Bitka kod Trafalgara

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bitka kod Trafalgara
Deo Napoleonovi ratovi
Turner, The Battle of Trafalgar (1806).jpg
Bitka kod Trafalgara, rad Dž. Ternera (ulje na platnu)
Vreme: 21. oktobar 1805.
Mesto: rt Trafalgar, Španija
Rezultat: odlučujuća britanska pobeda
Sukobljene strane
 Ujedinjeno Kraljevstvo Francuska Francuska
Španija Španija
Komandanti i vođe
Horejšio Nelson Pjer Vilnev
Jačina
27 brodova 33 broda
Žrtve i gubici
449 mrtvih
1.214 ranjenih
4.480 mrtvih
2.250 ranjenih
7.000 zarobljenih
21 zarobljen brod i 1 raznesen

Bitka kod Trafalgara je bila najznačajnija pomorska bitka Napoleonovih ratova. Odvijala se između britanske i francuske mornarice 21. oktobra 1805. i bila je deo rata treće koalicije protiv Napoleona. Britanska pobeda u bici kod Trafalgara potvrdila je pomorsku superiornost, koju je Velika Britanija uspostavila u 18. veku. Britanska flota od 27 brodova uništila je združenu francusku i špansku flotu od 33 broda zapadno od rta Trafalgar u jugozapadnoj Španiji. Rt Trafalgar se nalazio između Gibraltara i Kadiza. Francuzi i Španci su izgubili 22 broda, a Britanci nijedan. Britanski komandant admiral Horacije Nelson poginuo je pri kraju bitke i postao je najveći britanski pomorski heroj.

Uvod[uredi]

Francuska je 1805. bila dominantna vojna sila na evropskom kontinentu, a britanska mornarica je kontrolisala mora. Za vreme rata Britanija je uspostavila pomorsku blokadu Francuske i sprečavala francusku trgovinu i sprečavala punu mobilizaciju francuske mornarice. Francuzi su nekoliko puta uspevali da izbegnu britansku blokadu, ali nisu bili sposobni da Britaniji nanesu veći poraz. Britanija je vrlo lako svuda napadala francuske interese. Kada je Treća koalicija objavila rat Francuskoj, Napoleon je odlučio da izvrši invaziju Britanije. Da bi to postigao morao se osigurati da mu britanska mornarica ne može sprečiti invazionu flotilu, a to je značilo da je trebalo da kontroliše Lamanš.

Glavna francuska flota je bila u Brestu u Bretanji i u Tulonu na Mediteranu. Druge atlantske luke imale su samo manje eskadrile. Pošto je Španija bila francuski saveznik moglo se računati na špansku flotu u Kadizu i Ferolu. Britanija je imala iskusne i dobro uvežbane mornaričke oficire. Za razliku od toga većina najboljih francuskih oficira bila je ili ubijena ili smenjena za vreme francuske revolucije. Viceadmiral Pjer Vilnev je bio najkompetentniji oficir za komandovanje Napoleonovom mediteranskom flotom.

Napoleonov pomorski plan 1805. je bio da se francuska i španska flota iz Mediterana i Kadiza probiju kroz blokadu i da se kombinuju u Karibima. Po povratku bi pomogli floti iz Bresta da razbiju blokadu Lamanša. Francuska flota bi kontrolom Lamanša omogućila invaziju Britanije.

Nelsonov čuveni signal
Raspored brodova na početku bitke
Nelsonov čuveni signal, „Engleska očekuje od svakoga čoveka da izvrši svoju dužnost“, na Viktoriju prikom 200 godina bitke kod Trafalgara

Zapadna Indija[uredi]

Admiral Nelson je početkom 1805. komandovao blokadom Tulona. Nelson je držao labavu blokadu nadajući se da će izvući francusku flotu iz Tulona i uvući je u veliku bitku. Vilnevova flota je uspešno izbegavala Nelsonovu posle oluje. Dok je Nelson tražio francusku flotu po Mediteranu, Vilnev je prošao kroz Gibraltar, sastao se sa španskom flotom i krenuli su kako su nameravali prema Zapadnoj Indiji (Karibima). Kad je Nelson shvatio da je francuska flota pobegla u Atlantik krenuo je za njom.

