Благослови
.jpg)
Благослови су кратке форме народних умотворина и представљају жеље које се казују драгим особама и поштованим бићима. Говоре се бираним речима, узвишеним тоном, тако да лепо зазвуче, обрадују особу којој су намењени и задиве скуп пред којим се објављују.[1]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Реч благослов је словенског порекла и дословно значи „блага реч” (добра реч), док глаголски облик благословити значи благо (добро) говорити. У својој суштини, и по своме унутрашњем смислу, благослов је добра молитвена жеља да благодат Божија дође на оно лице или на оно што се благосиља.[2]
Порекло благослова[уреди | уреди извор]
Благослови су утврђене, најчешће стиховане, добронамерне жеље које се преносе у традицији и заснивају се на магијској сугестивности.[3] Као заклетве и клетве, и благослови сежу у дубоке корене цивилизације и чврсто су повезани са веровањем у магијску моћ речи.[4]
Прилике у којима се изговарају благослови[уреди | уреди извор]
Обично се казују при сусретима и растанцима или у свечаним приликама, када попримају облик здравице. Некада давно благослови су били део древне беле магије, за коју се мислило да може да помогне цењеним особама и да им донесе добро у живот. Благослови се често изричу са: „да бог да!”.
| „ | Да бог да се хиљадили такви јунаци! | ” |
Облици благослова[уреди | уреди извор]
Благослови имају различите облике. Обично користе поређења по сличности (слободан као птица) или по супротности, када се изричу као привидна клетва са супротним значењем (образ црн као сунце).[3] Најчешћи облици благослова су следећи:
- као поздрави и отпоздрави:
| „ | Срећан ти уранак и миран данак! Срећан ти пут и здраво се дому вратио! |
” |
- као захвалност за учињено дело:
| „ | Да бог да стекао бијеле пчеле! Хвала ти од неба до земље! |
” |
- као похвале:
| „ | Жив био мајци која те родила! У сребро ти се оковала! |
” |
- шаљиве, са супротним значењем, са веселим или злурадим тоном:
| „ | Срећан био куд путем ходио и водом бодрио. Да бог да један другоме омрзли ко лебац и со |
” |
У здравицама благослови добијају поетску лепоту:
| „ | Нека ти се преливају бачве са вином, - домови животом и здрљављем, - а поља родом и берићетом, да бог да! | ” |
Благослови се често везују и за владаре, и кроз генерације преносе оцене и о природи њихове владавине. Благослов хришћанске господе и преведност родоначелника учврстили су сећања на светородну лозу Немањића:
| „ | Што носили, свијетло вам било, - Што родили, све вам свето било! | ” |
Благослови у народним песмама[уреди | уреди извор]
У српским народним песмама често се срећу благослови. Имају функцију да открију психолошке или етичке односе између ликова. често се везују за владаре и осликавају читав период о коме песма пева и улогу историјске личности у датој епохи.[3] Тако у народној песми „Урош и Мрњавчевићи” цар Урош благосиља краљевића Марка:
| „ | Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св´јетло на дивану, твоја сабља сјекла на мејдану! Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало док је сунца и док је мјесеца! |
” |
Благослов у религији[уреди | уреди извор]
У православним религијским обичајима благослов је радња којом се Господ призива да излије своју милост на некога.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. 2016. стр. 255. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „Благослов”. Званични веб-сајт. Српска православна црква Св. Сава у Лондону. Приступљено 28. 9. 2020.
- ^ а б в Милошевић-Ђорђевић, Нада (2016). „О благословима”. Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. стр. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ Самарџија, Снежана (2016). „О благословима”. Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. стр. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „О УЗИМАЊУ БЛАГОСЛОВА”. Српске православне иконе. Приступљено 28. 9. 2020.