Орден Круне

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Орден Круне
Orden Jugoslovenske krune prvog stepena.jpg
Орден Круне
Додељује Pan-Slavic flag.svg Karađorđević.gif
Краљевина Југославија
Краљевски дом Карађорђевића
Тип Тракица ордена
Додељује се за заслуге на раду за Краља и Отаџбину, државно и народно јединство.
Установљен 5. априла 1930.
Прво одликовање 6. септембра 1930.
Укупно одликованих непознато
Важносни ред одликовања
Следеће (више) Орден Белог орла
Следеће (ниже) Орден Светог Саве

Орден Круне[1] је орден који је 5. априла 1930. основао краљ Александар I под називом Орден Југословенске круне у спомен на промену званичног назива Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију. Орден који је додељиван у Краљевини Југославији а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића. Назив ордена је преложен још 1911. године. Ордену је 2002. године враћен првобитни назив који је први предложен.

Историја[уреди]

Пред почетак Балканских ратова 1911. године, председник владе Никола Пашић сачинио је прелог закона о оснивању ордена. Тај пројекат је реализован тек деветнаест година касније. Краљ Александар I оснивач ордена, био је регент Краљевине Србије од 1914, регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1918, а на престо је ступио 1921. Током 1929. године политичке кризе и растући снажни сепаратистички покрети у земљи натерали су Краља да привремено суспендује Устав и подстакне национално јединство, што је најзад довело до промене назива земље. Орден је организован у 5 степени, а био је додељиван грађанима који су предњачили у раду на остваривању националног јединства и сарадње, или за заслуге према Круни, држави и нацији у јавним службама, као и страним држављанима, претежно за дипломатске заслуге. Орден (Југословенске) круне био је старији од Ордена Светог Саве, а носио се о тамно плавој траци. Орден је додељивала Круна. Орденске инсигније су израђивали Артис Бертран у Паризу (Француска) и Браћа Игенен у Ле Локлу (Швајцарска).

Данас орден поново додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.

Изглед ордена[уреди]

Велики крст 1. степен Велики официр 2. степен Командир 3. степен Официр 4. степен Кавалир 5. степен
Orden Jugoslovenske krune prvog stepena.jpg Орден круне 2 степен.JPG Орден круне 3 реда.jpg Орден круне 4 реда.jpg
Орден круне 5 реда.jpg

Одликовани од 1930. до 1945.[уреди]

Одликовани од 1945. до 2002.[уреди]

Одликовани од 2002.[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Велики мајстор ордена 1930–1934. године.[2]
  2. ^ Велики мајстор ордена 1934–1970. године.[2]
  3. ^ Велики мајстор ордена 1970–данас.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Министарство одбране Републике Србије - Премијера филма "За краља и отаџбину"
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 Ацовић 2013, стр. 517-518.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 Службени војни лист 1930.
  4. ^ Матовић 2001.
  5. ^ Чкебић 2012.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Службени војни лист 1936.
  7. 7,0 7,1 Службени војни лист 1937.
  8. 8,0 8,1 Службени војни лист 1938.
  9. ^ Службени војни лист 1939.
  10. ^ Ацовић 2013, стр. 373.
  11. ^ Време 27. 7. 1940.
  12. 12,0 12,1 Службени војни лист 1940.
  13. 13,0 13,1 Службени војни лист 1942.
  14. ^ „Samo Sloga Srbina Spašava[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2015. Приступљено 03. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  15. ^ Špijunka: Antiću orden od dinastije | Politika | Novosti.rs
  16. ^ Краљевски пар на премијери филма „За краља и отаџбину“ у Сава центру у Београду | Краљевска породица Србије
  17. 17,00 17,01 17,02 17,03 17,04 17,05 17,06 17,07 17,08 17,09 17,10 Обележено 25 година постојања Крунског савета

Белешке[уреди]

  1. 1,0 1,1 Одликовани и 3. редом. (1930. године).
  2. ^ Одликовани и 4. редом. (1930. године).

Литература[уреди]

  • Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част - Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2. 
  • Чкребић, Душан (2012). Коча Поповић - Дубока људска тајна. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1616-1. 
  • Матовић, Иван (2001). Војсковођа са орелолом мученика. Београд: Војноисторијски институт. ISBN 86-7430-027-1. 

Види још[уреди]