Kadiz[uredi]

Vilnev se iz Zapadne Indije vratio u Evropu nameravajući da razbije blokadu Bresta. Tokom bitke kod rta Finistera bila su zarobljena dva španska broda od strane eskadre viceadmirala Roberta Koldera. Zbog toga je Vilenev odustao od plana deblokade Bresta i odjedrio do Ferola. Napoleonovi planovi invazije Engleske zavisili su od toga da li ima dovoljno brodova kraj Bulonj sir mer. Vilnev je imao 32 broda, viceadmiral Gantom je imao 21 brod u Brestu i zajedno sa još 5 brodova ukupno je trebalo da imaju 58 brodova spremnih za invaziju. Vilnev je pre isplovljavanja iz Ferola 10. avgusta dobio striktno Napoleonovo naređenje da krene severno prema Brestu. Vilnev je bio zabrinut da Britanci posmatraju njegovo kretanje, pa je zbog toga 11. avgusta krenuo južno prema Kadizu. Francuska invaziona vojska je čekala mornaricu. Pošto se Vilnev nije pojavio do 26. avgusta tri francuska invaziona korpusa su krenula prema Nemačkoj, gde će biti potpuno angažovani. U avgustu se i Nelson vratio kući posle dve godine službe na moru. Ostao je u Engleskoj 25 dana. U Engleskoj se saznalo 2. septembra da su kombinovana španska i francuska flota u Kadizu. Nelson je morao da čeka do 15. septembra dok njegov brod HMS Viktori nije bio spreman. Vilijam Kornvolis je 15. avgusta doneo sudbonosnu odluku da odvoji 20 brodova iz flote, koja je štitila Lamanš i da ih uputi južno protiv neprijateljske flote u Kadizu. Ostavio je kanal Lamanš sa samo 11 brodova. Onih 20 brodova će činiti jezgro flote, koja će se boriti kod Trafalgara. Flota je najpre bila pod komandom viceadmirala Koldera. Nelson je došao tek 29. septembra i preuzeo komandu. Britanska flota je koristila fregate, kojima je stalno osmatrala luku u Kadizu, a glavna flota je bila neprimećena oko 80 kilometara zapadno od obale. Nelson se nadao da će izvući francusko-špansku flotu

Situacija sa snabdevanjem[uredi]

Nelsonova flota je bila loše snabdevena. Pet brodova je 2. oktobra poslano u Gibraltar po snabdevanje. Ti brodovi su kasnije upotrebljeni u Mediteranu za zaštitu konvoja, a Nelson je očekivao da se ti brodovi vrate. Stizali su drugi brodovi, tako da je flota 15. oktobra bila u punom sastavu. U međuvremenu, francuska flota u Kadizu je takođe imala velikih problema sa snabdevanjem. Osim toga, brodovima je nedostajalo mornara. To nisu bili jedini problemi francuske i španske flote. Brodovi su godinama bili blokirani u lukama sa samo kratkim izlascima. Francuskoj floti je nedostajalo iskustva. Imali su jako malo iskusnih mornara. Većina posade se morala učiti mornarskom zanatu tokom kratkih uzlazaka na otvoreno more. Snabdevanje francuske flote u Kadizu poboljšano je u oktobru, ali Vilnev je oklevao da napusti luku, kad je čuo za dolazak Nelsona. Kapetani francuskih brodova su glasali da ostanu u luci. Napoleon je 14. septembra zapovedio francuskoj i španskoj floti da napusti Kadiz pri prvoj povoljnoj prilici, da im se u Kartaheni pridruži sedam španskih brodoava, da iskrcaju vojsku u Napulju i da se odlučno bore ako se sretnu sa britanskim brodovima.

Situacija u 12:00 kada je brod Rojal Suveren probijao francusko-špansku liniju

Nelsonov ratni plan[uredi]

Tokom blokade francuske flote u Španiji Nelson je u oktobru dao instrukcije svojim kapetanima, kako da se bore. Ključna princip je bio da poredak za vreme plovidbe ostane i bojni poredak kad se vidi neprijatelj, da se ne troš vreme na formiranje precizne linije, da se napad izvodi pomoću dve grupe brodova. Jednu grupu je trebalo da predvodi Katbert Kolingvud sa zadatkom da se baci na neprijateljsku pozadinu. Drugu grupu brodova će predvoditi Nelson i zadatak će biti da centar i prethodnica ne pomažu odsečene brodove. Nelson je svojim kapetanima ostavio slobodu, koja je zavisila od okolnosti. Vodeće pravilo je trebalo da bude odsecanje neprijateljska pozadina i koncentracija nadmoćne sile na tom mestu.

