Pređi na sadržaj

Brzalica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Brzalica je rečenica koja sadrži reči koje zvukovno liče i samim tim su teže za izgovaranje pri brzom govoru.[1] Deo su srpske narodne tradicije i dobre su za pravilan izgovor glasova.[2] Može biti zabavno ukoliko se osoba koja ih izgovara zbuni i pogreši. Nekada su bile veoma popularne, a danas su skoro zaboravljene.[3]

Brzalica je duhovita kratka književna forma nastala kao narodna jezička igra. Postoji od davnih dana u svakom jeziku, kao deo govornih narodnih umotvorina i deo usmene kulturne baštine. To je kratka rečenica koja se izgovara u jednom dahu, i najmanje tri puta za redom.[4] Međutim, obično se dešava da pri brzom izgovoru dođe do greške u izgovoru bar jedne reči, što izaziva smeh ostalih prisutnih. Karakteristika brzalica je da su reči slične jedna drugoj, imaju slične glasove, a obično imaju i mnogo suglasnika, što dodatno otežava njihov brz i tačan izgovor. Često pogrešan izgovor nekih reči nameće i asocijacije na neko drugo značenje reči.[5]

Brzalice su korisne kada je učenje i vežbanje pravilnog izgovora reči u pitanju, a neretko ih koriste i mnoge javne ličnosti pred svoj nastup, poput glumaca i voditelja.[6]

Primeri brzalica[uredi | uredi izvor]

  • Miš uz pušku, miš niz pušku.
  • Na vrh brda vrba mrda.
  • Četiri čavčića na čunčiću čučeći cijuču.
  • Čokanjčićem ćeš me. Čokanjčićem ću te.
  • Zlokotlokrp i zlokotlokrpovica imaju šestoro zlokotlokrpčića.
  • Šaš deveterošaš, kako se razdeveterošašio!
  • Kralj Karl i kraljica Klara su krali klarinete.
  • Krivo ralo Lazarevo, krive loze razoralo.
  • Na kantaru katran, kantar meri katran.
  • Pitala metla metlu gde je metla metlu; metla metla metlu iza vrata.
  • Petar Petru plete plot, sa tri pruta po tri puta, brzo pleti Petre plot.
  • Četiri čavke čuče na čvoru crne smrče.
  • Leži kuja žuta ukraj žuta puta.
  • Bula bure valja, Ture bure gura, brže bula bure valja, no što Ture bure gura.
  • Crni jarac crnom trnu crn vrh grize; ne grizi mi, crni jarče, crnom trnu crni vrh.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 105. 
  2. ^ „Brzalice”. ASA. 
  3. ^ „Brzalice za decu (narodne brzalice)”. duhoviti.com. Pristupljeno 26. 9. 2020. 
  4. ^ „BRZALICE”. vedriduh.com. Pristupljeno 26. 9. 2020. 
  5. ^ „Brzalice”. opsteobrazovanje.in.rs. Pristupljeno 26. 9. 2020. 
  6. ^ „Srpske brzalice: Zabavite se i pokušajte da ponovite neku od ovih narodnih brzalica za koje do sad možda niste čuli”. opanak.rs. Pristupljeno 26. 9. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Obradović, Slavoljub (2005). Književnost za decu 1. Aleksinac: Viša škola za obrazovanje vaspitača, str. 82-83.
  2. Dragiša Živković (2001). Rečnik književnih termina. Banja Luka: Romanov, str. 95-96.
  3. Ljubomir Milutinović (2016). Književnost za djecu. Banja Luka: Filozofski fakultet, str. 60-61.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брзалица&oldid=26831325”