Bitka kod Inoa
| Bitka kod Inoa | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Sengoku perioda | |||||||||
 Japan oko 1560. Teritorije klana Oda obojene su žuto. U vreme bitke (1556) Nobunaga je vladao južnim delom provincije Ovari. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
| Klan Oda iz Šobate | Klan Oda iz Šobate (pobunjenici) | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
| Oda Nobunaga |
Oda Nobujuki Šibata Kacuje | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 700[1] | 1.700[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| neznatni | 450 samuraja[a][1] | ||||||||
Bitka kod Inoa (engl. Battle of Ino), vođena 24. avgusta 1556.[b] bila je pobeda Oda Nobunage nad pobunjenim vazalima koji su pokušali da ga zbace u korist mlađeg brata, Oda Nobujukija.[1][2]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Pred bitku kod zamka Muraki (januara 1554) Nobunagini vazali, braća Hajaši Hidesada i Hajaši Mimisaka napustili su Nobunaginu vojsku i povukli se u zamak, Arako, kojim je upravljao njihov potčinjeni, Maeda Jodžuro, pod izgovorom da ne smeju da napuste svoje posede zbog prisustva savezničkih trupa koje je poslao Saito Dosan na Nobunagin poziv. Iako se ovo graničilo sa otvorenom pobunom, posle pobede Nobunaga ih nije kaznio. Nakon osvajanja zamka Kijosu (aprila 1554), Nobunaga je po dogovoru prepustio zamak Nagoja i zapadnu polovinu južnog Ovarija svom stricu, Oda Nobumicu-u. Za uzvrat, Nobumicu je prepustio svoj posed, zamak Morijama, svom mlađem bratu, Oda Nobucugu. Međutim, već 8. januara 1556. Oda Nobumicu je ubijen u atentatu od strane jednog od svojih vazala: motivi ubice nisu poznati (Hronika gospodara Nobunage navodi božju volju ili dobru sreću Oda Nobunage),[1] ali Nobunaga je odmah zauzeo njegove posede i za upravnika Nagoje postavio Hajaši Hidesadu, uprkos ranijem neverstvu. Nešto ranije, 26. juna 1555, ljudi Oda Nobucugu-a od Morijame (Nobunaginog strica) su u lovu nehotice ustrelili Nobunaginog najmlađeg brata Oda Hidetaka (1540-1555): ne čekajući kaznu, gospodar Nobucugu je odmah napustio svoj zamak i pobegao u izgnanstvo (Nobunaga ga je pomilovao nakon godinu dana i vratio mu posede). Ovu nesreću pokušao je da iskoristi Nobunagin mlađi brat, Oda Nobujuki (poznat i kao Oda Kandžuro Nobukacu, koji je od očeve smrti upravljao zamkom Suemori i uživao naklonost majke i mnogih vazala zbog svog besprekornog vladanja) da zauzme zamak Morijama, ali je Nobunaga dodelio zamak svom (nezakonitom) polubratu, Oda Hidetošiju[v]. Toliki nemiri, ubistva i progoni u klanu Oda za kratko vreme, koji su svi išli u korist Nobunage, izazvali su nesigurnost i nezadovoljstvo među Nobunaginim vazalima.[1]
Smrću Saito Dosana u bici na reci Nagara (aprila 1556), Oda Nobunaga izgubio je podršku svog severnog suseda, provincije Mino. Još gore, Oda Nobukata, namesnik severnog Ovarija sa prestonicom u zamku Ivakura, sklopio je savez sa Dosanovim naslednikom, Saito Jošitacuom, koji je zbacio i ubio oca, i objavio rat Nobunagi. Tako je počeo još jedan građanski rat u provinciji Ovari.[1]
Pobuna[uredi | uredi izvor]
Pošto je položaj Oda Nobunage tako bio oslabljen sa više strana, nekolicina njegovih glavnih vazala (braća Hajaši Hidesada i Mimisaka i Šibata Kacuje) skovali su zaveru da ga zbace u korist njegovog brata Oda Nobujukija. Kolika je čast postojala među nekim samurajima tog vremena, pokazuje činjenica da je Nobunaga samo dva dana pred pobunu (26. maja 1556) posetio braću Hajaši u zamku Nagoja (kojim je upravljao Hidesada) samo sa mlađim bratom Hidetošijem, ali je Hidesada sprečio brata i druge zaverenike da ga zarobe, smatrajući takav postupak nečasnim.[1]
