Bitka kod Nautle
| Bitka kod Nautle | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Špansko osvajanje Meksika | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 ŠpanijaSempoala |
 Carstvo Asteka | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Huan de Eskalante † Pedro de Irsio[b] |
Kvalpopoka | ||||||
| Jačina | |||||||
| 2 konjanika i 50 pešaka sa 2 topa, 8-10 hiljada Totonaka[1] | više hiljada | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 7 mrtvih Španaca, 1 konj [2] | znatni | ||||||
Bitka kod Nautle (šp. Batalla de Nautla), poznata i pod imenom bitka kod Almerije,[v] vođena u oktobru 1519, prvi poraz Španaca tokom Kortesovog osvajanja Meksika.[1][3] Tokom Kortesovog prvog pohoda na grad Meksiko, Huan de Eskalante bio je komandant Vera Kruza. Asteci su ga ranili u bici kod Almerije i ubrzo je umro od zadobijenih rana. U ovoj bici je poginulo još sedam vojnika. Ovo je bio prvi poraz koji su Španci doživeli u Meksiku.[4]
Istorijski izvori
[uredi | uredi izvor]Istorijski izvori o ovoj bici se ne slažu oko više šinjenica:
- ishod bitke: po Bernalu Dijazu, bio je ovo prvi poraz Španaca u Meksiku,[2] a po ostalim izvorima, pobeda uprkos velikim gubicima.[5]
- španski zapovednik: po Pjetru Martiru i Bernalu Dijazu, bio je to Huan de Eskalante,[5][2] po Gomari - Pedro de Irsio.[6]
- Kortesovo saznanje: po Gomari, Kortes je saznao za ovaj poraz u Čoluli[6], a po Martiru i Bernalu Dijazu, šest dana po dolasku u Tenočtitlan.[5]
Po Kortesu
[uredi | uredi izvor]Po drugom pismu Ernana Kortesa kralju Karlu V, pisanom 30. oktobra 1520 (Izveštaji o osvajanju Meksika), u vreme kada je otišao iz Vera Kruza u potrazi za Montezumom, ostavio je u njemu sto pedeset ljudi da dovrše tvrđavu koju je započeo. Isto tako je ostavio mnoge susedne gradove i uporišta koji su priznali vlast španskog kralja, više od 50 naselja Totonaka u okolini Sempoale. Kada je bio u Čoluli, primio je pisma od oficira koga je ostavio u Vera Kruzu, u kojima je saznao da je Kalpopoka, domaći vladar Almerije, poslao glasnike u kojima je izrazio želju da prizna špansku vlast, ako bi mu poslali nekoliko Španaca kao pratnju kroz zemlju njegovih neprijatelja. Oficir, misleći da je poruka poslata u dobroj nameri, jer su to učinili i mnogi drugi, poslao je četvoricu Španaca na zahtev. Ali Kvalpopoka ih je primio u svoju kuću i naredio da ih ubiju u tajnosti, pa su dvojica od njih tako umrla, a druga dvojica su pobegla ranjena kroz šumu. Nakon toga, oficir je krenuo na grad Almeriju sa pedeset Španaca pešaka i dvojicom konjanika, i dva poljska topa, zajedno sa osam ili deset hiljada indijskih saveznika. Borili su se sa stanovnicima grada i mnoge pobili, a neke su proterali iz grada, koji su indijanski saveznici spalili i potpuno uništili. Kvalpopoka se sa još nekim poglavicama koji su mu pritekli u pomoć spasao bekstvom, ali su od izvesnih zarobljenika saznali razlog zašto su Špance pobili. Izjavili su da je Montezuma taj koji je naredio svojim vazalima da napadnu koji su priznali špansku vlast čim Kortes napusti Vera Kruz, i da iskoriste svaku priliku da ubiju Špance koje je tamo ostavio.[1]
Po Martiru
[uredi | uredi izvor]Po Pjetru Martiru (O novom svetu, 1530), šest dana po dolasku u Tenočtitlan, Kortes je objavio da je primio pisma zapovednika tvrđave Verakruz (Huan de Eskalante), u kojima je obavešten da je Kvalpopoka, kacik provincije u kojoj je Kortes osnovao koloniju Almerija, ustao protiv Španaca. Kvalpopoka je preko glasnika zatražio od Eskalantea nekoliko Španaca kao pratnju kroz neprijateljsku zemlju, kao bi došao u Verakruz i primio vlast španskog kralja. Zapovednik mu je poslao četvoricu Španaca, koje su na kacikovoj teritoriji napali razbojnici: dvojica su ubijena, a ostali su pobegli ranjeni. Ubeđen da je ovo ubistvo naredio Kvalpopoka, španski guverner organizovao je protiv njega kaznenu ekspediciju, povevši samo 50 Španaca sa dva konjanika, nekoliko musketa i topova, ali je pozvao u pomoć sve susedne Indijance, neprijatelje Asteka. U napadu na kacikov grad, ubijeno je 7 Španaca i daleko veći broj saveznika, grad je osvojen i opljačkan, a sam Kvalpopoka uspeo je da pobegne.[5]
