Branislav Marinković
Branislav Marinković | |
|---|---|
| Datum rođenja | 12. april 1887. |
| Mesto rođenja | Smederevo |
| Datum smrti | 1. februar 1964. (76 god.) |
Branislav Marinković (Smederevo, 12. april 1887 – 1. februar 1964) bio je smederevski štampar, izdavač, urednik novina.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Branislav Marinković rođen je 12. aprila 1887. godine u Smederevu. Osnovnu školu završio je u Smederevu, a grafički zanat u Beogradu. Stekao je zvanje slovoslagača.[1] Radio je u štamparijama u Beogradu: „Politika“ (1898–1904) i Državnoj štampariji (1904—1906), potom u Banja Luci (1906—1908) gde je uhapšen i osuđen na dve godine robije zbog štampe Kočićevog članka Barut miriše. Robijao je u Terezijanštatu (Češka). Po izlasku iz zatvora radio je u štampariji "Vreme" u Beogradu, u štampariji lista Mali žurnal i ponovo u "Politici".[2] Marinković je bio aktivan u Družini tipografskih radnika Srbije i Sarajevskoj grafičkoj organizaciji.[3]
Štamparija Marinković[uredi | uredi izvor]
Branislav Marinković je u Smederevu, 1928. godine, osnovao svoju štampariju, koja je radila do 1948, kada je konfiskovana. U Štampariji Marinković od prvog broja štampan je list Glas Podunavlja. Već od 6. broja Marinković postaje i vlasnik lista. Potvrda da je primio Uredništvo lista Glas Podunavlja i da za njega on snosi odgovornost overena je u Poglavarstvu sreza podunavskog 12. XII 1928. godine.[4] Štamparija Marinković nalazila se u Ulici kralja Petra do 5. juna 1941, kada se dogodila eksplozija municije u Smederevskoj tvrđavi. Zgrada u kojoj se štamparija nalazila znatno je oštećena. Deo mašina koje nisu oštećene prenete su u Ulicu prote Mateje br. 1a. S obzirom na to da je bio jedini štampar u gradu, Marinković je morao odgovoriti potrebama javnih ustanova u Smederevu u štampanju njihovih porudžbina. Štamparija je radila, sa izvesnim prekidima, i za vreme Drugog svetskog rata, a nastavlja da radi i posle rata. U Zanatskoj komori u Beogradu registrova je 5. juna 1945. godine štamparska radnja Branislava Marinkovića.[5] Štamparija Marinković najpoznatija je po izdavanju i štampanju lista Glas Podunavlja. Pored velikog broja knjiga, u Marinkovićevom grafičkom preduzeću štampani su i listovi Vesnik pregledača kola (1932) Istina (1938), Zboraš (1939) i Vidovdan (1944). Štamparija Marinković radila je do 28. aprila 1948. godine, kada je konfiskovana. Tog dana Branislav Marinković je predao komisiji kompletan inventar i štamparski materijal. Nove vlasti su opremu Štamparije Marinković predale na upravljanje komunalnom preduzeću, a kasnije osnovale novu štampariju u kojoj je Branislav nastavio da radi kao slovoslagač. Penzionisan je 1963. godine.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bojka Vuletić: Leksikon smederevskih autora. Smederevo : B. Vuletić ; 2007. - Str: 258.
- ^ Enciklopedija Smederevo. Tom 1, Ličnosti. Smederevo : Ikomo ; 2012. - Str: 276-277.
- ^ Radomir Mladenović. Kratke biografije grafičkih radnika aktivista, njihovih saradnika i pionira štamparstva. Novi Beograd : "Milan Rakić" ; 1984. - Str: 83.
- ^ Dragana Ilić: Smederevska izdavačko-štamparska delatnost : 1868-1947 : bibliografija. Smederevo : Narodna biblioteka Smederevo ; 2012. - Str: 32.
- ^ Dragana Ilić: Smederevska izdavačko-štamparska delatnost : 1868-1947 : bibliografija. Smederevo : Narodna biblioteka Smederevo ; 2012. - Str: 33.
- ^ Enciklopedija Smederevo. Tom 1, Ličnosti. Smederevo : Ikomo ; 2012. - Str: 277.