Plan je imao tri važne prednosti. Dopuštao je britanskoj floti da se približi francusko-španskoj floti što je moguće brže i time se smanjuje šansa francuske flote da izbegne bitku. Planom je omogućeno da se razbije bojni poredak neprijateljske flote i da se započnu indivualne borbe broda sa brodom. Nelson je znao da ima bolju i iskusniju posadu, brže topove i viši borbeni moral. Znao je da neprijatelj ne može da nadoknadi te bitne prednosti britanske flote. Osim toga namera je da koncentriše veću količinu brodova u neprijateljskjoj pozadini. Brodovima, koji se budu nalazili napred trebaće vremena da se okrenu i dođu u pomoć. Glavni nedostatak plana je bio od velike topovske vatre na vodeće britanske brodove, dok se budu priližavali. Nelson je bio svestan da su artiljerci na francuskim i španskim brosvima slabo obučeni, tako da će loše gađati. Nelsonov plan je predstavljao otklon od uobičajene taktike, po kojoj se manevrima približava neprijateljskim brodovima u jednoj liniji, a da se zatim krene u bitku u paralelnim linijama.

Trafalgarska bitka, situacija oko 13 sati

Bitka[uredi]

Pjer Vilnev je 18. oktobra dobio pismo, u kojem saznaje da je u Madrid stigao viceadmiral Fransoa Rosili, koji će od njega preuzeti komandu nad flotom. u isto vreme daobio je informaciju da je šest britanskih brodova stiglo u Gibraltar. Vilnev je odlučio da krene u bitku pre nego što bude smenjen, odnosno pre nego njegov naslednik dođe u Kadiz.

Odlazak[uredi]

Brod Bikantor je pod vatrom Temerera kod Trafalgara

Vreme je usporilo odlazak flote. Vilnev je imao plan da formira 4 eskadrile, od kojih bi svaki imao francuskih i španskih brodova. Kapetani su s oklevanjem napuštali Kadiz, jer su prethodno glasali da ostanu u Kadizu. Kapetani nisu baš sledili Vilnevove komande, pa flota nije izašla u nekoj posebnoj formaciji. Vilnev je celi 20. oktobar organizovao flotu i krenuo je u tri kolone. Flota se pripremila za bitku i tokom noći su formirali jednu liniju. Sledećeg dana uočili su Nelsonovu flotu od 27 brodova van linije, Vilnev je ponovo organizovao svoju flotu u tri kolone, ali je promenio mišljenje i naredio jednu liniju. Kao rezultat imao je nejednaku formaciju, malo raširenu. U 5:40 ujutro britanska flota je bila 34 kilometra severozapadno od rta Trafalgar, a francusko-španska flota se nalazila između njih i rta. U 6 sati Nelson je naredio da se pripreme za bitku. Vilnev je u 8 sati naredio da se flota okrene za Kadiz. To je obrnulo raspored francuske linije, a vetar je potpomogao neredu, jer bi i iskusnije posade imale problema sa manevriranjem u ispravan poredak. Tek nakon sat i po uspostavljen je Vilneov poredak, koji je još uvek bio nepravilan. Vilnev je bio svestan da britanska flota neće napasti na staromodan način, kad se prilazilo paralelnom linijom i gde bi obračun započinjao spreda prema nazad. Znao je da će se koncentrisati na jedan deo njegove linije. Osim toga bio je svestan i neiskustva posluge i oficira da se mogu manevrima suprotstaviti neprijateljskoj nameri. Do 11 sati Vilnev je mogao videti celu Nelsonovu flotu u dve paralelne kolone. Dvema flotama bio je potreban još sat vremena da doću jedna do druge. Vilnev se trudio da formira liniju, jer su se njegovi brodovi nalazili u nepravilnoj formaciji. Francusko-španska flota je bila oko 8 km dugačka kad se Nelson približavao. Nelson je imao 17.000 mornara i 2.148 topova, a Francuzi i Španci 30.000 mornara i 2.568 topova. Osim toga Nelson je imao i šest brodova manje od neprijatelja.

