Pređi na sadržaj

Brankica Janković

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brankica Janković
Lični podaci
Datum rođenja(1973-01-18)18. januar 1973. (51 god.)
Mesto rođenjaČačak, SFR Jugoslavija
Porodica
SupružnikMiloš Janković (književnik)
Deca2
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 27. maj 2015.
PrethodnikNevena Petrušić

Brankica Janković (Čačak, 18. januar 1973)[1] srpska je pravnica. Trenutno obavlja funkciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Diplomirala je pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno je doktorant na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu.

Za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti imenovana je u maju 2015. godine i ponovo imenovana u novembru 2020. godine.[2] Takođe je predavačica na master studijama na temu Multikulturalni socijalni rad - antidiskriminacione politike i prakse na Fakultetu političkih nauka, Beograd, Srbija, predavačica na Visokim studijama bezbednosti Škole nacionalne odbrane Vojske Republike Srbije i mentorka na Regionalnom programu Podelite svoje znanje koji organizuje Evropski pokret u Srbiji, uz podršku Misije OEBS-a. Članica je redakcije stručnog časopisa "Socijalna misao", predsednica uredništva časopisa Aktuelnosti i zamenica glavnog urednika stručnog časopisa Socijalna politika.[3]

Njena oblast ekspertize su socijalna zaštita, zaštita žena, starijih osoba, zaštita prava deteta i javna uprava i bezbednost. Tokom karijere bila je i državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u periodu od 2012. do 2014. godine, gde je upravljala sistemom socijalne zaštite, porodično-pravne zaštite i implementirala javne politike rada i zapošljavanja. Tokom radne karijere učestvovala je u izradi različitih nacionalnih strateških i pravnih dokumenata. Inicijatorka je i članica nekoliko regionalnih platformi za saradnju žena i mladih, kao i tela za ravnopravnost, sa ciljem bolje inkluzije svih građana.[4]

Bila je nacionalna projektna direktorka na brojnim projektima, naročito u oblasti zaštite žena od nasilja – „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ i “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“, nacionalna koordinatorka Radne grupe za starenje Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, šefica pregovaračkog tima za poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) u procesu pregovora o pristupanju EU, predsedavajuća Pododbora za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti Istraživanje, inovacije, informatičko društvo i socijalne politike i članica Političkog Saveta za sprovođenje Rezolucije 1325 Žene, Mir, Bezbednost. Vodila je nekoliko Saveta Vlade Republike Srbije - za starenje stanovništva osoba sa invaliditetom i prava dece, a takođe bila je i nacionalna koordinatorka za starenje i šefica nekoliko državnih delegacija Republike Srbije.[5][6]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Zlatni točak za doprinos zaštiti ljudskih prava pripadnika Romske nacionalne manjine za 2013. godinu - Romski nacionalni savet[7]
  • Nacionalno priznanje za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite za 2012. godinu - Asocijacija socijalne zaštite Republike Srbije
  • Drvo međugeneracijske solidarnosti - Klubovi penzionera Beograda - za trajni doprinos borbi za prava starijih[8]
  • Ličnost godine za 2017. godinu - Misija OEBS-a u Srbiji[9]
  • Priznanje za doprinos afirmisanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i transparentnost u radu za 2017. i 2019. godinu - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti[10]
  • Nagrada Petar Manojlović za najveći doprinos u unapređenju gerentologije i gerentološke misli - Gerentološko društvo Srbije, 2018. Godine[11]
  • Doprinos godine Evropi za 2018. godinu, Evropskog pokreta u Srbiji[12]
  • Posebna nagrada za doprinos razvoju društva, magazina Diplomacy&Commerce[13]

Dela[uredi | uredi izvor]

Naučni i stručni radovi[uredi | uredi izvor]

