Благослови

С Википедије, слободне енциклопедије
Благослови се често срећу у здравицана изреченим у различитим приликама

Благослови су кратке форме народних умотворина и представљају жеље које се казују драгим особама и поштованим бићима. Говоре се бираним речима, узвишеним тоном, тако да лепо зазвуче, обрадују особу којој су намењени и задиве скуп пред којим се објављују.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч благослов је словенског порекла и дословно значи „блага реч” (добра реч), док глаголски облик благословити значи благо (добро) говорити. У својој суштини, и по своме унутрашњем смислу, благослов је добра молитвена жеља да благодат Божија дође на оно лице или на оно што се благосиља.[2]

Порекло благослова[уреди | уреди извор]

Благослови су утврђене, најчешће стиховане, добронамерне жеље које се преносе у традицији и заснивају се на магијској сугестивности.[3] Као заклетве и клетве, и благослови сежу у дубоке корене цивилизације и чврсто су повезани са веровањем у магијску моћ речи.[4]

Прилике у којима се изговарају благослови[уреди | уреди извор]

Обично се казују при сусретима и растанцима или у свечаним приликама, када попримају облик здравице. Некада давно благослови су били део древне беле магије, за коју се мислило да може да помогне цењеним особама и да им донесе добро у живот. Благослови се често изричу са: „да бог да!”.

Облици благослова[уреди | уреди извор]

Благослови имају различите облике. Обично користе поређења по сличности (слободан као птица) или по супротности, када се изричу као привидна клетва са супротним значењем (образ црн као сунце).[3] Најчешћи облици благослова су следећи:

  • као поздрави и отпоздрави:
  • као захвалност за учињено дело:
  • као похвале:
  • шаљиве, са супротним значењем, са веселим или злурадим тоном:

У здравицама благослови добијају поетску лепоту:

Благослови се често везују и за владаре, и кроз генерације преносе оцене и о природи њихове владавине. Благослов хришћанске господе и преведност родоначелника учврстили су сећања на светородну лозу Немањића:

Благослови у народним песмама[уреди | уреди извор]

У српским народним песмама често се срећу благослови. Имају функцију да открију психолошке или етичке односе између ликова. често се везују за владаре и осликавају читав период о коме песма пева и улогу историјске личности у датој епохи.[3] Тако у народној песми „Урош и Мрњавчевићицар Урош благосиља краљевића Марка:

Благослов у религији[уреди | уреди извор]

У православним религијским обичајима благослов је радња којом се Господ призива да излије своју милост на некога.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. 2016. стр. 255. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  2. ^ „Благослов”. Званични веб-сајт. Српска православна црква Св. Сава у Лондону. Приступљено 28. 9. 2020. 
  3. ^ а б в Милошевић-Ђорђевић, Нада (2016). „О благословима”. Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. стр. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  4. ^ Самарџија, Снежана (2016). „О благословима”. Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. стр. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  5. ^ „О УЗИМАЊУ БЛАГОСЛОВА”. Српске православне иконе. Приступљено 28. 9. 2020.