Branislav Borota
Branislav Borota | |
|---|---|
| Datum rođenja | 29. avgust 1888. |
| Mesto rođenja | Bečej |
| Datum smrti | 10. oktobar 1945. (57 god.) |
Dr Branislav Borota (Bečej, 29. avgust 1888 – Novi Sad, 10. oktobar 1945) bio je srpski pravnik, gradonačelnik i prvi predsednik opštine Novi Sad.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Osnovnu školu završio u Bečeju. Obrazovanje nastavlja u Segedinu, gde uporedo pohađa gimanziju i muzičku školu (odsek za violinu). Pravo studirao u Budimpešti, gde je diplomirao 1911. godine, a doktorirao 1914. godine. Kao student bio funkcioner Kola mladih Srba u Budimpešti.[1]
Po završetku studija radio kao vojni sudija u Budimpešti (1912-1922), a potom se seli u Novi Sad. Sudija Apelacionog i Kasacionog suda u Novom Sadu bio od 1922. do 1924 godine. Karijeru nastavlja kao pravni referent i sekretar Produktne i efektne berze (1924-1927).[1]
Za gradonačelnika Novog Sada postavljen juna 1927. godine, a oktobra 1934. izabran za prvog predsednika opštine i tu funkciju obavljao do kraja 1936, kada je penzionisan. Za vreme njegovog mandata Novi Sad je počeo da se razvija i dobija savremena urbana obeležja. Reformisana je gradska uprava, a opštinske službe osposobljene za efikasniji rad. Izvedeni su obimni komunalni radovi. Podignuto je više javnih zgrada, među kojima i nekoliko škola. U mnogim ulicama su postavljeni novi kolovozi, preuređena pijaca, bulevarom i drumsko-pešačkim mostom je grad povezan sa Petrovaradinom. Izgrađen je kaćki nasip, isušeno i obezbeđeno od poplava Ratno ostrvo, čime je oko 6.000 jutara plodne zemlje pretvoreno u oranice.[1]
Od 1936. do 1941. se bavio advokaturom. Za vreme mađarske okupacije u Drugom svetskom ratu odbio da položi zakletvu na mađarski ustav, i bio lišen prava da se bavi advokaturom. Posle oslobođenja 1944. godine pa do smrti nalazio se na dužnosti savetnika u Gradskoj štedionici.[1]
Prevodio pravnu literaturu sa svetskih jezika.[1]
Bio osnivač i predsednik Gradske štedionice u Novom Sadu, koja je počela sa radom 1927. godine, predsednik Vodne zadruge u Novom Sadu, počasni predsednik Srpskog narodnog pozorišta, potpredsednik Aero kluba, počasni predsednik Saveza kulturnih društava i Srpskog zanatlijskog pevačkog društva Neven u Novom Sadu.[1]
Odlikovan Ordenom Svetog Save III, IV i V stepena i Ordenom Jugoslovenske krune IV stepena.
Bio rezervni kapetan I klase.[2]