  1. Milica S. Bošković, Brankica B. Janković: Društvene okolnosti nasilja – mogućnost primene koncepta pomirljive kriminologije, Srpska politička misao,[14]
  2. Milica S. Bošković, Brankica B. Janković: Maloletnička delikvencija u Republici Srbiji: trendovi i indikatori, Srpska politička misao, [15]
  3. Janković M., Janković B. Organizovane kriminalne grupe kao subjekti ugrožavanja bezbednosti, Nauka, bezbednost, policija: časopis Policijske akademije, [16]
  4. Zoran Dragišić, Brankica Janković: Radikalni islamizam i bezbednost, Politika nacionalne bezbednosti,[17]
  5. Zoran Dragišić, Brankica Janković, Milica Bošković: Prikupljanje obaveštajnih podataka kao izazov poštovanju ljudskih prava, str. Politika nacionalne bezbednosti,[18]
  6. Todorović N., Vračević M. i Janković B. (2015.): Globalni indeks starenja U: M. Krstić, D. Ranđelović i J. Minić (Ur.); B. Jovanović ( gl. i odg. ur) Međunarodni tematski zbornik: Starenje i kvalitet života: Tranzicija i evrointegracije, Filozofski fakultet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici str. 299-312. (Međunarodni tematski zbornik: Starenje i kvalitet života: tranzicija i evrointegracije rezultat je rada istraživača na projektu III47023 „Kosovo i Metohija između nacionalnog identiteta i evrointegracija”, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije), [19]
  7. Petrušić N., Todorović N., Vračević M., Janković B., Finansijsko zlostavljanje starijih žena u Srbiji (na engleskom jeziku),[20]
  8. Lipovac M., Janković B., Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao mehanizam zaštite od diskriminacije u obrazovno – vaspitnim ustanovama, Bezbednost u obrazovno – vaspitnim ustanovama: Osnovna načela, principi, protokoli, procedure i sredstva,[21]
  9. Istraživanje veze između činjenja okrutnih radnji prema životinjama i nasilja nad ljudima: Nasilje nad ljudima i životinjama-dokazi (na engleskom jeziku) Milica Bošković, Nenad Putnik, Brankica Janković Priručnik za društvene, psihološke i forenzičke perspektive seksualnog zlostavljanja (na engleskom jeziku), izdavača IGI Global Publishing, USA, 2017.
  10. Janković B, Todorović N., Vračević M., Ljudska prava starijih u Republici Srbiji – koncepti i razumevanje, Međunarodni kongres “Starenje i ljudska prava”,[22]
  11. Janković B. (2022). Značaj rodno osetljivog pristupa u borbi protiv trgovine ljudima. Diplomatija i bezbednost: zbornik radova str. 91-116.[23]
  12. Bošković M., Janković B. (2022): Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima. Međunarodna konferencija ALOPS22, Visoka škola socijalnog rada.[24]

Priručnici[uredi | uredi izvor]