Nelson je pogođen na palubi Viktorije

Okršaj[uredi]

Bitka se najviše odvijala po Nelsonovom planu. Nelson je u 11:45 poslao čuveni signal zastavicom "Engleska očekuje da svaki čovek obavi svoju dužnost." Nelson je zahtevao da se pošalje signal "Engleska ima poverenje da će svaki čovek obaviti svoju dužnost". Pošto jedne reči nije bilo u knjizi signala poruka je izmenjena. Flota se približavala Vilenevu u dve kolone. Kolonu prema vetru je predvodio Nelson na brodu Viktori, a Katbert Kolingvud je predvodio drugu kolonu na brodu Rojal Suveren od 100 topova. Nelson je predvodio svoju kolonu brodova prema prednjem delu francusko-španske flote, pa se okrenuo prema pravoj tački napada. Kolingvud je lagano promenio smer svoje kolone brodova. Pošto je bilo malo vetra brodovi su se kretali jako sporo, pa su vodeći britanski brodovi bili gotovo sat vremena pod vatrom nekoliko neprijateljskih brodova. U podne Vilnev je poslao signal da se napadne neprijatelj. Britanski admiralski brod Rojal Suveren je prvi došao do francuske flote, pa je bio pod vatrom sa 4 broda pre nego što je došap do zastavnog broda Santa Ana pod komandom admirala Alave, na koga je ispalio razarajuću salvu sa strane. Drugi britanski brod u Kolingvudovoj koloni Belejsl ušao je u obračun sa četiri francuska broda i ostao je potpuno bez jarbola. Nije više mogao da manevriše, a jedra su pokrila baterije. Brod je ipak plovio 45 minuta dok nije došao sledeći britanski brod da ga spasi.

Nelsonov kip na vrhu stupa na Trgu Trafalgar u Londonu
Bitka kod Trafalgara (ulje na platnu) od Dž. Ternera (1822—1824) kombinuje nekoliko događaja tokom bitke

Nelsonov admiralski brod Viktori je 40 minuta bio pod vatrom 4 neprijateljska broda. Bilo je mnogo promašaja. Ipak bilo je mnogo ranjene posade. Viktori nije mogao da odgovara na vatru. U 12:45 Viktori se probio u neprijateljsku liniju između Vilnevovog admiralskog broda Bikantor i Redutabl. Brod Viktori je prišao Bikantoru i ispalio je na njega razornu salvu postrance. Tada su ubili i ranili mnoge kraj topova. Vilnev se posle toga spremao za pokušaj preotimanja i ukrcavanja na brod, ali nije se to desilo. Viktori je napao brod Redutabl, koji je imao 74 topa. Nelson je ostavio da se sledeća tri britanska broda obračunaju sa brodom admirala Vilneva.

Posadu Redutabla sačinjavalo je mnogo pešadije i spremali su se da se prebace na Nelsonov brod Viktori i da ga zarobe. Metak sa Redotabla pogodio je Nelsona u levo rame, prošao kroz telo i zaustavio se na kičmi. Nelson je uzviknuo "Konačno sam uspeo, ja sam mrtav". Odneli su ga ispod palube, gde je umro u 16:30. Ta bitka po kojoj je postao legendaran završila je u korist Britanaca. Viktori je prekinula paljbu, a tobdžije su pozvane na palubu da se bore i da odbiju pokušaj zauzimanja broda. Međutim tobdžije su odbijene francuskom paljbom. Kad su se Francuzi spremali za osvajanje Viktorija, drugi britanski brod Temeren približio se Redutablu i paljbom iz topova po izloženom delu francuskog broda Redutabla izazvao je mnogo žrtava. Kapetan francuskog broda Redutabla Žan Lika je u 13:55 predao brod sa samo 99 sposobnih mornara od 643. Ostali su bili teško ranjeni. Viktori i Temperen su izolovali francuski brod Bikantor. Santisma Trinidad je isto tako bio izolovan pa se predao nakon tri sata. Kako je sve više britanskih brodova ulazilo u bitku, tako su nadvladavali brodove francuskog centra i pozadine. Francuska prethodnica je uspela pobeći. Britanci su zauzeli 22 broda francusko-španske flote, a nisu izgubili nijedan. Dok je Nelson umirao naredio je posadi da se usidri, jer se očekivalo nevreme. Tokom oluje teško oštećeni brodovi su potonuli ili su bili oduvani do obale.

