Бранкица Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранкица Јанковић
Лични подаци
Датум рођења(1973-01-18)18. јануар 1973.(51 год.)
Место рођењаЧачак, СФР Југославија
Породица
СупружникМилош Јанковић (књижевник)
Деца2
Тренутна функција
Функцију обавља од 27. мај 2015.
ПретходникНевена Петрушић

Бранкица Јанковић (Чачак, 18. јануар 1973)[1] српска је правница. Тренутно обавља функцију повереника за заштиту равноправности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је право на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Тренутно је докторант на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

За повереницу за заштиту равноправности именована је у мају 2015. године и поново именована у новембру 2020. године.[2] Такође је предавачица на мастер студијама на тему Мултикултурални социјални рад - антидискриминационе политике и праксе на Факултету политичких наука, Београд, Србија, предавачица на Високим студијама безбедности Школе националне одбране Војске Републике Србије и менторка на Регионалном програму Поделите своје знање који организује Европски покрет у Србији, уз подршку Мисије ОЕБС-a. Чланица је редакције стручног часописа "Социјална мисао", председница уредништва часописа Актуелности и заменица главног уредника стручног часописа Социјална политика.[3]

Њена област експертизе су социјална заштита, заштита жена, старијих особа, заштита права детета и јавна управа и безбедност. Током каријере била је и државна секретарка Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику у периоду од 2012. до 2014. године, где је управљала системом социјалне заштите, породично-правне заштите и имплементирала јавне политике рада и запошљавања. Током радне каријере учествовала је у изради различитих националних стратешких и правних докумената. Иницијаторка је и чланица неколико регионалних платформи за сарадњу жена и младих, као и тела за равноправност, са циљем боље инклузије свих грађана.[4]

Била је национална пројектна директорка на бројним пројектима, нарочито у области заштите жена од насиља – „Борба против сексуалног и родно заснованог насиља“ и “Интегрисани одговор на насиље над женама“, национална координаторка Радне групе за старење Економске комисије Уједињених нација за Европу, шефица преговарачког тима за поглавље 19 (Социјална политика и запошљавање) у процесу преговора о приступању ЕУ, председавајућа Пододбора за имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању у области Истраживање, иновације, информатичко друштво и социјалне политике и чланица Политичког Савета за спровођење Резолуције 1325 Жене, Мир, Безбедност. Водила је неколико Савета Владе Републике Србије - за старење становништва особа са инвалидитетом и права деце, а такође била је и национална координаторка за старење и шефица неколико државних делегација Републике Србије.[5][6]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Златни точак за допринос заштити људских права припадника Ромске националне мањине за 2013. годину - Ромски национални савет[7]
  • Национално признање за допринос развоју система социјалне заштите за 2012. годину - Асоцијација социјалне заштите Републике Србије
  • Дрво међугенерацијске солидарности - Клубови пензионера Београда - за трајни допринос борби за права старијих[8]
  • Личност године за 2017. годину - Мисија ОЕБС-а у Србији[9]
  • Признање за допринос афирмисању права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и транспарентност у раду за 2017. и 2019. годину - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности[10]
  • Награда Петар Манојловић за највећи допринос у унапређењу герентологије и герентолошке мисли - Герентолошко друштво Србије, 2018. Године[11]
  • Допринос године Европи за 2018. годину, Европског покрета у Србији[12]
  • Посебна награда за допринос развоју друштва, магазина Diplomacy&Commerce[13]

Дела[уреди | уреди извор]

Научни и стручни радови[уреди | уреди извор]