  1. Janković B., Kotević J., Pajvančić M., Piručnik za prepoznavanje diskriminacije pred organima javne vlasti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Nemačko udruženje za međunarodnu saradnju (GIZ), 2016,[25]
  2. Janković B, Todorović N., Vračević M., Dobro čuvana tajna: Zlostavljanje starijih osoba, Crveni krst Srbije, 2015,[26]
  3. Janković B, Krstić I., Andonov A., Jakobi T. Priručnik za novinare i novinarke: Borba za ravnopravnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2016,[27]
  4. Janković B, Zajić G., Vračević M., Todorović N. Položaj starijih na selu, Crveni krst Srbije, 2016,[28]
  5. Janković B., Krstić I., Vlaškalin T. Diskriminacija i ravnopravnost : priručnik za novinare i novinarke, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2023[29]
  6. Bošković, M., Janković B. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis [30]
  7. Brankica Janković, prof. dr Ivana Krstić, Tamara Vlaškalin (2023): Priručnik za novinare i novinarke - Diskriminacija i ravnopravnost[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Poverenica • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (na jeziku: srpski). 2020-11-26. Pristupljeno 2023-08-27. 
  2. ^ „Brankica Janković ponovo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Politika Online. Pristupljeno 2023-08-27. 
  3. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Socijalna Politika”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-09-05. 
  4. ^ „Потписана Изјава о сарадњи тела за равноправност у Југоисточној Европи : Инклузија”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. 21. 11. 2016. Приступљено 2023-08-30. 
  5. ^ „CEDAW - Izveštavanje”. Autonomni ženski centar. Архивирано из оригинала 27. 07. 2023. г. Приступљено 2023-05-09. 
  6. ^ „Kadrovska rešenja – Otvorena vlada”. otvorenavlada.rs. Приступљено 2023-09-05. 
  7. ^ „РТС :: Друштво :: Николић: Мало урађено на положају Рома”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  8. ^ „РТС :: Друштво :: Признање за Бранкицу Јанковић од старијих суграђана”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  9. ^ „Misija OEBS-a u Srbiji dodelila nagradu ,,Ličnost godine””. www.osce.org (на језику: српски). Приступљено 2023-08-27. 
  10. ^ „Признања које је доделио Повереник - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности”. www.poverenik.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  11. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Međunarodni gerontološki kongres - bitka protiv vrednovanja prema krštenici”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-08-27. 
  12. ^ premins (2018-12-18). „PRIZNANJE DOPRINOS GODINE EVROPI 2018. ZA POVERENICU JANKOVIĆ I MARKA SOMBORCA ⋆ Evropski pokret u Srbiji”. Evropski pokret u Srbiji (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  13. ^ „Poverenica dobitnica “Posebne nagrade za doprinos razvoju društva” magazina Diplomacy&Commerce • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2022-04-01. Приступљено 2023-08-27. 
  14. ^ Janković, Brankica; Bošković, Milica (2013). Društvene okolnosti nasilja – mogućnost primene koncepta pomirljive kriminologije. Srbija: Srpska politička misao - Institut za političke studije 1994. стр. 119—133. ISSN 0354-5989. 
  15. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Srpska politička misao”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  16. ^ Janković, Miloš; Janković, Brankica (2014). „Organized crime groups as subjects of endangering the security”. NBP. Nauka, bezbednost, policija (3): 135—145. ISSN 0354-8872. doi:10.5937/NBP1403135J. 
  17. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „RADIKALNI ISLAMIZAM I BEZBEDNOST BALKANA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  18. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „PRIKUPLJANJE OBAVEŠTAJNIH PODATAKA KAO IZAZOV POŠTOVANJU LJUDSKIH PRAVA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  19. ^ „Међународни тематски зборник - Старење и квалитет живота - Транзиција и евроинтеграције.pdf”. Google Docs. Приступљено 2023-08-27. 
  20. ^ Petrusic, Nevena; Todorovic, Natasa; Vracevic, Milutin; Jankovic, Brankica (2015). „Financial Abuse of Older Women in Serbia”. Journal of Elder Abuse & Neglect. 27 (4-5): 410—421. ISSN 1540-4129. PMID 26384113. doi:10.1080/08946566.2015.1094300. 
  21. ^ Janković, Brankica; Lipovac, Milan (2016). Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao mehanizam zaštite od diskriminacije u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Republici Srbiji / Milan Lipovac, Brankica Janković, Bezbednost u obrazovno – vaspitnim ustanovama: Osnovna načela, principi, protokoli, procedure i sredstva. Srbija: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti. стр. 73—95. ISBN 978-86-80144-06-1. 
  22. ^ A, C. (2022-03-03). „Ageing and human rights - International Congress Proceedings (2018)”. Geronlotoško društvo Srbije (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  25. ^ „Priručnik za prepoznavanje slučajeva diskriminacije pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-08-23. Приступљено 2023-08-27. 
  26. ^ „Dоbrо čuvаnа pоrоdičnа tајnа-zlоstаvlјаnjе stаriјih оsоbа • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2017-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  27. ^ „Priručnik za novinare i novinarke - Borba za ravnopravnost • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-12-10. Приступљено 2023-08-27. 
  28. ^ „Положај старијих на селу • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2016-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  29. ^ „Приручник за новинаре и новинарке – Борба за равноправност • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2023-11-13. Приступљено 2023-11-21. 
  30. ^ Bošković M.; Janković B. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis. IGI Global. стр. 18—36. ISBN 9781668463345. 
  31. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Дискриминација и равноправност : приручник за новинаре и новинар :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранкица_Јанковић&oldid=27760537”