Bitka kod Tipermuira (1644)
| Bitka kod Tipermuira | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Engleskog građanskog rata | |||||||||||
 Džems Graham, grof od Montroza. | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
 Škotski parlamentarci[1] |
 Škotski rojalisti Irski rojalisti | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
Lord Elho Arčibald Kembel, grof od Argajla |
Džejms Graham, markiz od Montroza Aleksandar Makdonald | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
 2.000 pešaka, 400 konjanika, 2 topa |
800 gorštaka 1.600 pešaka | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| teški | laki | ||||||||||
Bitka kod Tipermuira (1644) bila je deo ustanka rojalista u Škotskoj tokom engleskog građanskog rata.[2]Uprkos nedostatku konjice i artiljerije, rojalističke snage, pretežno sastavljene od irskih i Brđanskih vojnika, ostvarile su odlučujuću pobedu nad većom, ali manje iskusnom vojskom Parlamentaraca kojim je komandovao lord Elho. Parlamentarci su pokušali da napadnu, ali su brzo razbijeni, pošto su rojalisti iskoristili nered u redovima napadača. Rojalisti su ušli u Pert i ostali tamo nekoliko dana dok nisu krenuli severno na Aberdin.[3]
Uvod[uredi | uredi izvor]
Vlada Škotske sklopila je savez sa engleskim Parlamentom i ušla u građanski rat u Engleskoj početkom 1644, a škotska vojska imala je dramatičan uticaj na borbe za sever Engleske. Kao odgovor, nakon teškog poraza rojalista kod Marstona Mura (Jorkšir, jul 1644), kralj je imenovao markiza Montroza svojim vojnim komandantom u Škotskoj. 28. avgusta 1644. Montroz je podigao kraljevski steg i sa nešto više od 2.000 vojnika borio se u kampanji u kojoj je uspeo da ostvari niz dramatičnih uspeha u planinskim oblastima severnog Pobrđa (engl. Highlands) protiv snaga škotskog Parlamenta.[4]
Montroz je započeo kampanju sa ciljem da zaplaši škotski Parlament toliko, da mora da povuče Leslijevu škotsku vojsku iz Engleske i na taj način preokrene odnos snaga u Engleskoj u kraljevsku korist. U Škotskoj bi on, čak, vremenom mogao da sruši vladu i postavi režim pogodan kralju. Montrozov prvi cilj bio je uspostavljanje sigurne teritorijalne baze na kojoj bi mogao održati dugu kampanju.[4]
Suprotstavljene snage[uredi | uredi izvor]
Vojska[uredi | uredi izvor]
Rojalistička vojska sastojala se od 1.600 Iraca (pod komandom Alistera Mek Kole) i 800 gorštaka iz klanova Stjuart, Robertson i Graham, koji su se bili okupili da se odupru napadu Iraca, ali su prešli na Montrozovu stranu.[5]
Pert je branila na brzinu skupljena vojska Parlamentaraca i lokalnih regruta pod komandom lorda Elha i Džemsa Mareja, grofa Tulibardina. Iako su rojalisti naknadno tvrdili da su potukli 6.000 ljudi, verovatno je bilo svega 2.000 pešaka i 400 konjanika, većinom tek mobilisanih i neobučenih. Tulibardin je komandovao pešadijom u centru, lord Elho konjicom na desnom krilu, a ser Džejms Skot od Rosija konjicom na levom krilu. Parlamentarci su imali i dva manja poljska topa.[5]
Pešadija Parlamentaraca bila je naoružana kopljima i puškama, uobičajeno za ono vreme, a konjica mačevima i pištoljima. Od rojalista, Irci su bili naoružani konvencionalno, kopljem i puškom, dok su gorštaci bili naoružani mačevima, okruglim štitovima i helebardama, sa vrlo malo pištolja i pušaka. Deo gorštaka iz klana Makdonald bio je naoružan lukom i strelom.[5]
Zapovednici[uredi | uredi izvor]
David Vemis, Lord Elho bio je neiskusan komandant, koji se nije mogao meriti sa Montrozom i Makdonaldom. Prepustio je većinu odluka lordu Džejmsu Mareju, grofu Tulibardina i ser Džejmsu Skotu od Rosija. Tulibardin je bio pukovnik Pertširske pešadije i borio se u opsadi Njukasla tokom Biskupskih ratova, dok je Rosi bio profesionalni vojnik i u mladosti se borio za Mletačku republiku.[3]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Dana 1. septembra 1644. godine, rojalistička i kovenanterska vojska raspoređene su na prostranstvo relativno ravnog tla između Perta i sela Tipermuir (sada Tibermor). Markiz od Montroza i Alister Mek Kola iz Klana Donald su komandovali kraljevskom vojskom, dok je Lord Elho predvodio Parlamentarce.
