Pređi na sadržaj

Brajan Čarnli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brajan Čarnli
Lični podaci
Datum rođenja(1949-09-20)20. septembar 1949.
Mesto rođenjaStokton na Tizu, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti19. jul 1991.(1991-07-19) (41 god.)
ObrazovanjeCentralna škola umetnosti i dizajna
Zvanični veb-sajt
https://www.bryancharnley.info/

Brajan Čarnli (20. septembar 1949 – 19. jul 1991)[1] je bio britanski umetnik koji je patio od paranoidne šizofrenije,[2][3] i istraživao njene efekte u svom radu. Izvršio je samoubistvo u julu 1991. godine.[4]

Rani život i slike cveća

[uredi | uredi izvor]

Brajan Džon Čarnli rođen je 20. septembra 1949. u Stoktonu na Tizu. Sa svojim bratom blizancem odrastao je u Londonu, Čizlerstu u Kentu, gde mu je otac radio kao predavač, i konačno u Bromhamu blizu Bedforda. U leto 1968, sa 18 godina, doživeo je nervni slom, ali je kasnije te godine mogao da studira na školi umetnosti Lester. Godine 1969. Čarnli je dobio mesto na Centralnoj školi umetnosti i dizajna u Holbornu u Londonu, ali nije mogao da završi kurs zbog još jednog sloma koji je kasnije dijagnostikovan kao akutna shizofrenija.

Od 1971. do 1977. živeo je kod kuće sa roditeljima između perioda hospitalizacije i lečenja uključujući ECT. 1978. preselio se u Bedford i počeo da slika.

Čarnlijev rad tokom ovog perioda se u velikoj meri oslanjao na fotorealizam, koji je tada uživao popularnost u Americi, pre nego na konceptualnoj umetnosti koja je bila moderna na londonskoj umetničkoj sceni, i on je stvarao mnoge velike slike cveća.[4] Međutim, Čarnlija je takođe interesovao rad kolege britanske umetnice Bridžit Rajli, u čijem radu je video „kul disciplinu“ kombinovanu sa snažnim emotivnim nabojem.[5]

Veza sa Pam Džons

[uredi | uredi izvor]

Godine 1982. Čarnli je naslikao dvostruki portret sebe i svoje partnerke Pam, u onome što se naziva 'vrhunac Čarnlijevog fotorealističkog ranog perioda'.[6] Kompozicija i tretman pokazuju Čarnlijevo interesovanje za delo Dejvida Hoknija.[7] Pet godina kasnije, Pam, koja je takođe doživela mentalnu bolest, pokušala je samoubistvo skočivši kroz prozor. Iako je preživela, njena kičma je bila teško oštećena. Čarnlijeva trauma je istražena u njegovoj slici iste godine, 'Odlazak kroz prozor'.[8]

Stilski razvoj

[uredi | uredi izvor]

Čarnli je istraživao svoj unutrašnji život kroz slikarstvo od najmanje 1982. godine, posebno se bavio iskustvom shizofrenije. Pišući 1988. godine, Čarnli je rekao da je „pronašao [sebe] na unutrašnjem putovanju u kome su pejzaž i subjekt bili podvrgnuti unutrašnjoj viziji“.[7] Međutim, od 1987. nadalje, on se sve više oslanjao na teorije Sigmunda Frojda o snovima, koristeći razrađenu simboliku da prenese svoje mentalno stanje.[9]

Godine 1984. četiri njegove slike otkupila je Kraljevska bolnica Betlem za svoju stalnu kolekciju. Tokom ovog perioda, Čarnli je takođe proučavao radove drugih umetnika koji se nalaze u kolekciji Betlem, posebno Vilijama Kureleka i Luisa Vejna, čiji rad „čini mi se da ima moć da se pomeri daleko iznad onoga što se očekuje od pacijenta kao umetnika. Ovde sam video umetnost lišenu svih ezoteričnih i konceptualnih pretenzija'.[7] Čarnlijevo bogato simbolističko delo iz ovog perioda uključuje 'Do farme' (1987), 'Sivi autoportret' (1986) i 'Broš šizofren' (1987), slike koje je od tada nabavio Betlemski muzej uma.[10]

Čarnli je imao samostalnu izložbu u Drajden strit galeriji, Kovent Garden u Londonu 1989. godine, i izložio dve slike na izložbi Visions na Kraljevskom koledžu umetnosti 1990. godine, koju je kustosirao Ejden Šingler.[11] Ipak, i dalje se borio da živi od svoje umetnosti.

