Биоцентризам
Биоцентризам (грч. βίος, „живот” ; и κέντρον, „центар”) је у еколошком и политичком смислу, етничко гледиште које шири својствену вредност свим живим бићима.[1] Бионцентризам доприноси схватању како Земља функционише према биолошкој разноврсности. Биоцентризам је супротан антропоцентризму, који се односи на вредност људи.[2]
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Бионцентризам обухвата цео спектар етничке околине који проширује морлани статус бића на целу животну околину.[3] Биоцентризам позива на оцењивање односа човека са природом.[4]
Биоцентизам је подељен на четири главна стуба:
- Људи и све остале врсте чланови су земаљске заједнице.
- Све врсте су део међуовисности (било која негативна акција која утиче на неку врсту утицаће и на другу).
- Сви живи организми спроводе своје „добро” и на свој начин.
- Људска бића нису супериорна другим живим бићима.[5]
Однос са животињама и природом
[уреди | уреди извор]Биоцентизам поједине врсте гледа као део биосфере. Он уочава последице смањења биолошке разликости које могу бити сврстане на мали или велики ниво. Етичке тачке биоценизма се подстичу помоћу биосфере у којој живимо и која зависи од разликости нашег здравља.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Les éthiques environnementales”. cairn.info (на језику: француски). Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „Biocentrism | ethics”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ Yu, Mouchang Yu. BIOCENTRIC ETHICAL THEORIES (PDF) (на језику: енглески). Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „Revolutionary Ecology”. www.judibari.org (на језику: енглески). Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org (на језику: енглески). 19. 4. 2014. Архивирано из оригинала 19. 04. 2014. г. Приступљено 7. 6. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Agar, Nicholas (2001). „Recent defenses of biocentrism”. Life's intrinsic value: science, ethics, and nature
(на језику: енглески). Columbia University Press. стр. [https://archive.org/details/lifesintrinsicva00agar/page/63 63. ISBN 978-0-231-11786-9. - Reichmann, James B. (2000). „Anthropocentrism, Biocentrism, and Envirocentrism”. Evolution, animal 'rights,' and the environment (на језику: енглески). CUA Press. стр. [https://archive.org/details/evolutionanimalr0000reic/page/318 318. ISBN 978-0-8132-0954-8.
- Sterba, James P. (1998). „Biocentrism and ecological integrity”. Ур.: Lemons, John; et al. Ecological sustainability and integrity: concepts and approaches (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-0-7923-4909-9.
- Susan Emmenegger; Axel Tschentscher (1994). „Taking Nature's Rights Seriously: The Long Way to Biocentrism in Environmental Law” (PDF). Georgetown International Environmental Law Journal (на језику: енглески). VI: 592. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012.
- Taylor, Paul W. (2010). „Egalitarian Biocentrism”. Ур.: Keller, David R. Environmental Ethics: The Big Questions (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7639-2.
- Vilkka, Leena (1997). „Biocentrism”. The intrinsic value of nature (на језику: енглески). Rodopi. ISBN 978-90-420-0325-5.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