Mek Kola i njegovih 2.000 Iraca raspoređeni su u kraljevski centar okrenut prema grofu Džemsu Mareju u centru vojske Parlamenta. Kad su rojalisti ušli u domet topova, grof Džems je poslao napred pešadiju i konjicu pod lordom Dramondom da napadnu Irce, pokušavajući da iskoriste nedostatak praha i olova kod rojalista. Irska prethodnica potisla je Parlamentarce u njihove redove, izazivajući veliku zbrku i pometnju. Montroz je tada naredio juriš, a Mek Kola je napao sa svojim Ircima. Rojalisti su probili centar Parlamentaraca pošto su prvi i drugi red branilaca izgubili poredak, verovatno zbog nedostatka obuke u plotunskoj paljbi: nedisciplinovani vojnici koji su se pokušavali povući u pozadinu brzo su mogli prouzrokovati konfuziju u zadnjim redovima, koji su taj poremećaj protumačili kao povlačenje. Na desnom krilu, Montroz je napao i zauzeo više tlo. Dok je većina Parlamentaraca bežala sa bojišta, konjanici i deo pešadije pokušavali su da se pregrupšu i vrate se u akciju; međutim, opet su odbijeni pa su pobegli u pravcu Perta. Znatan broj Parlamentaraca je ubijen u poteri.[3]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Bitka kod Tipermuira je značajna kao prva pobeda Montrozove kampanje u Škotskoj u ime Čarlsa I. Pobeda nad mnogo većom i bolje opremljenom vojskom Parlamentaraca bila je glavni podsticaj za Montrozovu vojsku, a plen od poražene vojske i od grada Perta je rešio Montrozove trenutne probleme sa snabdevanjem (bez kojih Montroz teško da bi mogao da nastavi svoje napore). Pobeda je snabdela Montrozovu vojsku municijom i topovima.[3]
Njihov poraz takođe je pokazao zapovednicima Parlamentaraca da su Montrozovi napori bili ozbiljna pretnja, i da odsustvo glavnine škotske vojske, koja se borila protiv rojalista u Engleskoj, čini Parlamentarce iznenađujuće ranjivim kod kuće, u Škotskoj. Pobeda rojalista je prisilila škotsku vladu da opozove deo, ali ne i većinu vojske iz Engleske, i druge trupe iz Irske. Iz Tibermora su rojalisti krenuli na istok prema Dandiju, ali su odbijeni pa su nastavili prema gradu Aberdin gde se početkom septembra okupila velika vojska kako bi se suprotstavila pretnji od Montroza. Međutim, oni su bili neiskusni i slabo vođeni, pružajući Montrozu priliku za još jednu pobedu.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Termin škotski parlamentarci je približan prevod engleskog termina Covenanters, koji doslovno znači Zavetnici, a označava pristalice prezviterijanske (protestantske) škotske crkve, koji su se u Biskupskim ratovima prvi oduprli kraljevom apsolutizmu. Logičniji termin Škotski parlamentarci upotrebila je Leposava Simić u svom prevodu romana Legenda o Montrozu.
- ^ Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 2). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 692.
- ^ a b v g „Bitka kod Tipermuira” (PDF).
- ^ a b v „UK Battlefields Resource Centre - The Civil Wars - The Battle of Battle of Aberdeen II”. www.battlefieldstrust.com. Pristupljeno 01. 01. 2020.
- ^ a b v „The Battle of Tippermuir, 1644”. bcw-project.org. Pristupljeno 07. 01. 2020.