Битка код Отумбе
| Битка код Отумбе | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Шпанско освајање Мексика | |||||||
 Битка код Отумбе, сликано половином 17. века. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Шпанија Тласкалански Савез |
 Царство Астека | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Ернан Кортес Шикотенкатл Млађи |
поглавица Сијуака[1] † | ||||||
| Јачина | |||||||
|
око 1.300 конкистадора[2][н. 1] 23 коњаника[4] 1.000-2.000 Тласкаланских ратника[н. 2] | око 10.000[1][н. 3] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| лаки[1] | тешки[1] | ||||||
Битка код Отумбе (енгл. Battle of Otumba), вођена 8. јула 1520, била је одлучујућа битка између Астека, предвођених краљем Китлуаком (шп. Cuitláhuac), и шпанских конкистадора, које је предводио Ернан Кортес. Завршена је одлучујућом победом Шпанаца.[1][7]
Позадина
[уреди | уреди извор]Док је Ернан Кортес био ангажован у борбама против свог ривала Панфила Нарваеса (шп. Pánfiló de Narváez), његови војници у граду Теночтитлану (шп. Tenochtitlan), престоници Астека, извршили су покољ индијанског становништва, нашта су Астеци одговорили нападом на Шпанце и њихове индијанске савезнике из Тласкале. У тој акцији устаника, названој Тужна ноћ (шп. Noche Triste), Кортез је изгубио 150 војника и 2.000 Индијанаца-савезника. После тих губитака, Кортез се ноћу између 30. јуна и 1. јула пробио из града у тежњи да се пребаци на територију својих савезника, Тласкала Индијанаца (шп. Tlaxcala). Изнурен и јако проређен у претходним борбама, готово без барута и топовске муниције, Кортесов одред са тласкаланским ратницима споро се кретао, стално узнемираван од устаника и становништва.[1]
Битка
[уреди | уреди извор]На путу за Тласкалу, Кортес се после неколико дана (8. јула 1520) нашао у равници код Отумбе (шп. Otumba de Gómez Farías),[н. 4] пред неуређеном и збијеном војском Астека од можда десетак хиљада ратника (шпански учеснници наводе да их је било чак 200.000, што је мало вероватно). У скоро безизгледној ситуацији, да би избегао опкољавање, Кортес је развукао фронт пешака и на крила поставио по 10 коњаника, колико их је имао.[1]
У намери да обезглави противника, Кортес је наредио војницима да у првом реду нападају поглавице, који су се својом опремом и пратњом издвајали од осталих ратника. Иако малобројна, коњица, коју Астеци нису раније видели у борби, унела је при првом нападу пометњу у њихове предње редове. Притиснути с леђа густо набијеном гомилом сопствених ратника у покрету, а са чела Шпанцима, Астеци нису били у стању да ефикасно искористе своју бројну надмоћ.[1]
Ипак, Шпанци су се брзо нашли опкољени са свих страна. У том критичном часу, Кортес је опазио у близини главног заповедника Астека, кацика Сијуаку (шп. Cihuaca), окруженог бројним племством. У општем метежу битке Кортес се са неколико коњаника пробио до Сијуаке и, пре него што су се он и његова пратња снашли, поглавица је убијен. Смрт кацика изазвала је неред међу астечким ратницима, што се убрзо претворило у расуло и бекство.[1]
Последице
[уреди | уреди извор]У бици код Отумбе Шпанци су извојевали највећу победу у Мексику, која им је омогућила коначно и освајање државе Астека. Пресудну улогу у победи Шпанаца код Отумбе имало је ватрено оружје и коњица Шпанаца.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Кортез је 1519. започео поход са 11 бродова, 110 морнара, 570 војника, 10 топова и 16 коња.[3] Пошто је део војске оставио у новооснованој луци Веракруз, ушао је у град Мексико са највише 500 шпанских конкистадора, а у јуну 1520. успео је да придобије Нарваесову експедицију упућену са Кубе против њега (око 800 људи), а затим још 150 војника са 20 коња упућених са Кубе као појачање Нарваесу. У свему, имао је највише 1.450 Шпанаца: ако прихватимо да је при повлачењу из Мексика изгубио 150 војника, пред битку код Отумбе остало му их је око 1.300.[2]
- ^ Кортес је ушао у Теночтитлан са преко 6.500 индијанских савезника[5], а после победе над Нарваезом јуна 1520. прикључило му се још 2.000 Тласкаланаца.[6] Међутим, несигурно је колики део од ових 8.500 чине ратници, а колико носачи, слуге и робови. Уз то, током Тужне ноћи погинуло је бар 2.000 индијанских савезника.[1]
- ^ Шпански извори оног времена наводе чак 200.000, што модерни историчари сматрају претераним.[1]
- ^ Око 48 км североисточно од града Мексика.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Гажевић, Никола, ур. (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 491.
- ^ а б Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 394.
- ^ Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 631.
- ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 170—174. ISBN 978-86-85269-26-4.
- ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 107. ISBN 978-86-85269-26-4.
- ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 150. ISBN 978-86-85269-26-4.
- ^ „The Project Gutenberg eBook of the memoirs of the conquistador Bernal Diaz del Castillo written by himself, containing a true and full account of the discovery and conquest of Mexico and New Spain (vol. 1 of 2).”. www.gutenberg.org. Приступљено 2021-01-04.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод.
- Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод.
- Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод.
- Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-26-4. COBISS.SR 149735180