Алитерација

Алитерација (према лат. alliteratio, што је настало од ad - к и littera - слово) представља понављање неких сугласика или сугласничких група у реченицама или стиховима. Јавља се у старијим епохама. Има функцију у ритмичкој организацији стиха и прозе. Јавља се и у народној и у уметничкој књижевности. Чешће се јавља у стиху, изрекама, пословицама него у прози.

Алитерација је најзначајнија у акцентованим слоговима на почетку речи. Због овога је алитерација битан фактор у ритмичкој организацији стиха и најизражајнија је у акцентованим слоговима на почетку стиха (постоји посебна врста алитеративног стиха у германској поезији).

Примери

• Владислав Петковић Дис, Можда спава

  Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао

• Сима Пандуровић, Родна груда

  Своје сунце, своје сенке од облака,

  Јер свака, најзад, има душу своју

  Све се више воли, што се већма стари

• Јован Јовановић Змај, Ђулићи XXXIX

  Накићени твоји свати,

  Тебе кити твоја мати

  А шта ће ти вољно дати

• Ђура Јакшић, На Липару, Вече

  С белом булом,

  за зумбулом,

  Шарен - рајем,

  Рајским мајем,

  Цвећем, миром

  Са лептиром,

  Летимо ти ми,

  Срца топити

  - Ћију-ћи !

Види још

• Асонанца

Литература

• Драгиша Живковић, Речник књижевних термина, Друго допуњено издање, Београд, Нолит, 1992.
• Миливој Солар, Теорија књижевности, Загреб, Школска књига, 1989.

Спољашње везе

• Термин и примери
• Дефиниција из речника
• Алитерација : Скуп различитих текстова
• Mrs. Dowling's Literature Terms-Alliteration
• Definition of Alliteration Literary Term