Kortes je iskoristio ove vesti da zatvori Montezumu, koji se pokorio bez otpora, i naredio svojim ljudima da ne pružaju otpor. Po Montezuminom naređenju, Kvalpopoka, njegov sin i 15 njegovih poglavica došli su u Tenočtitlan gde su predati Špancima. Na saslušanju, najpre su tvrdili da su radili bez Montezuminog znanja, zatim su priznali da su samo slušali njegova naređenja. Po Kortesovom naređenju, svi su spaljeni na lomači na glavnom trgu ispred Montezumine palate.[5]
Po Gomari
[uredi | uredi izvor]Po Gomari (Opšta istorija Indija, 1552) Kortes je naredio Pedru de Irsiju da osnuje naselje na mestu gde se sada nalazi Almerija, kako bi sprečio novo iskrcavanje Fransiska de Garaja, jer je Garaj već jednom bio oteran sa te obale. Ircio je opomenuo Indijance iz Nautle da prihvate njegovo prijateljstvo i pokore se španskom kralju. Kvalpopoka, gospodar Nautle, tačnije, pet gradova kasnije uključenih u Almeriju, poslao je poruku Pedru de Irsiju da ne može doći da ponudi svoju poslušnost zbog neprijatelja koji se nalaze između njih, ali će to učiniti ako Ircio bude poslao neke Špance da mu obezbede put, jer se onda niko ne bi usudio da ga napadne. Ircio je poslao četvoricu ljudi, verujući da je to istina, jer je želeo da osnuje naselje. Kada su, međutim, Španci ušli na teritoriju Nautle, veliki broj naoružanih ljudi im je došao u susret i sa velikim veseljem ubio dvojicu. Druga dvojica, ranjena, pobegla su i donela vesti u Verakruz.[6]
Pedro de Irsio, verujući da je to delo Kvalpopoke, krenuo je protiv njega sa pedeset Španaca i deset hiljada Totonaka iz Sempoale, dva konja i dva mala topa. Kvalpopoka je čuo za njegov dolazak i napredovao je sa velikom silom da istera Špance iz zemlje, i borio se tako dobro da je ubio još sedam Španaca i mnogo Totonaka. Na kraju je, međutim, bio poražen, njegova zemlja je opustošena, njegov grad opljačkan, a mnogi njegovi ljudi su ubijeni ili zarobljeni. Zarobljenici su na mukama priznali da je Kvalpopoka radio po naređenju velikog gospodara Montezume (što je moglo biti tačno), ali drugi su rekli da su okrivili Meksikance da bi se opravdali . To je ono što je Pedro de Irsio napisao Kortesu u Čoluli, a njegova pisma su bila Kortesovo opravdanje za hapšenje Montezume.[6]
Po Bernalu Dijazu
[uredi | uredi izvor]Po Bernalu Dijazu (Prava istorija svajanja Nove Španije, 1568) Kortes je naredio Huanu de Eskalanteu, kapetanu i zapovedniku Nove Španije u Verakruzu, da štiti gradove u toj oblasti koji su se pokorili Špancima. Garnizon koji je Montezuma držao u blizini Tuzapana, jedan od mnogih koje je imao u svim provincijama, zahtevao je danak Indijancima i namirnice od nekih od ovih gradova. Gradovi su to odbili, a meksički kapetani su zapretili da će uništiti te gradove i odvesti ljude kao zarobljenike, govoreći da je Montezuma to naredio. Saveznički Totonaci zatražili su pomoć od Eskalantea. Meksikanci su ignorisali naređenje Huana de Eskalantea da ne uznemiravaju i ne pljačkaju španske saveznike, pa čak i njegove preteće poruke. U bici koja je usledila, Totonaci, prestravljeni velikim brojem meksičkih ratnika, pobegli su pri prvom sukobu i ostavili Huana de Eskalantea da se bori sa Meksikancima.[2]
