Роберт Ли

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Ли
Robert Edward Lee.jpg
Генерал Роберт Едвард Ли, 1863.
Пуно име Роберт Едвард Ли
Датум рођења (1807-01-19)19. јануар 1807.
Место рођења Стратфорд Хол, Вирџинија
САД
Датум смрти 12. октобар 1870.(1870-10-12) (63 год.)
Место смрти Лексингтон, Вирџинија
САД
Школа Војна академија Сједињених Америчких Држава у Вест Поинту
Војска Армија САД
Војска конфедеративних држава

Роберт Едвард Ли (енгл. Robert Edward Lee; Стратфорд Хол, Вирџинија, 19. јануар 1807Лексингтон, Вирџинија, 12. октобар 1870) је био војник и генерал у служби САД и касније снага Југа у Америчком грађанском рату 18611865. године. Ли је један од најзначајнијих војних заповедника у историји САД.

Ли је син генерал-мајора Хенрија Лија Трећег (Major General Henry Lee III "Light Horse Harry") (1756–1818), гувернера Вирџиније, и његове друге жене, Ане Хил Картер (Anne Hill Carter) (1773–1829). Међу његовим прецима налазе се и Томас Мор и краљ Роберт Други од Шкотске (Robert II of Scotland).[1]

Други од 46 у својој генерацији официра на Вест Поинту, Ли се истакао као изузетан војник у Америчкој војсци током 32 године службе. Учествовао је у Мексичко-америчком рату (1846—1848] и унапријеђен у чин мајора. Ипак, највише га је истакла улога заповедника снага Југа у Америчком грађанском рату.

Грађански рат[уреди]

Почетком 1861. предсједник САД Абрахам Линколн је позвао Лија да преузме команду читаве војске Сјевера, али је Ли то одбио пошто се Вирџинија (његова матична држава) одвајала од САД, упркос његовим жељама. Ли је затим служио као војни савјетник предсједника Југа Џеферсона Дејвиса, а његова прва војна команда је била са снагама Југа на истоку САД, названим од њега Армија Сјеверне Вирџиније (Army of Northern Virginia).

Лијеве највеће побједе су биле Седмодневне битке, Друга битка на Бул Рану, битка код Фредериксбурга и битка код Чанселорсвила, али су оба његова покушаја да заврши рат продором према Вашингтону завршила неуспјехом. Неријешена битка код Антитама 1862. је принудила Лија да се врати на Југ. У јулу 1863. Ли је претрпио убједљив пораз у бици код Гетисбурга, али се успио повући у Вирџинију.

У прољеће 1864. нови командант снага Сјевера генерал Улисис Грант је почео серију операција са намјером да уништи Лијеву армију. У Прекоземној кампањи (Overland Campaign) 1864. и опсади Петерсбурга (Siege of Petersburg) 1864—1865. Ли је нанио велике губитке већој Грантовој армији, али су његови властити губици били ненадокнадиви. Рано у априлу 1865., проријеђене Лијеве снаге су се повукле са својих утврђених положаја близу Ричмонда и почеле су повлачење. Коначна Лијева предаја се десила 9. априла 1865. године код Епометокс Корт Хауса, и све снаге Југа су се предале до Јуна 1865.

Лијеве побједе против бројчано надмоћног противника су му осигурале славу као војном тактичару, али неке његове стратешке одлуке, као инвазија Сјевера 1862. и 1863., се доводе у питање као неправилне одлуке.

У задњим мјесецима америчког грађанског рата, Ли је разматрао план да наоружа црне робове Југа да би попунио редове јужњачке војске, али план није дошао на вријеме за спас Конфедерације.

Послије рата[уреди]

Послије своје предаје код Апоматокса и завршетка рата, Ли је охрабривао помирење између Југа и Сјевера, и подржавао је предсједника Ендруа Џонсона у његовим напорима за реконструкцију САД. Међутим био је против напора да се ослобођеним робовима да право гласа и узме право гласа бившим војницима и заступницима Југа.

Лијева историјска улога[уреди]

Ли је постао велики јужњачки херој рата, и популарност му је у читавим САД расла и послије смрти 1870. И данас, Роберт Ли остаје велика фигура америчке историје.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]