Završni radovi i smrt

[uredi | uredi izvor]

Čarnli je bio frustriran svojim očiglednim nedostatkom uspeha na tržištu umetnosti, a priznanje koje je dobio bilo je nadjačano svakodnevnim problemima njegove bolesti i teškim lekovima koji su mu bili prepisani da bi se suprotstavio tome. Ovi faktori su doprineli njegovoj odluci početkom 1991. da naslika seriju autoportreta koji beleže svoje iskustvo dok je smanjivao lekove. Novinarka i izvršna direktorka SANE-a, Mardžeri Volas, ohrabrila je Čarnlija da vodi dnevnik svog napretka.[12]

Čarnli je napravio dnevnik kao sastavni deo portreta koristeći tekst da objasni slike koje je koristio i da opiše svoje egzistencijalno stanje.[13] Serija Autoportreta sastoji se od sedamnaest slika. Postoji rasprava o tome da li je poslednja slika nekompletna zbog prisustva datuma u ​​donjem desnom uglu. Članak Mardžeri Volas o Čarnlijevim autoportretima objavljen je u časopisu Telegraf u decembru 1991. Na njega su možda delimično uticale „Kaleidoskopske mačke” Luisa Vejna, koje se čuvaju u kolekciji Betlemskog muzeja uma, za koje se (netačno) smatra da su prikazane napredovanje Vejnovog mentalnog poremećaja.[14] U julu 1991. oduzeo je sebi život.[15]

Izložbe

[uredi | uredi izvor]
  • Bryan Charnley, Dryden Street Gallery, London, 1989
  • Visions, Royal College of Art, London 1990 (group exhibition)
  • Crossing the Border, Harris Art Gallery and Museum, Preston 1995
  • Bryan Charnley: Self Portrait Face to Face with Schizophrenia, National Portrait Gallery 1995
  • Bryan Charnley The Art of Schizophrenia, Bethlem Museum of the Mind, 2015

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Klovn u pejzažu, 1983; ulje na platnu, 40 x 50 cm
    Klovn u pejzažu, 1983; ulje na platnu, 40 x 50 cm
  • Ljubomora; ulje na platnu, 76 x 101 cm
    Ljubomora; ulje na platnu, 76 x 101 cm
  • Auto portret #13 (1991); ulje na platnu, 51 x 51 cm
    Auto portret #13 (1991); ulje na platnu, 51 x 51 cm

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Bryan Charnley” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  2. ^ „Bryan Charnley, Anthony Cleyndert, Paul Lake, John McGuigan, Bridget Pelling”. web.archive.org. 2015-10-01. Arhivirano iz originala 01. 10. 2015. g. Pristupljeno 2021-12-29. 
  3. ^ „The British Journal of Psychiatry”. Cambridge Core (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  4. ^ a b „The British Journal of Psychiatry”. Cambridge Core (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  5. ^ Kirsten Tambling, Bryan Charnley: the Art of Schizophrenia (Beckenham: Bethlem Museum of the Mind, exh. cat., 2015), pp. 24–26.
  6. ^ Kirsten Tambling, Bryan Charnley: the Art of Schizophrenia (Beckenham: Bethlem Museum of the Mind, exh. cat. 2015), p. 12)
  7. ^ a b v „Artist Statements – Bryan Charnley” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  8. ^ Kirsten Tambling, Bryan Charnley: the Art of Schizophrenia (Beckenham: Bethlem Museum of the Mind, exh. cat. 2015), p.15>
  9. ^ Shrimpton, Jayne (1995-01-01). „The National Portrait Gallery Heinz Archive and Library, Orange Street, London WC2”. Costume. 29 (1): 95—100. ISSN 0590-8876. doi:10.1179/cos.1995.29.1.95. 
  10. ^ „Charnley, Bryan, 1949–1991 | Art UK”. artuk.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  11. ^ „StarDisc Creator - Aidan Shingler”. STARDISC (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-29. 
  12. ^ Lee‐Mortimer, Andrew; Casbourne, Bryan (1991). „A quest for quality”. The TQM Magazine. 3 (3). ISSN 0954-478X. doi:10.1108/09544789110032133. 
  13. ^ „Self Portrait Series 19th July 1991 – Bryan Charnley” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-29. 
  14. ^ Louis Wain Exhibition, Bethlem Archive and Museum, SLaM (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-12-29 
  15. ^ Howard, Robert (2001). „Psychiatry in pictures”. British Journal of Psychiatry (na jeziku: engleski). 179 (4): A14—A14. ISSN 0007-1250. doi:10.1192/bjp.179.4.0. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брајан_Чарнли&oldid=26830482”