  1. Милица С. Бошковић, Бранкица Б. Јанковић: Друштвене околности насиља – могућност примене концепта помирљиве криминологије, Српска политичка мисао,[14]
  2. Милица С. Бошковић, Бранкица Б. Јанковић: Малолетничка деликвенција у Републици Србији: трендови и индикатори, Српска политичка мисао, [15]
  3. Јанковић М., Јанковић Б. Организоване криминалне групе као субјекти угрожавања безбедности, Наука, безбедност, полиција: часопис Полицијске академије, [16]
  4. Зоран Драгишић, Бранкица Јанковић: Радикални исламизам и безбедност, Политика националне безбедности,[17]
  5. Зоран Драгишић, Бранкица Јанковић, Милица Бошковић: Прикупљање обавештајних података као изазов поштовању људских права, стр. Политика националне безбедности,[18]
  6. Тодоровић Н., Врачевић М. и Јанковић Б. (2015.): Глобални индекс старења У: М. Крстић, Д. Ранђеловић и Ј. Минић (Ур.); Б. Јовановић ( гл. и одг. ур) Међународни тематски зборник: Старење и квалитет живота: Транзиција и евроинтеграције, Филозофски факултет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици стр. 299-312. (Међународни тематски зборник: Старење и квалитет живота: транзиција и евроинтеграције резултат је рада истраживача на пројекту III47023 „Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција”, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије), [19]
  7. Петрушић Н., Тодоровић Н., Врачевић М., Јанковић Б., Финансијско злостављање старијих жена у Србији (на енглеском језику),[20]
  8. Липовац М., Јанковић Б., Повереник за заштиту равноправности као механизам заштите од дискриминације у образовно – васпитним установама, Безбедност у образовно – васпитним установама: Основна начела, принципи, протоколи, процедуре и средства,[21]
  9. Истраживање везе између чињења окрутних радњи према животињама и насиља над људима: Насиље над људима и животињама-докази (на енглеском језику) Милица Бошковић, Ненад Путник, Бранкица Јанковић Приручник за друштвене, психолошке и форензичке перспективе сексуалног злостављања (на енглеском језику), издавача IGI Global Publishing, USA, 2017.
  10. Јанковић Б, Тодоровић Н., Врачевић М., Људска права старијих у Републици Србији – концепти и разумевање, Међународни конгрес “Старење и људска права”,[22]
  11. Јанковић Б. (2022). Значај родно осетљивог приступа у борби против трговине људима. Дипломатија и безбедност: зборник радова стр. 91-116.[23]
  12. Бошковић М., Јанковић Б. (2022): Улога центара за социјални рад у помоћи жртвама трговине људима. Међународна конференција ALOPS22, Висока школа социјалног рада.[24]

Приручници[уреди | уреди извор]