U tim okršajima i napadima, jedan španski vojnik je zarobljen i kasnije žrtvovan (Arguelo iz Leona), dok su Eskalante i šest drugih vojnika teško ranjeni, a kapetanov konj ubijen. Kapetan Eskalante i ranjeni vojnici umrli u nekoliko dana kasnije u Verakruzu.[2] Što se tiče Gomarine verzije događaja, Bernal Dijaz je napisao:
Ovako se dogodila afera u Almeriji, a ne kao kod Gomare, koji u svojoj istoriji kaže da je Pedro de Irsio otišao da nastani Panuko sa određenim vojnicima. Ne znam kako je, s kojim razumevanjem, bilo moguće da tako elegantan hroničar napiše tako nešto, jer računajući sve vojnike sa Kortesom u Meksiku, nismo imali ni četiri stotine, od kojih je većina bila ranjena u bitkama kod Tlaskale i Tabaska, a nije nas bilo dovoljno ni da postavimo dobru stražu, a još manje da pošaljemo ljude da nasele Panuko. Kaže dalje da je Pedro de Irsio otišao kao kapetan, a u to vreme nije bio kapetan, čak ni narednik, niti su mu dali bilo kakvu funkciju, niti su ga primetili, a ostao je kod nas u Meksiku. Isti hroničar kaže i mnoge druge stvari o zatvaranju Montezume. Ne razumem njegovo pisanje, i moram da se zapitam šta je napisao u svojoj istoriji, jer mora da je u to vreme bilo živih konkvistadora koji bi mu rekli kada su to pročitali: „Ovo se nije dogodilo tako. U ovoj drugoj stvari, on govori šta god hoće.”[2]
Posledice
[uredi | uredi izvor]Po Gomari, vesti o bici kod Nautle donela su u Tenočtitlan dvojica tlaskalanskih ratnika. Smrt 9 španskih vojnika u Nautli od ruke Asteka poslužila je Kortesu kao izgovor za Montezumino hapšenje, 6 dana nakon prijateljskog dočeka u Tenočtitlanu.[3] Dvadeset dana kasnije, Kvalpopoka je po Montezuminom naređenju došao u Tenočtitlan, gde je uhapšen i predat Špancima. Na mukama, on i njegovi ljudi priznali su da su pobili Špance u bici, delimično po Montezuminom naređenju, delimično od svoje volje, i Kortes ih je osudio na smrt i javno žive spalio.[6]
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Bernal Dijaz smatra ovu bitku španskim porazom, ostali izvori pobedom uprkos teškim gubicima.
- ^ Navodi se kao zapovednik samo kod Gomare; Kortes ga ne imenuje, dok Martire i Bernal Dijaz imenuju Eskalantea.
- ^ Nakon osnivanja kolonije u Nautli, Španci su je nazvali Almerija, po istoimenom gradu u Španiji.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Kortes 2005, str. 97-98.
- ^ a b v g d đ del Kastiljo 2012, str. 220-222.
- ^ a b Gomara 1964, str. 168-170.
- ^ Díaz del Castillo, Bernal; Lockhart, John Ingram (1844). The memoirs of the conquistador Bernal Diaz del Castillo. University of California Libraries. London : Hatchard.
- ^ a b v g d Martire 1908, str. 97-99.
- ^ a b v g d Gomara 1964, str. 176-178.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- LÖPEZ DE GÖMARA, FRANCISCO (1964). CORTES, The Life of the Conqueror (translated from the Istoria de la Conquista de Mexico, Printed in Zaragoza, 1552) [Kortes, život osvajača, od njegovog sekretara Fransiska Lopeza de Gomere]. Prevod: SIMPSON, LESLEY BYRD. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
- Díaz del Castillo, Bernal; Burke, Janet; Humphrey, Ted (2012). The true history of the conquest of New Spain [Prava istorija osvajanja Nove Španije]. Indianapolis, Indiana: Hackett Pub. Co. ISBN 978-1-60384-290-7.
- Díaz del Castillo, Bernal (1908). The true history of the conquest of New Spain [Prava istorija osvajanja Nove Španije]. Prevod: Maudslay, Alfred P. London.
- Cortés, Hernán; Morris, John Bayard; Cortés, Hernán (2005). Five letters, 1519 - 1526. The Broadway travellers. London: Routledge Curzon. ISBN 978-0-415-34479-1.
- * d’Anghiera, Pietro Martire (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World [O novom svetu, tom 2]. 2. Prevod: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. OCLC 1043023930.