Краљевски орден Светог Саве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевски Орден Светог Саве
Ster van de Orde van Sint-Sava 1883 - 1903.jpg
Орден Светог Саве
додељује State Flag of Serbia (1882-1918).svg Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Karađorđević.gif
Краљевина Србија
Краљевина Југославија
Краљевски дом Карађорђевића
Тип Ord.St.Sava-ribbon.jpg
Додељује се за заслуге на пољу културе, народне просвете, науке, јавних служби и Цркве, као и за заслуге према Краљу, држави и нацији, и цивилним и војним лицима.
Мото Све се постиже сопственим трудом
Статистика
Установљен 23. јануар 1883.
Важносни ред одликовања
Виша награда Oрден Белог орла (од 1883 до 1889 г.)
Орден Таковског крста (од 1889 до 1903 г.)
Oрден Белог орла (од 1903 до 1930 г.)
Орден Југословенске круне (од 1930 до 1945 г.)

Краљевски орден Светог Саве је био државни орден у Краљевини Србији (18831918) и Краљевини Југославији (1918—1945), а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.

Историја[уреди]

Кнежевина Србија је проглашена Краљевином 22. фебруара/5. марта 1882. године. Наредне године, 23. јануара 1883, краљ Милан Обреновић донео је указ којим је установљен Орден Светог Саве, истовремено је основан и Орден белог орла. Орден Светог Саве је назван по првом српском архиепископу Светом Сави, из царске и краљевске куће Немањића. На аверсу медаљона налази се икона Светог Саве, окружен овалним прстеном на коме се налази натпис „Својим трудом постигао је све“ на црквенословенском језику. Око медаљона је постављен емајлирани малтешки крст са краковима бело-плаве боје. Између кракова постављени су позлаћени двоглави орлови са круном. На аверсу медаљона су се у време династије Обреновић налазили иницијали краља Милана Првог (М I). После Мајског преврата (1903), Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом Карађорђевић, а краљ Петар I је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу указа. У ово доба, на аверсу медаљона су замењени иницијали краља Милана са годином установљена ордена (1883). Орден је био подељен у 5 степени, додељиван је српским и страним држављанима за заслуге на пољу културе, народне просвете, науке, јавних служби и Цркве, као и за заслуге према краљу, држави и нацији, и цивилним и војним лицима.

Чувене радионице у Бечу, главном граду Аустроугарске као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Г. А. Сајд су израђивале орденске инсигније све до Првог балканског рата. Од 1912. до 1945. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у главном граду Француске Паризу и Браћа Игенен из Ле Локла у Швајцарској, а оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца посао на изради су, поред ових страних, добијале и две домаће радионице — Сорлини из Вараждина и Гризбах & Кнаус из Загреба. Орденске инсигније израђене после 1912. године се разликују по светлој зеленој боји сакоса уместо првобитне тамно црвене.

орден Св.Саве, краљице Марије од Румуније

Степени[уреди]

Орден Светог Саве има пет степени:

  • Велики крст 1. ред
  • Велики официр 2. ред
  • Командир 3. ред
  • Официр 4. ред
  • Кавалир 5. ред

Одликовани[уреди]

Одликовани од 1883. до 1903.[уреди]

Одликовани од 1903. до 1945.[уреди]

Одликовани од 2002.[уреди]

Знак ордена[уреди]

Велики крст Велики официр Командир Официр Кавалир

Занимљивости[уреди]

Референце[уреди]

  1. Политика Online - Зачетник геологије
  2. „Katarina Milovuk”. Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. Приступљено 15. 9. 2016. 
  3. Миланковић у делима и слици, стр. 58, Владо Милићевић, Београд, 2005.
  4. Биографија Драже Михаиловића (српски), Приступљено 17. 4. 2013.
  5. Святослав Рерих Николай Рерих — гражданин мира (руски), Приступљено 17. 4. 2013.
  6. SS-Personalakte Weizsäcker, Berlin Document Center und Rangliste der Kaiserlich Deutschen Marine für das Jahr 1916
  7. Нишко позориште 1887—1944, Синиша Јанић и Боривоје С. Стојковић, Часопис Театрон, број 30/1/2, Београд 1987
  8. Удружење Краљевина Србија одликовано Краљевским орденом Светог Саве другог степена
  9. Курир, Ј. Јовановић, 31. октобар 2006., Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]