Брзалица

С Википедије, слободне енциклопедије

Брзалица је реченица која садржи речи које звуковно личе и самим тим су теже за изговарање при брзом говору.[1] Део су српске народне традиције и добре су за правилан изговор гласова.[2] Може бити забавно уколико се особа која их изговара збуни и погреши. Некада су биле веома популарне, а данас су скоро заборављене.[3]

Брзалица је духовита кратка књижевна форма настала као народна језичка игра. Постоји од давних дана у сваком језику, као део говорних народних умотворина и део усмене културне баштине. То је кратка реченица која се изговара у једном даху, и најмање три пута за редом.[4] Међутим, обично се дешава да при брзом изговору дође до грешке у изговору бар једне речи, што изазива смех осталих присутних. Карактеристика брзалица је да су речи сличне једна другој, имају сличне гласове, а обично имају и много сугласника, што додатно отежава њихов брз и тачан изговор. Често погрешан изговор неких речи намеће и асоцијације на неко друго значење речи.[5]

Брзалице су корисне када је учење и вежбање правилног изговора речи у питању, а неретко их користе и многе јавне личности пред свој наступ, попут глумаца и водитеља.[6]

Примери брзалица[уреди | уреди извор]

  • Миш уз пушку, миш низ пушку.
  • На врх брда врба мрда.
  • Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.
  • Чокањчићем ћеш ме. Чокањчићем ћу те.
  • Злокотлокрп и злокотлокрповица имају шесторо злокотлокрпчића.
  • Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио!
  • Краљ Карл и краљица Клара су крали кларинете.
  • Криво рало Лазарево, криве лозе разорало.
  • На кантару катран, кантар мери катран.
  • Питала метла метлу где је метла метлу; метла метла метлу иза врата.
  • Петар Петру плете плот, са три прута по три пута, брзо плети Петре плот.
  • Четири чавке чуче на чвору црне смрче.
  • Лежи куја жута украј жута пута.
  • Була буре ваља, Туре буре гура, брже була буре ваља, но што Туре буре гура.
  • Црни јарац црном трну црн врх гризе; не гризи ми, црни јарче, црном трну црни врх.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 105. 
  2. ^ „Брзалице”. ASA. 
  3. ^ „Brzalice za decu (narodne brzalice)”. duhoviti.com. Приступљено 26. 9. 2020. 
  4. ^ „BRZALICE”. vedriduh.com. Приступљено 26. 9. 2020. 
  5. ^ „Brzalice”. opsteobrazovanje.in.rs. Приступљено 26. 9. 2020. 
  6. ^ „Српске брзалице: Забавите се и покушајте да поновите неку од ових народних брзалица за које до сад можда нисте чули”. opanak.rs. Приступљено 26. 9. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 1. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 82-83.
  2. Драгиша Живковић (2001). Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов, стр. 95-96.
  3. Љубомир Милутиновић (2016). Књижевност за дјецу. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 60-61.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брзалица&oldid=26831325”