26. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
26. јун (26.6.) је 177. дан године по грегоријанском календару (178. у преступној години). До краја године има још 188 дана.
Догађаји[уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 363. — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а аа римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду).
- 1409. — Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону.
- 1541. — У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро.
- 1690. — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске.
- 1831. — Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије
- 1843. — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером.
- 1848. — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства.
- 1848. — У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом.
- 1858. — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума.
- 1867. — Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава.
- 1877. — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876-78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша.
- 1881. — Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском "Тајну конвенцију" којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије.
- 1906. — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка.
- 1917. — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића.
- 1941. — Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године.
- 1945. — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра.
- 1960. — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа.
- 1960. — Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија.
- 1970. — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета ("прашко пролеће") искључен је из Комунистичке партије Чехословачке.
- 1977. —
- Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине.
- Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније.
- 1991. — ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ.
- 1992. — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром.
- 2000. — Научници из 18 земаља декодирали су 85 одсто људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства.
- 2001. — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95).
- 2004. — После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.
Рођења[уреди]
- 1824. — Вилијам Томсон, 1. барон Келвин, британски физичар
- 1856. — Макс Штирнер, немачки филозоф, анархиста.
- 1866. — Џорџ Херберт, 5. гроф од Карнарвона, енглески египтолог и археолог.
- 1869. — Владимир Димитријевич Ласкарев, српски геолог и палеонтолог руског порекла.
- 1892. — Перл Бак, америчка књижевница, нобеловка.
- 1898. — Вилхелм Месершмит, немачки конструктор авиона и индустријалац.
- 1936. — Хал Грир, амерички кошаркаш.
- 1954. — Луис Арконада, шпански фудбалски репрезентативац.
- 1963. — Горан Раичевић, српски атлетичар.
- 1968. — Паоло Малдини, бивши италијански фудбалски репрезентативац.
- 1970. — Крис О'Донел, амерички глумац.
- 1976. — Петар Каписода, црногорски рукометаш.
- 1979. — Валтер Херман, аргентински кошаркаш.
- 1983. — Фелипе Мело, бразилски фудбалски репрезентативац.
- 1984. — Дерон Вилијамс, амерички кошаркаш.
- 1987. — Самир Насри, француски фудбалер.
- 1990. — Иман Шамперт, амерички кошаркаш.
Смрти[уреди]
- 363. — Јулијан, послењи римски цар одан паганској вери.
- 1541. — Франциско Пизаро, шпански освајач.
- 1810. — Жозеф Мишел Монголфје, француски проналазач.
- 1836. — Клод Жозеф Руже де Лил, француски официр, аутор „Марсељезе“. (* 1760.)
- 1905. — Јанко Веселиновић, српски писац. (* 1862.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Међународни празници
- Српска православна црква слави:
- Државни празници неких земаља
- Дан заставе Румуније
- Дан војске Азербејџана
- Дан независности Мадагаскара
- Дан независности Сомалије
