Besposadno suvozemno vozilo
Besposadno (Bespilotno) suvozemno vozilo (BSV; engl. unmanned ground vehicle, UGV) je kopneno vozilo kojim se upravlja bez vozača, odnosno bez posade (pilota).
Besposadno suvozemno vozilo (BSV) se primenjuje u uslovima gde je prisustvo ljudskog operatera opasno ili nemoguće. Vozilo je po pravilu opremljeno setom senzora za praćenje-nadzor okoline ili samostalno odlučuje o svom radu-zadatku, ili prenosi informacije sa senzora do čoveka-operatera koji njime upravlja preko radio kanala. BSV je zemaljski pandan bespilotne letelice (BPL) i podmornica i plovila na daljinsko upravljanje. Bespilotna robotika se aktivno razvija kako za civilnu tako i vojnu upotrebu u cilju obavljanja različitih rizičnih i opasnih zadataka.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Dizajn[uredi | uredi izvor]
Bespilotno suvozemno vozilo, po pravilu, imaju sledeće komponente: platformu, senzore, sisteme upravljanja, upravljački interfejs, komunikacioni kanal, i funkcije sistemske integracije.
Platforma[uredi | uredi izvor]
Platforma se sastoji od pogonskog aparata, senzori i izvori napajanje. Platforma može biti zasnovan na dizajnu terensko besputnog vozila, može imati zglobni telo, a neke mogu biti povezane sa drugim platformama.
Senzori[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Osnovna namena senzora je navigacija i određivanje vrste okruženja. Mogu se koristiti kompas, odometri, inklinometri, žiroskop, triangkaciona kamere, laserski i ultrazvučni daljinomeri, infracrveni senzori.
Kontrolni sistem[uredi | uredi izvor]
BSV može da kontroliše operater daljinski ili da ima autonomni rad, a moguće je i kombinovana kontrola kada operater može da utiče na autonomni rad vozila.
Daljinski upravljač[uredi | uredi izvor]
BSV na daljinu je vozilo kojim upravlja operater preko interfejsa. Sve radnje postavlja operater na osnovu direktnog vizuelnog posmatranja ili daljinski pomoću senzora kao što su digitalne video kamere. Jednostavan primer je automobil igračka na daljinsko upravljanje. Za daljinsko upravljanje savremenim BSV koriste se radio komunikacije.
Autonomno upravljanje[uredi | uredi izvor]
Autonomni BSV je u suštini autonomni robot koji radi bez ljudske intervencije, zasnovan na tehnologijama veštačke inteligencije. Na osnovu signala senzora, vozilo formira razumevanje okoline, koje zatim koriste kontrolni algoritmi da odrede akcije vozila u kontekstu zadatka. Dakle, nema potrebe da operater nadgleda rad mašine.
Potpuno autonomni robot je sposoban za:
- prikupljaju informacije o životnoj sredini, na primer, kreiraju mape unutrašnjosti zgrada;
- identifikuju mete kao što su ljudi i vozila;
- kretati se između tačaka puta bez ljudske pomoći;
- dugo raditi bez ljudske intervencije;
- izbegavati situacije štetne po ljude, privatnu imovinu ili sebe, ako to nije deo njegovog zadatka;
- odložiti eksplozive ili oružje;
- sami popravljaju bez spoljne pomoći.
- Robot takođe može samostalno da uči.
Autonomno učenje uključuje sposobnost da:
- naučiti ili steći nove mogućnosti bez pomoći spolja;
- prilagoditi strategije ponašanja okruženju;
prilagođavaju se okruženju bez pomoći spolja; razvijaju etičke stavove prema ciljevima misije.
- Jedan kritični aspekt koji treba uzeti u obzir pri dizajniranju naoružanih autonomnih vozila je razlika između boraca i civila. Njegova nepravilna primena može biti katastrofalna. Ovo je posebno tačno u modernoj eri, gde se borci često namerno maskiraju u civile kako bi izbegli otkrivanje. Čak i ako robot prepozna borce sa 99% preciznosti, broj civilnih žrtava mogao bi biti katastrofalan. Stoga je malo verovatno slanje potpuno autonomnih vozila u stvarnu borbu, bar dok se ne razvije zadovoljavajuće rešenje.
U zavisnosti od tipa upravljačkog sistema, interfejs između mašine i čoveka-operatera može da sadrži: džojstik, kompjuterske programe, glasovne komande[traži se izvor] .
Komunikacioni kanal[uredi | uredi izvor]
Komunikacija između BSV i kontrolne tačke može se vršiti preko radio kanala ili preko optičkog vlakna. Moguća je i komunikacija sa drugim mašinama i robotima uključenim u operaciju.
Sistemska integracija[uredi | uredi izvor]
Arhitektura sistema implementira interakciju između hardvera i softvera i određuje uspeh i autonomiju BSV-a
Primena[uredi | uredi izvor]
Postoji veliki izbor BSV-a. Pretežno se koriste za zamenu ljudi u opasnim situacijama kao što je odlaganje eksplozivnih naprava, gde je potrebna dodatna snaga i mala veličina, ili gde je ljudima teško da prođu. Za vojne primene koriste se za osmatranje, izviđanje i uništavanje ciljeva vatrom. Koriste se i u industrijama kao što su poljoprivreda, rudarstvo i građevinarstvo.
BSV se takođe koriste u mirovnim operacijama, kopnenom nadzoru, policijskim i vojnim operacijama u gradovima. Koriste se i u spasilačkim misijama, prvi put su korišćeni za traženje preživelih posle terorističkih napada 11. septembra 2001. u Sjedinjenim Državama.