Brdar
Brdari su zanatlije koje prave tkačka brda, jedan od elemenata razboja.
Najčešće primenjivana tkačka sprava na kulturnom prostoru Srba je horizontalni razboj, ili sane, stative, stan, natra, tara… Iako je zabeleženo više varijanti njegovog konstruktivnog oblika, ipak se može reći da su njegovi osnovni elementi: strane ili okviri za koje se fiksiraju vratila, brdilo sa brdom i niti (najčešće dve ili četiri), podnoške, daske za sedenje i drugi pomoćni delovi. Izradi tkanina na horizontalnom razboju prethodila je priprema osnove: snovanje, navijanje i uvođenje osnove u niti (nićanice) i brdo. [1]
Brdo služi za održavanje osnovinih žica u određenoj gustini i redosledu i za pribijanje potke uz kraj tkanine. Osnovine žice se uvode u međuzube brda. Svako brdo se karakteriše takozvanom numerom. Numera brda je broj koji pokazuje koliko ima međuzuba na 1 cm. Sa uvođenjem osnovinih žica počinje se sa leve strane valjka.[2]
Koristi se i danas u tkačkim radionicama.[3]
Iz sećanja
Brdari su brdili i prebrđivali za oku brašna, ili kajiš slanine i sl. Nikada ih nije bilo dovoljno i u Dragačevskom kraju su krajem 19. i početkom 20. veka brda prodavali Starovlasi. U rodoslovu Nedovići sa Rtara pominje se Miljko Nedović, Miljko brdar (1857-1929). I posle Prvog svetskog rata je u Goračićima brda gradila Stevanija Veljović, a kasnije Ranko Vasiljević. U selu Viča je bio brdar Slavimir Glavonjić rođen 1920. godine, a u Negrišorima Miloš Stanić. Gotovo svi su zaboravljeni jer brdarluk, nepravedno, nije ubrajan u majstorluk [4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Tehnika tkanja – NITI”. www.niti.rs. Pristupljeno 2023-03-14.
- ^ Midić, Nataša. „Tkanje za III razred srednje umetničke škole” (PDF). Pristupljeno 2023-03-14.
- ^ Kurteš, A. „Tkanjem hleb zarađuje”. Politika Online. Pristupljeno 2023-03-16.
- ^ Marinković, Radovan M. (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. str. 41—42.