrej nastavlja da se bori za njega, njegovo sećanje i povratak kući. Na kraju njegova borba uspeva i on uspeva da pomogne prijatelju da se vrati kući.

Filmska adaptacija

Glavni članak: Beskrajna priča (film)

Godine 1980. Mihael Ende i njegovi izdavači potpisali su ugovor sa mladim producentom za filmska prava za Beskrajnu priču. Ende je bio nezadovoljan scenariom i čak je pokrenuo sudski spor da se snimanje obustavi, ali je film ipak snimljen. Nakon četiri godine pregovora i sporova filmska verzija Beskrajne priče je konačno završena 1984. godine. Reditelj filma Volfgang Petersen već je stekao slavu po nemačkom ratnom filmu Podmornica (1981). Premijera filma bila je 6. aprila 1984. godine.

Literatura

• Ende, Mihael (2015). Beskrajna priča (PDF). Beograd: Vulkan. Pristupljeno 20. 6. 2023. 

Spoljašnje veze

• „„Beskrajna priča“, Mihael Ende (odlomak)- test”. Zelena učionica. Pristupljeno 20. 6. 2023.