Bitka za Ričmond

Bitka za Ričmond (Sedmodnevne bitke)
Deo Američkog građanskog rata
Džordž Maklelan i Robert Li, zapovednici suprotstavljenih strana u ovom boju.
Vreme 26. jun–1. jul 1862. Mesto Ričmond (Virdžinija), SAD Ishod pobeda Konfederacije.
Sukobljene strane
SAD	Konfederativne Američke Države
Komandanti i vođe
Džordž Maklelan	Robert Li
Jačina
oko 92.000	oko 80.000
Žrtve i gubici
1.734 poginula, 8.062 ranjena i 6.053 zarobljena	3.478 poginulih, 16. 861 ranjen i 875 zarobljenih

Bitka za Ričmond, poznata i kao Sedmodnevna bitka (engl. Seven Days Battles), vođena od 26. juna do 1. jula 1862, bila je značajna vojna operacija tokom Američkog građanskog rata. Očekujući napad nadmoćnije severnjačke Armije Potomaka, južnjački general Robert Li je utvrdio Ričmond i poseo ga slabim snagama, a zatim je sa glavninom Armije Severne Virdžinije prešao u napad. Vojska Unije je nakon sedmodnevnih borbi potisnuta istočno i južno od Ričmonda, ali nije bila uništena, dok su gubici Južnjaka bili znatno veći od protivničkih. Međutim, obeshrabren snažnim napadima protivnika, zapovednik Armije Potomaka, general Džordž Maklelan, odustao je od napada na Ričmond i povukao se na jug.

Pozadina

Kao glavni grad Virdžinije i politički i privredni centar Juga (Konfederacije), Ričmond je tokom Američkog građanskog rata (1861-1865) bio stalni cilj snaga Severa (Unije).

Situacija pre bitke, do početka juna 1862.

Snage Severa pod komandom Džordža Meklelena, oko 92.000 ljudi, izbile su do kraja maja 1862. u blizinu Ričmonda. Na desnoj obali reke Čikahomini (engl. Chickahominy River) raspoređena su dva korpusa, a na levoj tri; štab Severa i glavna baza smešteni su u Vajt Hausu (engl. White House), istočno od Ričmonda. Da bi prešao u opšti napad na Ričmond, Meklelen je čekao da se poboljšaju vremenski uslovi. U međuvremenu, general Robert Li, komandant snaga Juga (oko 80.000 ljudi), povukao se bliže Ričmondu i počeo utvrđivati prilaze gradu; nije nameravao da tu primi odsudnu bitku, već je želeo da solidnim fortifikacijskim objektima omogući neposrednu odbranu Ričmonda relativno slabim snagama, a glavnim ofanzivnim dejstvom razdvoji i uništi armiju Severa.

Vašington

Entitam

r.Potomak

Harpers Feri

Dolina Šenandoe

Ričmond

Šarpsburg

Bul Ran

Fredriksburg

r.Repehenek

r.Džejms

Merilend

Virdžinija

Zapadna Virdžinija

Kentaki

Pensilvanija

Severna Karolina

Bitke na istočnom ratištu Američkog građanskog rata tokom 1862. na mapi Virdžinije. Imena reka označavaju njihova ušća: Vašington je na reci Potomak, Frederiksburg na reci Repehenek, a Ričmond na reci Džejms.

Bitka

Mikeniksvil i Gejns Mil

Situacija 26-27. juna.

Deo snaga juga (2 divizije) prešao je u napad 26. juna u nameri da u rejonu Mikeniksvila (engl. Mechanicsville) obuhvati desno krilo Severa i preseče mu veze sa bazom u Vajt Hausu. Zamisao je bila dobra, ali realizacija slaba: divizije Juga dejstvovale su sporo i bez dovoljno sadejstva. Meklelen je povukao svoje snage sa desnog krila na pogodnije položaje od Gejns Mila (engl. Gaines Mill).

Sutradan je Li ponovo prešao u napad protiv desnog krila snaga Severa: posle žestokih borbi, nadmoćnije jedinice Juga (oko 57.000 ljudi) slomile su otpor branilaca (oko 34.000 ljudi), koji su se, koristeći se mrakom, prebacili u redu na desnu obalu reke Čikahomini, ali je veza sa bazom u Vajt Hausu bila prekinuta.

