Смех

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
2009 07 31 David Tennant smile cropped.jpg

Смех је невољна реакција на одређене спољашне или унутрашње надражаје. Смех могу изазвати активности попут голицања, хумористичних прича или мисли. Најчешће се сматра визуалном експресијом многих позитивних емоционалних стања попут радости, весеља, среће, олакшања итд. У неким приликама може бити узрокован супротних емоционалним срамоте, извињења или збуњености (''нервозни смех'') или удворног смеха. Фактори попут доби, пола, образовања, језика и културе и детерминанти су фактори за да ли ће се нека особа смејати у одређеној ситуацији. Смех је део човечијег понашања регулисана мозгом који помаже људима разјаснити њихове намере у социјалној интеракцији и пружа емоциоалан контекст конверзацијама. Смех се користи као сигнал припадности некој групи-он сигнализује прихваћеност и позитивне интеракције с другима. Смех се понекад доживљава заразним, а смех неке особе може само изазвати смех у других као позитинивну повратну спрегу. Популарност снимка смеха у телевизиским комедијама ситуације може се делом приписати овоме. Проучавање хумора и смеха те њихових психолошких и физиолошких ученика на човечије тело зове се гелотологија.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Humor and laughter : theory, research, and applications. Chapman, Antony J., Foot, Hugh C. New Brunswick, N.J., U.S.A.: Transaction Publishers. 1996. ISBN 1560008377. OCLC 32821464.