Blagoslovi
.jpg)
Blagoslovi su kratke forme narodnih umotvorina i predstavljaju želje koje se kazuju dragim osobama i poštovanim bićima. Govore se biranim rečima, uzvišenim tonom, tako da lepo zazvuče, obraduju osobu kojoj su namenjeni i zadive skup pred kojim se objavljuju.[1]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Reč blagoslov je slovenskog porekla i doslovno znači „blaga reč” (dobra reč), dok glagolski oblik blagosloviti znači blago (dobro) govoriti. U svojoj suštini, i po svome unutrašnjem smislu, blagoslov je dobra molitvena želja da blagodat Božija dođe na ono lice ili na ono što se blagosilja.[2]
Poreklo blagoslova[uredi | uredi izvor]
Blagoslovi su utvrđene, najčešće stihovane, dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji i zasnivaju se na magijskoj sugestivnosti.[3] Kao zakletve i kletve, i blagoslovi sežu u duboke korene civilizacije i čvrsto su povezani sa verovanjem u magijsku moć reči.[4]
Prilike u kojima se izgovaraju blagoslovi[uredi | uredi izvor]
Obično se kazuju pri susretima i rastancima ili u svečanim prilikama, kada poprimaju oblik zdravice. Nekada davno blagoslovi su bili deo drevne bele magije, za koju se mislilo da može da pomogne cenjenim osobama i da im donese dobro u život. Blagoslovi se često izriču sa: „da bog da!”.
| „ | Da bog da se hiljadili takvi junaci! | ” |
Oblici blagoslova[uredi | uredi izvor]
Blagoslovi imaju različite oblike. Obično koriste poređenja po sličnosti (slobodan kao ptica) ili po suprotnosti, kada se izriču kao prividna kletva sa suprotnim značenjem (obraz crn kao sunce).[3] Najčešći oblici blagoslova su sledeći:
- kao pozdravi i otpozdravi:
| „ | Srećan ti uranak i miran danak! Srećan ti put i zdravo se domu vratio! |
” |
- kao zahvalnost za učinjeno delo:
| „ | Da bog da stekao bijele pčele! Hvala ti od neba do zemlje! |
” |
- kao pohvale:
| „ | Živ bio majci koja te rodila! U srebro ti se okovala! |
” |
- šaljive, sa suprotnim značenjem, sa veselim ili zluradim tonom:
| „ | Srećan bio kud putem hodio i vodom bodrio. Da bog da jedan drugome omrzli ko lebac i so |
” |
U zdravicama blagoslovi dobijaju poetsku lepotu:
| „ | Neka ti se prelivaju bačve sa vinom, - domovi životom i zdrljavljem, - a polja rodom i berićetom, da bog da! | ” |
Blagoslovi se često vezuju i za vladare, i kroz generacije prenose ocene i o prirodi njihove vladavine. Blagoslov hrišćanske gospode i prevednost rodonačelnika učvrstili su sećanja na svetorodnu lozu Nemanjića:
| „ | Što nosili, svijetlo vam bilo, - Što rodili, sve vam sveto bilo! | ” |
Blagoslovi u narodnim pesmama[uredi | uredi izvor]
U srpskim narodnim pesmama često se sreću blagoslovi. Imaju funkciju da otkriju psihološke ili etičke odnose između likova. često se vezuju za vladare i oslikavaju čitav period o kome pesma peva i ulogu istorijske ličnosti u datoj epohi.[3] Tako u narodnoj pesmi „Uroš i Mrnjavčevići” car Uroš blagosilja kraljevića Marka:
| „ | Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv´jetlo na divanu, tvoja sablja sjekla na mejdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo dok je sunca i dok je mjeseca! |
” |
Blagoslov u religiji[uredi | uredi izvor]
U pravoslavnim religijskim običajima blagoslov je radnja kojom se Gospod priziva da izlije svoju milost na nekoga.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Srpske narodne umotvorine. BEOGRAD: Kreativni centar. 2016. str. 255. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „Blagoslov”. Zvanični veb-sajt. Srpska pravoslavna crkva Sv. Sava u Londonu. Pristupljeno 28. 9. 2020.
- ^ a b v Milošević-Đorđević, Nada (2016). „O blagoslovima”. Srpske narodne umotvorine. BEOGRAD: Kreativni centar. str. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ Samardžija, Snežana (2016). „O blagoslovima”. Srpske narodne umotvorine. BEOGRAD: Kreativni centar. str. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „O UZIMANjU BLAGOSLOVA”. Srpske pravoslavne ikone. Pristupljeno 28. 9. 2020.