Biocentrizam
Biocentrizam (grč. βίος, „живот” ; и κέντρον, „центар”) je u ekološkom i političkom smislu, etničko gledište koje širi svojstvenu vrednost svim živim bićima.[1] Bioncentrizam doprinosi shvatanju kako Zemlja funkcioniše prema biološkoj raznovrsnosti. Biocentrizam je suprotan antropocentrizmu, koji se odnosi na vrednost ljudi.[2]
Definicija[uredi | uredi izvor]
Bioncentrizam obuhvata ceo spektar etničke okoline koji proširuje morlani status bića na celu životnu okolinu.[3] Biocentrizam poziva na ocenjivanje odnosa čoveka sa prirodom.[4]
Biocentizam je podeljen na četiri glavna stuba:
- Ljudi i sve ostale vrste članovi su zemaljske zajednice.
- Sve vrste su deo međuovisnosti (bilo koja negativna akcija koja utiče na neku vrstu uticaće i na drugu).
- Svi živi organizmi sprovode svoje „dobro” i na svoj način.
- Ljudska bića nisu superiorna drugim živim bićima.[5]
Odnos sa životinjama i prirodom[uredi | uredi izvor]
Biocentizam pojedine vrste gleda kao deo biosfere. On uočava posledice smanjenja biološke razlikosti koje mogu biti svrstane na mali ili veliki nivo. Etičke tačke biocenizma se podstiču pomoću biosfere u kojoj živimo i koja zavisi od razlikosti našeg zdravlja.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Les éthiques environnementales”. cairn.info (na jeziku: francuski). Pristupljeno 7. 6. 2020.
- ^ „Biocentrism | ethics”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 6. 2020.
- ^ Yu, Mouchang Yu. BIOCENTRIC ETHICAL THEORIES (PDF) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 6. 2020.
- ^ „Revolutionary Ecology”. www.judibari.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 6. 2020.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org (na jeziku: engleski). 19. 4. 2014. Arhivirano iz originala 19. 04. 2014. g. Pristupljeno 7. 6. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Agar, Nicholas (2001). „Recent defenses of biocentrism”. Life's intrinsic value: science, ethics, and nature
(na jeziku: engleski). Columbia University Press. str. [https://archive.org/details/lifesintrinsicva00agar/page/63 63. ISBN 978-0-231-11786-9. - Reichmann, James B. (2000). „Anthropocentrism, Biocentrism, and Envirocentrism”. Evolution, animal 'rights,' and the environment (na jeziku: engleski). CUA Press. str. [https://archive.org/details/evolutionanimalr0000reic/page/318 318. ISBN 978-0-8132-0954-8.
- Sterba, James P. (1998). „Biocentrism and ecological integrity”. Ur.: Lemons, John; et al. Ecological sustainability and integrity: concepts and approaches (na jeziku: engleski). Springer. ISBN 978-0-7923-4909-9.
- Susan Emmenegger; Axel Tschentscher (1994). „Taking Nature's Rights Seriously: The Long Way to Biocentrism in Environmental Law” (PDF). Georgetown International Environmental Law Journal (na jeziku: engleski). VI: 592. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 11. 11. 2012.
- Taylor, Paul W. (2010). „Egalitarian Biocentrism”. Ur.: Keller, David R. Environmental Ethics: The Big Questions (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7639-2.
- Vilkka, Leena (1997). „Biocentrism”. The intrinsic value of nature (na jeziku: engleski). Rodopi. ISBN 978-90-420-0325-5.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