Sevidž Stejšn i Glendejl

Situacija 30. juna.

Zbog toga je Meklelen 28. juna štab i bazu prebacio na jug, u Herisons Lending (engl. Harrison's Landing) na reci Džejms. Lijev pokušaj da pregrupisavanje Meklelenovih jedinica iskoristi za nanošenje odlučujućeg udara, onemogućile su jake zaštitnice Severa uspešnim otporom kod Sevidž Stejšna (engl. Sevage's Station) 29. juna i Glendejla (engl. Glendale) narednog dana.

Molvern Hil

Situacija 1. jula.

Do 1. jula Meklelen je poseo za odbranu vrlo pogodan dominirajući plato kod Molvern Hila (engl. Malvern Hill). Li je 1. jula pokušao da dejstvom svoje artiljerije neutrališe protivnikovu, ali je nadmoćnija artiljerija Severa onemogućila ostvarenje te namere. U takvoj situaciji, Li je odustao od napada na jake položaje Severa. No, zavaran pokretima Meklelenovih isturenih delova, mislio je da se jedinice Severa povlače s položaja kod Molver Hila i odlučio da izvrši napad. Frontalni napad, izveden bez potrebne koncentracije snaga, razbila je artiljerija Severa, nanevši jedinicama Juga teške gubitke.

Snage Severa povukle su se 2. jula na jug, u rejon Herisons Lendinga, i počele da se ukopavaju. Pošto je uvideo da ne može očekivati povoljan ishod novog napada, Li je 3. jula naredio desetkovanim i premorenim jedinicama da se povuku na utvrđenu liniju kod Ričmonda. Tako je njegov pokušaj da razbije i uništi Armiju Potomaka definitivno pretrpeo neuspeh.

Posledice

Gubici Severa u ovoj operaciji bili su 1.734 poginula, 8.062 ranjena i 6.053 zarobljena, a Juga 3.478 poginulih, 16. 861 ranjen i 875 zarobljenih.

Poraz korpusa na levoj obali reke Čikahominija izazvao je u štabu armija Severa veliko obeshrabrenje. Ne verujući više da može potući Lija i zauzeti Ričmond, Meklelen je odlučio da odstupi do donjeg toka reke Džejms (engl. James River), smatrajući da ofanzivu može ponoviti samo sa znatnim pojačanjima.

U Vašingtonu su bili drugog mišljenja, pa su mesto njega za vrhovnog komandanta odredili generala Henri Heleka (). Ovaj je naredio prebacivanje armije morem u Ekvija Krik (), da bi se radi ponovne ofanzive prema Ričmondu mogla spojiti s armijom generala Poupa koga je Linkoln postavio za komandanta svih snaga na Repeheneku (engl. Rappahannock River) i u dolini Šenandoe.

Ovo radikalno menjanje operacionog plana rastavilo je snage Severa u opasnoj meri, a Li je umeo da iskoristi ovu slabost. Meklelen, koji je smenjen sa dužnosti vrhovnog komandanta snaga Severa, ali je zadržao komandu nad armijom na Potomaku, sa glavninom je još bio na donjem Džejmsu kada je Li, zaključivši da se Unionisti spremaju da evakuišu poluostrvo Virdžinija, ostavio pred Ričmondom 20.000 ljudi, a sa 50.000 krenuo u Severnu Virdžiniju da bi tamošnjim snagama Severa zadao udarac još dok je Meklelen plovio morem. Li je snage generala Poupa našao na jakom položaju iza reke Repeheneka i, odlučivši se za širok obuhvat desnog krila, iznudio 29. i 30. avgusta drugu bitku na Bul Ranu.

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 1 i knjiga 8), Beograd, Vojnoizdavački zavod, 1970.
• C.R.Fish, American Civil War, New York, 1937.
• Barron Deadrick, Strategy in the Civil War, Harrisburg, 1951.
• American Military History, izdanje ministarstva kopnene vojske SAD, Washington, 1956.