  1. Јанковић Б., Котевић Ј., Пајванчић М., Пиручник за препознавање дискриминације пред органима јавне власти, Повереник за заштиту равноправности, Немачко удружење за међународну сарадњу (ГИЗ), 2016,[25]
  2. Јанковић Б, Тодоровић Н., Врачевић М., Добро чувана тајна: Злостављање старијих особа, Црвени крст Србије, 2015,[26]
  3. Јанковић Б, Крстић И., Андонов А., Јакоби Т. Приручник за новинаре и новинарке: Борба за равноправност, Повереник за заштиту равноправности, 2016,[27]
  4. Јанковић Б, Зајић Г., Врачевић М., Тодоровић Н. Положај старијих на селу, Црвени крст Србије, 2016,[28]
  5. Јанковић Б., Крстић И., Влашкалин Т. Дискриминација и равноправност : приручник за новинаре и новинарке, Повереник за заштиту равноправности, 2023[29]
  6. Бошковић, М., Јанковић Б. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis [30]
  7. Бранкица Јанковић, проф. др Ивана Крстић, Тамара Влашкалин (2023): Приручник за новинаре и новинарке - Дискриминација и равноправност[31]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Poverenica • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2020-11-26. Приступљено 2023-08-27. 
  2. ^ „Brankica Janković ponovo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Politika Online. Приступљено 2023-08-27. 
  3. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Socijalna Politika”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-09-05. 
  4. ^ „Потписана Изјава о сарадњи тела за равноправност у Југоисточној Европи : Инклузија”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. 21. 11. 2016. Приступљено 2023-08-30. 
  5. ^ „CEDAW - Izveštavanje”. Autonomni ženski centar. Архивирано из оригинала 27. 07. 2023. г. Приступљено 2023-05-09. 
  6. ^ „Kadrovska rešenja – Otvorena vlada”. otvorenavlada.rs. Приступљено 2023-09-05. 
  7. ^ „РТС :: Друштво :: Николић: Мало урађено на положају Рома”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  8. ^ „РТС :: Друштво :: Признање за Бранкицу Јанковић од старијих суграђана”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  9. ^ „Misija OEBS-a u Srbiji dodelila nagradu ,,Ličnost godine. www.osce.org (на језику: српски). Приступљено 2023-08-27. 
  10. ^ „Признања које је доделио Повереник - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности”. www.poverenik.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  11. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Međunarodni gerontološki kongres - bitka protiv vrednovanja prema krštenici”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-08-27. 
  12. ^ premins (2018-12-18). „PRIZNANJE DOPRINOS GODINE EVROPI 2018. ZA POVERENICU JANKOVIĆ I MARKA SOMBORCA ⋆ Evropski pokret u Srbiji”. Evropski pokret u Srbiji (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  13. ^ „Poverenica dobitnica “Posebne nagrade za doprinos razvoju društva” magazina Diplomacy&Commerce • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2022-04-01. Приступљено 2023-08-27. 
  14. ^ Janković, Brankica; Bošković, Milica (2013). Društvene okolnosti nasilja – mogućnost primene koncepta pomirljive kriminologije. Srbija: Srpska politička misao - Institut za političke studije 1994. стр. 119—133. ISSN 0354-5989. 
  15. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Srpska politička misao”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  16. ^ Janković, Miloš; Janković, Brankica (2014). „Organized crime groups as subjects of endangering the security”. NBP. Nauka, bezbednost, policija (3): 135—145. ISSN 0354-8872. doi:10.5937/NBP1403135J. 
  17. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „RADIKALNI ISLAMIZAM I BEZBEDNOST BALKANA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  18. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „PRIKUPLJANJE OBAVEŠTAJNIH PODATAKA KAO IZAZOV POŠTOVANJU LJUDSKIH PRAVA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  19. ^ „Међународни тематски зборник - Старење и квалитет живота - Транзиција и евроинтеграције.pdf”. Google Docs. Приступљено 2023-08-27. 
  20. ^ Petrusic, Nevena; Todorovic, Natasa; Vracevic, Milutin; Jankovic, Brankica (2015). „Financial Abuse of Older Women in Serbia”. Journal of Elder Abuse & Neglect. 27 (4-5): 410—421. ISSN 1540-4129. PMID 26384113. doi:10.1080/08946566.2015.1094300. 
  21. ^ Janković, Brankica; Lipovac, Milan (2016). Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao mehanizam zaštite od diskriminacije u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Republici Srbiji / Milan Lipovac, Brankica Janković, Bezbednost u obrazovno – vaspitnim ustanovama: Osnovna načela, principi, protokoli, procedure i sredstva. Srbija: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti. стр. 73—95. ISBN 978-86-80144-06-1. 
  22. ^ A, C. (2022-03-03). „Ageing and human rights - International Congress Proceedings (2018)”. Geronlotoško društvo Srbije (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  25. ^ „Priručnik za prepoznavanje slučajeva diskriminacije pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-08-23. Приступљено 2023-08-27. 
  26. ^ „Dоbrо čuvаnа pоrоdičnа tајnа-zlоstаvlјаnjе stаriјih оsоbа • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2017-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  27. ^ „Priručnik za novinare i novinarke - Borba za ravnopravnost • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-12-10. Приступљено 2023-08-27. 
  28. ^ „Положај старијих на селу • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2016-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  29. ^ „Приручник за новинаре и новинарке – Борба за равноправност • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2023-11-13. Приступљено 2023-11-21. 
  30. ^ Bošković M.; Janković B. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis. IGI Global. стр. 18—36. ISBN 9781668463345. 
  31. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Дискриминација и равноправност : приручник за новинаре и новинар :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]