Rezultati[uredi]

Samo 11 brodova se vratilo u Kadiz, a od toga je samo 5 bilo u plovnom stanju. Dva dana kasnije su pokušali da preotmu od Engleza deo brodova, uspeli su da preotmu dva broda. Preostali francuski brodovi ostali su u Kadizu do 1808, kada je Napoleon izvršio invaziju Španije. Tada su Španci zauzeli francuske brodove i stavili ih na neprijateljsku stranu. Viktori je otišao do Gibraltara na popravak, a posle toga se zaputio u Englesku. Mnogo ranjenih mornara lečeno je u bolnici u Gibraltaru. Francuski viceadmiral Vilnev je bio zarobljen i odveden u Englesku. Kada je oslobođen vratio se u Pariz. Nađen je u hotelskoj sobi sa šest uboda kuhinjskim nožem u prsa. Rečeno je da je izvršio samoubistvo.

Bitka kod Trafalgara bila je isti dan kada i bitka kod Ulma. Napoleon nije nekoliko nedelja znao za ishod bitke. Samo dva meseca kasnije Napoleon je pobedio u velikoj bici kod Austerlica. Tom odlučnom pobedom nad Austrijom i Rusijom okončan je Rat treće koalicije. Pruska se nije priključivala koaliciji. Ipak Francuska nije mogla da pobedi Britaniju na moru, tako da je Napoleon proglasio kontinentalnu blokadu, kao pokušaj da spreči trgovinu Britanije sa evropskim kontinentom.

Posledice[uredi]

Posle te bitke britanska mornarica se više nije ozbiljnije sukobljavala sa francuskom flotom. Napoleon je i pre bitke odustao od planova invazije Britanije. Nelson je postao britanski najveći pomorski heroj. Postao je inspiracija za britansku mornaricu. Nelsonu su se podizali spomenici u britanskim gradovima. Londonski čuveni Trafalgarski trg imenovan je po toj bici, a na trgu se nalazi Nelsonov kip na visokom stupu. Zanimljivo je da su generacije francuske dece učile da se bitka kod Trafalgara završila neodlučeno i da je u njoj poginuo britanski admiral.

Razlika izmeću žrtava jedne i druge strane nije bila samo posledica Nelsonove taktike, nego razlike bojne gotovosti dve flote. Nelsonovu flotu su činili brodovi, koji su sudelovali u mnogim obračunima tokom blokade. Francusku flotu su uglavnom činili brodovi za snabdevanje vojske.

Broadside titled "The Battle of Trafalgar".jpg

Literatura[uredi]

  • Adkins, Roy (2004). Trafalgar: The Biography of a Battle. Little Brown. 
  • Corbett, Julian S., The Trafalgar Campaign, 1910, London.
  • Desbrière, Édouard (1933) [1907]. The Naval Campaign of 1805: Trafalgar. Paris.  Nepoznati parametar |translation= ignorisan (pomoć)
  • Fernandez, Juan Cayuela (2004). Trafalgar. Hombres y naves entre dos épocas. Barcelona: Ariel. 
  • Harbron, John D. (1988). Trafalgar and the Spanish Navy. London. 
  • Howarth, David (2003). Trafalgar: The Nelson Touch. Phoenix Press. 
  • Huskisson, Thomas, Eyewitness to Trafalgar, reprinted in 1985 as a limited edition of 1000; Ellisons' Editions. ISBN 978-0-946092-09-3 – the author was half-brother of William Huskisson
  • Lambert, Andrew (2000). „8”. War at Sea in the Age of Sail. London. ISBN 978-1-55278-127-2. 
  • Nicolson, Adam (2005). Men of Honour: Trafalgar and the Making of the English Hero. HarperCollins. ISBN 978-0-00-719209-0. 
  • Pocock, Tom (1987). „XII”. Horatio Nelson. London. ISBN 978-0-7126-6123-2. 
  • Pope, Dudley, England Expects (U.S. title Decision at Trafalgar), 1959, Weidenfeld and Nicolson.
  • Schom, Alan (1990). Trafalgar: Countdown to Battle, 1803-1805. New York. 
  • Warner, Oliver, Trafalgar. First published 1959 by Batsford - republished 1966 by Pan.

Spoljašnje veze[uredi]