Dva dana kasnije, 28. maja 1556, otvorena pobuna je počela: protiv Nobunage, koji je držao zamak Kijosu, ustala su braća Hajaši i njihove pristalice (koji su držali Nagoju i više zamkova oko nje) odsekavši Kijosu sa juga, i Nobujuki i Šibata Kacuje u zamku Suemori na istoku, dok je Oda Hidetoši u Morijami zarobljen i nateran da izvrši sepuku. Nobunaga je ostao izolovan sa istoka i juga u zamku Kijosu sa 700-800 prekaljenih veterana koji su ostali uz njega. [1]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Početkom avgusta 1556. Nobujuki je zauzeo tri sela zapadno od Kijosua, koja su pripadala Nobunaginom ličnom domenu. Kako bi sprečio dalje upade, Nobunaga je 22. avgusta izgradio tvrđavu u selu Nazuka na suprotnoj obali reke Odai, i snabdeo je posadom. Sutradan, pretpostavljajući da tvrđava još nije gotova, Šibata Kacuje krenuo je na nju sa 1.000 ljudi iz Suemorija, ojačan sa još 700 ljudi Hajaši Mimisake koji su napredovali iz Nagoje. 24. avgusta, Nobunaga je izašao iz zamka Kijosu sa 700 ljudi i pošao u susret napadaču: prešao je reku Odai i rasporedio trupe na ivici sela Ino, oko 70 metara od prvih kuća. Šibata je sa svojim ljudima napao sa istoka, drumom za Ino, dok je Hajaši sa svojim odredom napao sa juga, kroz pirinčana polja.[1]
U Sat Konja (oko podne) Nobunaga je napao prema jugoistoku, ne dajući protivnicima da se sjedine: veći deo Nobunagine vojske napao je Šibatin odred. Šibata Kacuje uspeo je da pogubi Jamada Jozaemona, ali je u dvoboju ranjen i napustio je bojište u žurbi. Sasa Magosuke je ubijen, i mnogi drugi viđeniji ratnici među pobunjenicima bili su ubijeni ili su pobegli sa bojišta. Uz Nobunagu su bili Oda Šozaemon, Oda Nobufusa, Mori Jošinari i oko 40 pratilaca (ašigaru) naoružanih dugim kopljima. Pobunjenici, koji su ipak bili Nobunagini rođaci i vazali, videli su Nobunagino junaštvo u borbi i oklevali su da se suprotstave njemu lično. Pobunjenička vojska je najpre zastala, a zatim se razbežala: gonjenje je bilo tako žestoko da je Nobunaga naredio svojim ljudima da ne zastaju kako bi sekli glave, već da samo poubijaju što više neprijatelja.[1]
Razbivši veći pobunjenički odred, Nobunaga se svom snagom okrenuo na jug, na Hajašijeve ratnike. Borba je potrajala više časova: Hajaši Mimisaka je u dvoboju odsekao ruku Kuroda Kabei-ju, ali je, već premoren, posečen od samog Nobunage. Neke viđenije samuraje pobile su Nobunagine sluge ili prosti pešadinci: istakli su se Nobunagin sluga Zenmon i Guču Sugivaka, sluga Oda Šozaemona, koji je unapređen i dobio ime Oda Sugizaemon. Nakon smrti pobunjeničkog vođe usledilo je panično bekstvo sa bojišta: Nobunagini ljudi pojahali su konje i dali se u gonjenje, posekavši mnoge begunce. Toga dana Nobunaga se vratio u Kijosu, a sutradan je izvršio pregled neprijateljskih glava: bilo je više od 450 glava viđenijih samuraja.[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Posle ove Nobunagine pobede, Nagoja i Suemori bili su zamkovi pod opsadom. Na molbu majke, koja je živela u zamku Suemori sa Nobujukijem, Nobunaga je pomilovao pobunjenike: Nobujuki, Šibata Kacuje i Hajaši Hidesada pokorili su se Nobunagi i dobili oproštaj. Oproštaj je dobio i Nobunagin stariji (nezakoniti) polubrat Oda Nobuhiro, koji je u to vreme kovao zaveru da zauzme Kijosu sa Saito Jošitacuom iz Mino-a.[1]
Međutim, pomirenje među braćom nije dugo trajalo: pred bitku kod Ukinoa (jula 1558) Nobujuki je ponovo počeo da planira pobunu, uz podršku Oda Nobukate iz Ivakure, namesnika severnog Ovarija. Međutim, ovog puta ga je izdao njegov glavni pristalica, Šibata Kacuje, koji je odao planove Nobunagi: Nobunaga je odglumio bolest i tako uz pomoć majke i Šibate nagovorio brata da ga poseti, a zatim ga pogubio (2. novembra 1558). Šibata Kacuje je zatim prešao u Nobunaginu službu, u kojoj je postigao velike uspehe.[1]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.
- ^ Po lunarnom kalendaru.
- ^ Oda Nobutoši bio je mlađi brat Nobunaginog starijeg polubrata, Oda Nobuhiro-a.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 101—104. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.